ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

20. поглавље—НЕМАН

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту из 2. О царевима 5)

»И беше Неман, војвода цара Сирскога, човек велик у господара својега и у части; јер преко њега сачува Господ Сирију; али, тај велики јунак беше губав.« PKSerb 166.1

Вен Адад, цар Сирије, победио је војске Израиља у бици у којој је погинуо Ахав. Од тог времена Сиријци су на граници са Израиљем одржавали стално ратно стање, и у једном од својих похода одвели и девојчицу која је у земљи свога робовања »служила жену Неманову«. Ова девојчица, робиња, далеко од свог дома, ипак је била сведок за Бога, несвесно испуњавајући намеру ради које је Бог изабрао Израиљ да буде Његов народ. Док је радила у том незнабожачком дому, осетила је сажаљење према свом господару; сећајући се дивних дела излечења која је чинио Јелисије, казала је својој господарици: »О, да би мој господар отишао пророку у Самарију! Он би се опростио губе!« Знала је да је сила Неба уз Јелисија, и веровала да би том силом Неман могао да буде излечен. PKSerb 166.2

Понашање ове мале заробљенице, и начин којим је живела у овом незнабожачком дому, снажно сведоче о успешности раног домаћег васпитања. Нема већег поверења од онога које се указује очевима и мајкама када им се поверавају деца на старање и вас- питање. Родитељи постављају темеље навикама и карактеру. Будућност њихове деце великим делом зависи од њиховог примера и њихових поука. PKSerb 166.3

Срећни су они родитељи чији је живот истински одраз божанског, тако да Божја обећања и Његове заповести буде у деци захвалност и поштовање. Родитељи чија нежност, праведност и стрпљење откривају детету Божју љубав, праведност и стрпљење, и који, учећи децу да их воле, да им верују и да их слушају, истовремено уче децу да воле и слушају и свог небеског Оца и да се уздају у Њега. Родитељи који својој деци дају овакав дар, поклањају им благо драгоценије од блага свих векова, благо које је трајно као вечност. PKSerb 167.1

Ми не знамо у коју ће врсту службе бити позвана наша деца. PKSerb 167.2

Она ће, можда, провести свој живот у кругу свога дома; или ће се, можда, бавити неком уобичајеном животном професијом, можда отићи као учитељи Јеванђеља у неку незнабожачку земљу; али сва су она позвана да буду мисионари за Бога, проповедници милости свету. Она треба да стекну образовање које ће их оспособити да стану уз Христа и да несебично служе. PKSerb 167.3

Док су је учили о Богу, родитељи јеврејске девојчице нису зна ли каква ће је судбина задесити у животу. Међутим, оправдали су поверење које им је било указано, и зато је у дому заповедника сиријске војске њихова девојчица сведочила за Бога кога је научила да поштује. PKSerb 167.4

Неман је сазнао за поруку коју је девојчица упутила својој господарици; добивши одобрење од цара, кренуо је да тражи излечење, узимајући са собом »десет таланата сребра, и шест тисућа сикала сребра и десеторе стајаће хаљине«. Носио је и писмо сиријског цара израиљском цару, у коме је била порука: »Ето, када ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу својега, да га опростиш губе!« Када је израиљски цар прочитао писмо, »раздре хаљине своје, и рече: зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човека губе? Пазите и видите како тражи задевице са мном«! PKSerb 167.5

Гласови о овом проблему стигли су до Јелисија, који је послао поруку цару у којој је рекао: »Зашто си раздерао хаљине своје? Нека дође к мени да позна да има пророк у Израиљу!« PKSerb 167.6

»И тако дође Неман с коњима и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева.« Пророк му је преко гласника, поручио: »Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје, и очистићеш се!« PKSerb 168.1

Неман је очекивао да види неки чудесни приказ моћи небеских сила. Рекао је: »Гле, ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога својега, и метнути руку своју на место, и очистити губу!« Када му је било речено да се окупа у Јордану, његов понос био је повређен; раздражен и разочаран, узвикнуо је: »Нису ли Авана и Фарфар, воде у Дамаску, боље од свих вода израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се, отиде гневан.« PKSerb 168.2

Охоли Неманов дух опирао се да послуша упутства која му је дао Јелисије. Реке, које је сиријски војсковођа споменуо, протицале су кроз прекрасне шумарке, и многи су долазили на њихове обале да се моле својим идолским божанствима. За Немана не би било неко велико понижење да се спусти до обала једне од тих дивних река. Међутим, једино му је послушност јасним упутствима пророка могла донети оздрављење. Само драговољна послушност може да донесе жељене последице. PKSerb 168.3

Слуге су почеле да наговарају Немана да послуша Јелисијева упутства: »Оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: окупај се, па ћеш се очистити!« Неманова вера била је стављена на пробу, док се охолост борила за превласт. Међутим, вера је победила, па је бахати Сиријац сузбио охолост свога срца и понизно се покорио откривеној Господњој вољи. Седам пута се бацао у таласе Јордана, »по речи човека Божјега«. Његова вера је била награђена, »и тело његово поста као у малога детета, и очисти се«. PKSerb 168.4

Пун захвалности, »вратио се к човеку Божјему са свом пратњом својом« и изрекао речи признања: »Ево сада видим да нема Бога нигде на Земљи до у Израиљу!« PKSerb 168.5

У складу с обичајима тога времена, Неман је сада замолио Јелисија да прими скупоцене дарове. Међутим, пророк је одбио. Није имао права да наплаћује благослове које је Бог у својој милости дао. »Тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети«, рекао је одлучно. Сиријац је »наваљивао на њега да узме, али он није хтео«. PKSerb 168.6

»Тада рече Неман: када нећеш, а оно нека се да слузи твојему ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу. А Господ нека опрости ово слузи твојему: када господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, нека опрости Господ слузи твојему када се тако поклоним у дому Римонову.« PKSerb 169.1

»А он му рече: иди с миром! И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште.« PKSerb 169.2

Јелисијев слуга Гијезије имао је у току тих година прилику да развије дух самоодрицања којим је било обележено животно дело његовог учитеља. Имао је предност да постане племенити заставник у Господњој војсци. Најбољи дарови Неба дуго времена били су му надохват руке; ипак, одбацио их је и жудео за јефтиним металима, изразима световног богатства. Скривене тежње његовог лакомог срца сада су га навеле да подлегне надмоћном искушењу. »Гле«, говорио је самоме себи, »Господар мој не хте примити из руке тога Немана Сирца што беше донео. Али, ... потрчаћу за њим и узећу што од њега!« Тако се и догодило, Гијезије је потајно »отрчао за Неманом«. PKSerb 169.3

»А када га виде Неман да трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: је ли добро? А он рече: добро је!« Тада је Гијезије изрекао намерну неистину: »Господар мој посла ме да ти кажем: ево, баш сада дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине!« Неман је одмах био спреман да радосно испуни овај захтев, чак је натерао Гијезија да узме два таланта сребра уместо једнога, »и двоје стајаће хаљине«, а слугама је наредио да помогну у ношењу блага. PKSerb 169.4

Када се приближио Јелисијевом дому, Гијезије је отпустио слуге и сакрио сребро и одећу. Учинивши то, дошао је и »стаде пред господаром својим«. А затим, да би се заштитио од прекора, изрекао је другу неистину. На пророково распитивање: »Одакле, Гијезије«, одговорио је: »Није ишао слуга твој никуда!« PKSerb 169.5

Тада је изречена строга оптужба, која је показала да је Јелисију све познато: »Зар срце моје није ишло онамо када се човек врати с кола својих преда те? Зар је то било време узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње? Зато губа Неманова нека прионе за те и за семе твоје довека!« Казна је сместа погодила кривца. Отишао је од Јелисија »губав, бео као снег«. PKSerb 170.1

Свечане су поуке којима нас учи искуство овог човека, који је имао тако узвишене и свете предности. Гијезијево понашање ставило је камен спотицања на пут Неману, човеку у чији је ум продрла дивна светлост, који је био склон да служи живоме Богу. За превару, коју је учинио Гијезије, не може се наћи никакво оправдање. Све до своје смрти, остао је губав, носећи Божје проклетство и излажући се презиру својих ближњих. PKSerb 170.2

»Лажни сведок неће остати без укора, и који говори лаж, неће утећи!« (Приче 19,5) Људи могу покушавати да од људских очију сакрију своја зла дела, али Бога не могу преварити. »Него је све голо и откривено пред очима Онога којему говоримо!« (Јеврејима 4,13) Гијезије је мислио да превари Јелисија, али Бог је открио свом пророку и речи које је Гијезије рекао Неману, сваку појединост из онога што се збивало између ове двојице. PKSerb 170.3

Истина је од Бога; превара у свим својим безбројним облицима је од сотоне, и ко се год на било који начин удаљава од правог пута истине, покорава себе власти злога. Они који су сазнали Христову вољу, »не пристају уз безродна дела таме«. (Ефесцима 5,11) У говору, као и у животу, они ће бити једноставни, отворени, истинити, јер се припремају за заједништво са светима у чијим устима није било преваре (види: Откривење 14,5). PKSerb 170.4

Много столећа после Немановог повратка у његов сиријски дом, излеченог тела и обраћеног духа, Спаситељ спомиње и хвали његову веру и узима је за поуку свима који тврде да служе Богу. »Многи бејаху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти осим Немана Сирца«, казао је Спаситељ (Лука 4,27). Бог је заобишао многе губаве у Израиљу, јер су својим неверовањем затворили себи врата добра. Пагански племић, који је био поштен у ономе што је сматрао добрим, који је осећао да му је неопходна помоћ, био је у Божјим очима достојнији благослова од напаћених Израиљаца, који су одбацили и презрели предности које им је Бог дао. Бог ради за оне који цене Његове благослове и прихватају светлост која им је дата с Неба. PKSerb 170.5

И данас у свим земљама има оних који су поштени у срцу, и које обасјава светлост с Неба. Ако буду наставили да верно испуњавају оно што сматрају својом дужношћу, добијаће све више светлости, све док, као некада Неман, не буду позвани да признају »да нема Бога нигде на Земљи« осим живога Бога, Створитеља. PKSerb 171.1

Свакој искреној души, »која ходи по мраку и нема видела«, упућен је позив: »Нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога својега!« Јер »откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим тебе да би тако учинио онима који га чекају. Сретао си онога који се радује творећи правду, помињу те на путевима твојим«. (Исаија 50,10; 64,4.5) PKSerb 171.2