Апостолска Црква - Христовим Трагом

Осмо поглавље—Пред Синедрионом

(Ово поглавље заснивано је на тексту у Делима 5,12-42)

Управо је крст, то оруђе срама и мучења, донео наду и спасење свету. Ученици су били само скромни људи, без богатства и без икаквог оружја осим Божје речи; ипак су у Христовој сили пошли да објаве узвишену истину о јаслама и крсту, и да победе свако противљење. Иако нису уживали земаљске почасти и признања, постали су хероји вере. Са њихових усана силазиле су речи пуне божанског надахнућа које су потресле свет. AASer 54.1

У Јерусалиму, у коме су владале најдубље предрасуде, у коме су преовладавале нејасне идеје о Ономе који је био разапет као злочинац, ученици су наставили да смело изговарају речи живота, износећи Јеврејима дело и мисију Исуса Христа, Његово распеће, васкрсење и вазнесење. Свештеници и главари запрепашћено су слушали јасно, смело сведочење апостола. Сила васкрслог Спаситеља заиста је била на ученицима, и њихово дело било је праћено знацима и чудима, што је доприносило свакодневном умножавању броја верника. На улице којима је требало да прођу ученици, народ је износио своје болеснике »на постељама и на носилима да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих”. Били су доношени и људи опседнути нечистим духови- ма. Мноштво се окупљало око њих, а они који су били излечени гласно су хвалили Бога и узвисивали Откупитељево. AASer 54.2

Свештеници и главари схватили су да се Христос уздиже изнад њих. Када су садукеји, који нису веровали у васкрсење, чули апостоле како говоре да је Христос устао из мртвих, обузео их је гнев, јер су схватили да ће сви, уколико се апостолима дозволи да проповедају васкрслог Спаситеља и чине чуда у Његово име, одбацити доктрину да нема васкрсења и да ће садукејска секта ускоро изумрети. Фарисеји су били љути када су схватили да проповедање који врше ученици има циљ да поткопа јудејске церемоније, а да приношење жртава прогласи ништавним. AASer 55.1

Све до тада сви напори да се спречи ово ново учење били су узалудни; али сада и садукеји и фарисеји одлучили су да деловање апостола одлучно зауставе, јер их је проглашавало кривима за Исусову смрт. Испуњени гневом, свештеници су примењујући силу положили руке на Петра и Јована и одвели их их у општи затвор. AASer 55.2

Старешине јеврејског народа доживели су потпуни неуспех у испуњавању Божје намере с Његовим изабраним народом. Они које је Господ учинио чуварима истине показали су се недостојним тога светог поверења и Бог је зато изабрао друге да обаве Његово дело. У својој заслепљености, ови главари сада су дозволили да се размахне оно што су називали праведним гневом, против свих који одбацују њихове омиљене доктрине. Нису хтели да прихвате ни могућност да лично нису правилно схватили Реч, или да су погрешно протумачили или погрешно применили Писмо. Понашали су се као људи који су потпуно изгубили разум. Какво право имају ти људи, говорили су, од којих су неки само обични рибари, да износе идеје супротне доктринама којима ми учимо народ? Одлучни да сузбију ширење тих идеја, затворили су оне који су их износили. AASer 55.3

Ученици се нису уплашили или обесхрабрили због оваквог понашања старешина. Свети Дух подсетио их је на речи које је Исус изговорио: »Није слуга већи од господара својега. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. Али, све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају онога који ме посла.« »Изгониће вас из зборница, а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.” »Него вам ово казах када дође време да се опоменете овога да вам ја казах!« (Јован 15,20.21; 16,2.4) AASer 55.4

Бог небески, моћни Владар свемира, узео је проблем затварања ученика у своје руке, јер су људи заратили против Његовог дела. Господњи анђео у ноћи је отворио тамничка врата и рекао ученицима: »Идите и станите у цркви, те говорите народу све речи овога живота!” Ова заповест је била потпуно супротна наредби коју су им дали јеврејски главари. Међутим, да ли су апостоли казали: Ми то не можемо учинити, док се не посаветујемо с властима и не добијемо дозволу од њих? Не! Бог је рекао: »Идите”, и они су послушали. »А када они чуше, уђоше ујутро у цркву и учаху!« AASer 56.1

Када су се Петар и Јован појавили међу верницима и испричали како их је анђео провео непосредно поред групе војника који су чували затвор, како их је позвао да наставе дело које је било прекинуто, браћа су се задивила и радовала. AASer 56.2

У међувремену су првосвештеник и они око њега »сазвали сабор и све старешине синова Израиљевих«. Свештеници и главари одлучили су да оптуже ученике за непослушност, да их прогласе кривима за убиство Ананије и Сапфире и за заверу да се свештеницима одузме власт. Надали су се да ће тако узнемирити народ који ће решење проблема узети у своје руке и према ученицима поступити на исти начин на који је поступио према Исусу. Били су свесни да су и многи међу онима који нису прихватили Христова учења уморни од самовољне владавине јеврејских власти и жељни промене. Свештеници су се плашили ће се у случају да и ти незадовољници прихвате истине које су апостоли објављивали и признају Исуса као Месију, гнев целокупног народа подићи против верских старешина које ће тада бити позване да одговарају и за Исусову смрт. Одлучили су да примене строге мере и то спрече. AASer 56.3

Послали су момке да доведу затворенике, и велико је било њихово изненађење, када су чули вест да су тамничка врата добро закључана и да је стража пред њима, али да затворенике нигде не могу наћи. AASer 56.4

Ускоро је стигла и запрепашћујућа вест: »Ено, они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ! Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем.« AASer 57.1

Иако су апостоли били чудесно избављени из тамнице, нису били сигурни од испитивања и казне. Христос им је рекао док је још био с њима: »А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове!” (Марко 13,9) Шаљући анђела да их избави, Бог им је дао залог своје љубави и доказ своје присутности. Сада им је пало у део да претрпе Онога ради чије су Јеванђеље проповедали. AASer 57.2

У историји пророка и апостола, има много племенитих примера верности Богу. Христови сведоци трпели су затворе, мучења, па и саму смрт, радије него да прекрше Божје заповести. Извештај који је остао иза Петра и Јована исто је тако херојски као и сваки други из еванђеоског раздобља. Када су по други пут стали пред људе који су се изгледа зарекли да их униште, није се могао запазити ни траг страха или оклевања у њиховим речима или држању. Када је првосвештеник рекао: »Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком и хоћете да баците на нас крв овога човека”, Петар је одговорио: »Већма се треба Богу покоравати него ли људима!” Управо их је један анђео с Неба учинио слободним и наредио им да проповедају у Храму. Следећи његова упутства, послушали су небеску заповест и то су наставили да чине и даље, без обзира на цену коју ће морати да плате. AASer 57.3

А онда је Дух надахнућа прожео ученике; оптужени су постали тужиоци, подигли су оптужбу за смрт Исуса Христа против оних који су сачињавали Савет. Петар је узвикнуо: »Бог отаца наших подиже Исуса, којега ви убисте, обесивши га на дрво. Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха. И ми смо његови сведоци ових речи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.” AASer 57.4

Јевреји су се после ових речи тако разгневили да су одлучили да узму закон у своје руке и да без даљег суђења и без овлашћења од стране римских службеника, погубе затворенике. Иако су већ били криви за крв Исуса Христа, сада су били жељни да окрваве своје руке и крвљу Његових ученика. AASer 57.5

Међутим, у Савету се налазио и човек који је препознао Божји глас у речима које су изговарали ученици. Био је то Гамалило, врло угледни фарисеј, образован и на високом положају. Његов блистави ум схватио је да би насилни поступак о коме су размишљали свештеници могао имати страшне последице. Пре него што ће се обратити присутним члановима Синедриона, захтевао је да се затвореници одведени. Добро је познавао људе с којима је имао посла; знао је да Христове убице неће презати ни од чега да би спровели своју намеру. AASer 58.1

Проговорио је смирено и тихо рекао: »Људи Израиљци, гледајте добро за ове људе шта ћете чинити! Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, а сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше. Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху, разасуше се. И сада вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се; ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.” AASer 58.2

Свештеници су сагледали разумност ових савета и били су приморани да се сложе с Гамалиилом. Али, своје предрасуде и мржњу једва су могли да обуздају. С великим оклевањем, пошто су бичевали ученике и забранили им да ни по цену живота више не проповедају у име Исуса Христа, пустили су их. »А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса. А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.” AASer 58.3

Кратко време пре свог распећа, Исус је својим ученицима оставио у наслеђе залог мира: Рекао им је: »Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше, и да се не боји.” (Јован 14,27) Овај мир није мир који настаје усклађивањем са светом. Христос никада није куповао мир успостављајући компромис са злом. Мир који је Христос оставио својим ученицима био је унутрашњи, а не спољашњи мир и требало је да увек остане с Његовим сведоцима, кроз све сукобе и борбе. AASer 58.4

Христос им је рекао о себи: »Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу, нисам дошао да донесем мир него мач.« (Матеј 10,34) Иако Кнез мира, ипак је био и узрок поделе. Онај који је дошао да објави радосне гласове, да створи наду и радост у срцима синова људских, започео је сукоб који је продирао дубоко и будио снажна осећања у људским срцима. Своје следбенике је опоменуо: »У свету ћете имати невољу!” »А пре свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.” »А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.« (Јован 16,33; Лука 21,12.16) AASer 59.1

Ово пророчанство испунило се на изразит начин. Свако понижавање, сваки укор, сваку окрутност, све на шта је сотона могао да наведе људско срце да измисли, све је окушано на Христовим следбеницима. И оно ће се поново испунити на изразит начин; јер је телесно срце и сада у непријатељству са Божјим законом, и не може се покорити његовим заповестима. Свет данас није ништа више у складу са Христовим начелима него што је био у дане апостола. Иста мржња која је навела људе да узвикну: »Распни га! Распни га”, иста мржња која је навела људе да прогоне ученике, и сада делује у синовима непослушности. Исти дух који је у мрачном средњем веку слао људе у тамнице, у прогонство, у смрт, који је замислио нарочита инквизиторска мучења, који је планирао и извршио покољ у Вартоломејској ноћи, који је запалио ватре Смитфилда, и сада је на послу делујући злокобном енергијом у непрепорођеним срцима. Историја истине увек је представљала извештај о сукобу између добра и зла. Објављивање Јеванђеља увек је обављано у овом свету насупрот противљењу, опасности, губитку и патњама. AASer 59.2

У чему је била снага оних који су у прошлости трпели прогонства Христа ради? Било је то јединство са Богом, јединство са Светим Духом, јединство са Христом. Понижења и прогонства раставили су многе од земаљских пријатеља, али никада од Христове љубави. Душу тучену олујама њен Спаситељ никада не воли тако дубоко као у тренутку када је изложена понижењу истине ради. »И ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам”, рекао је Христос (Јован 14,21). Када верник истине ради седи на оптуженичкој клупи земаљских судова, Христос је поред њега. Када је затворен иза тамничких зидина, Христос му се показује и својом љубављу весели његово срце. Када треба да претрпи смрт Христа ради, Спаситељ му говори: Они могу да убију твоје тело, али не могу да ти ране душу! »Али, не бојте се, јер ја надвладах свет!” »Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помочи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје!« (Јован 16,33; Исаија 41,10) AASer 59.3

»Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помешта се, остаје довека. Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа својега отсад и довека.” »Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим.« (Псалам 125,1-3; 72,14) AASer 60.1

»Господ над војскама заклањаће их... и Господ Бог њихов избавиће их у тај дан као стадо својега народа; јер ће се камење у венцу подигнути у земљи његовој.« (Захарија 9,15.16) AASer 60.2