ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

59. поглавље—ДОМ ИЗРАИЉЕВ

*****

Проповедајући истине вечног Јеванђеља сваком народу, и племену, и колену и језику, Божја Црква на Земљи испуњава данас прастаро пророчанство: »Процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиону плодом.« (Исаија 27,6) Исусови следбеници, у сарадњи са небеским силама, убрзано оживљавају пуста места на Земљи, а као последица њиховог рада, сазрева обилан род драгоцених душа. Данас, као никада у прошлости, ширење библијских истина напорима посвећене Цркве, доноси синовима човечијим благослове који су пре много столећа симболички приказани у обећању Авраму и целом Израиљу - Божјој Цркви свих времена: »И благословићу те... и ти ћеш бити благослов!« (1. Мојсијева 12,2) PKSerb 479.1

Ово обећање о благослову у великој мери требало је да се обистини у столећима после повратка Израиљаца из земље њиховог робовања. Према Божјем плану цели свет требало је да се припреми за Христов први долазак као што се данас припрема пут за Његов други долазак. На крају година понижавајућег изгнанства, Бог је преко Захарије милостиво обећао свом народу Израиљу: »Вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима и Јерусалим ће се звати град истинити и гора Господа над војскама света гора.« О свом народу Бог је рекао: »Ево... ја ћу им бити Бог, истином и правдом!« (Захарија 8,3.7.8) PKSerb 479.2

Ова обећања била су условљена послушношћу. Греси који су обележавали Израиљ пре ропства, нису се смели поновити. Господ је опоменуо све оне, који су се прихватили обнављања града и Храма: »Судите право и будите милостиви и жалостиви један другоме. И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другоме у срцу своме.« »Говорите истину један другоме, судите право и мирно на вратима својим.« (Захарија 7,9.10; 8,16) PKSerb 480.1

Онима који буду спроводили ова начела праведности била је обећана богата и земаљска и духовна награда. Господ је објавио: »Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тога народа. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов.« (Захарија 8,12.13) PKSerb 480.2

Вавилонским робовањем Израиљци су били успешно излечени од обожавања резаних ликова. После свог повратка, посвећивали су велику пажњу верској поуци и проучавању онога што је записано у Књизи закона и пророка о служењу правоме Богу. Обнављање Храма омогућило им је да обављају потпуну службу у Светилишту. Под вођством Зоровавеља, Јездре и Немије неколико пута су се заветовали да ће држати све Господње заповести и уредбе. Времена благостања, која су настала, пружила су им довољно доказа о божанској спремности да их прихвати и да им опрости. Међутим, њихова несрећна кратковидост стално их је одвраћала од њихове славне судбине, јер су себично задржавали за себе оно што је могло да донесе исцељење и духовни живот безбројном мноштву. PKSerb 480.3

Овај неуспех у испуњавању божанске намере био је врло изражен у време пророка Малахије. Господњи весник је строго устајао против зала која су Израиљу ускраћивала земаљско благостање и духовну снагу. У укорима које је упућивао преступницима пророк није штедео ни свештенике ни народ. »Бреме речи Господње Израиљу преко Малахије«, чинило је да се поуке из прошлости не смеју заборавити и да се завет који је Господ учинио с домом Израиљевим мора верно одржати. Само се искреним покајањем могу стећи Божји благослови. Пророк позива: »Зато, молите се Богу да се смилује на вас!« (Малахија 1,1.9) PKSerb 480.4

Никакав привремени неуспех Израиља није могао да омете испуњење вековног плана откупљења човечанства. Они којима се пророк обраћао можда нису слушали поруку која им је била упућена, али Господње намере су се, ипак, постојано кретале напред према свом потпуном испуњењу. Господ је објавио преко свога весника: »Јер од истока сунчанога до запада велико ће бити име моје међу народима и на сваком ће се месту приносити кад имену мојему и чисти дар; јер ће име моје бити велико међу народима.« (Малахија 1,11) PKSerb 481.1

Завет »живота и мира« који је Господ склопио са синовима Левијевим - завет који би им, да су га одржали, донео неизрециве благослове - Он жели да сада обнови са онима који су некада били духовне старешине, али су због преступа постали »презрени и поништени у свега народа«. (Малахија 2,5.9) PKSerb 481.2

Злочинци су свечано били упозорени на дан суда, који се приближава, и на Господњу намеру да сваког преступника походи наглим уништењем. Ипак, нико није био остављен без наде; Малахијина пророчанства о суду била су праћена позивањем непокајаних да учине мир с Богом. Господ их је позивао: »Вратите се к мени и ја ћу се вратити к вама!« (Малахија 3,7) PKSerb 481.3

Зар вам не изгледа да је свако срце морало да одговори на такав позив? Бог небески позива своју залуталу децу да Му се врате, да поново сарађују с Њим у обављању Његовог дела на Земљи! Господ је испружио своју руку да прихвати руку Израиља и да му помогне да крене уским путем самоодрицања и жртвовања да би с Њим делио и наследство Божјих синова! Хоће ли прихватити позив? Хоће ли препознати своју једину наду? PKSerb 481.4

Како је жалостан извештај који говори да су у Малахијине дане Израиљци оклевали да покоре своја охола срца и да одмах и с љубављу послушају Бога, да од срца почну да сарађују с Њим! Самооправдање се очигледно осећа у њиховом одговору: »У чему бисмо се вратили?« PKSerb 481.5

Господ своме народу указује на један од његових посебних грехова. »Хоће ли човек закидати Бога«, пита Он. »А ви мене закидате! « Непослушници питају и даље несвесни свога греха: »У чему те закидамо?« PKSerb 481.6

Господњи одговор је заиста одређен: »У десетку и у приносу! Проклети сте, јер ме закидате, ви, сав народ! Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста! И запретићу, вас ради, прождрљивцу, те вам неће кварити рода земаљскога, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна, вели Господ над војскама. И зваће вас блаженима сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама.« (Малахија 3,7-12) PKSerb 482.1

Бог благосиља дело људских руку да би му могли вратити Његов део. Он им даје светлост Сунца и кишу; Он чини да растиње буја; Он даје здравље и способност за стицање средстава. Сваки благослов долази из Његове руке пуне обиља и Он жели да људи покажу своју захвалност, враћајући му део у облику десетка и приноса - захвалних приноса, драговољних дарова, приноса за преступ. Они своја средства треба да посвете Његовој служби, да Његов виноград не остане гола пустош. Они треба да размишљају шта би Господ учинио да је на њиховом месту. Сва тешка питања треба у молитви да изнесу пред Њега. Треба да покажу несебичан интерес према изградњи Његовог дела у свим деловима света. PKSerb 482.2

Преко порука сличних овој, коју је објавио Малахија, последњи старозаветни пророк, као и преко тлачења које су доживели од својих незнабожачких непријатеља, Израиљци су коначно научили да право благостање зависи од послушности Божјем закону. Међутим, код многих у народу, та послушност није била израз вере и љубави. Њихове побуде биле су себичне. Видљива служба обављана је као средство за достизање националне величине. Изабрани народ није постао видело свету, већ се оградио од света да не би био наведен на идолопоклонство. Ограничења која је Бог дао, забрањујући припадницима свога народа да склапају бракове са незнабошцима, забрањујући Израиљу да прихвати идолопоклоничке обичаје околних народа, била су тако измењена да су претворена у зид раздвајања између Израиљаца и других народа, ускраћујући тако другима управо оне благослове, које је Бог желео да им пружи преко Израиља. PKSerb 482.3

Јевреји су се због својих грехова у исто време одвајали од Бога. Нису били у стању да препознају дубоко духовно значење својих симболичких служби. У својој самоправедности уздали су се у своја дела, у жртве и обреде, уместо да се ослоне на Онога на кога је све то указивало. И тако, »гледајући да своју правду утврде« (Римљанима 10,3), оградили су се самодовољним формализмом. Немајући Духа и милости Божје, покушавали су да надокнаде тај недостатак строгим поштовањем верских церемонија и обреда. Незадовољни уредбама које је сам Бог дао, додали су божанским заповестима безбројне претеране захтеве које су сами измислили. Што су се више удаљавали од Бога, то су постајали строжи у поштовању тих форми. PKSerb 483.1

Због свих тих подробних, заморних и претераних захтева у стварности је постало немогуће држати Закон. Узвишена начела праведности, објављена у Декалогу, славне истине, приказане у симболичкој служби, све је то било прикривено, затрпано гомилом људских традиција и прописа. Они који су стварно желели да служе Богу, који су искрено покушавали да држе целокупни закон, који су наметали свештеници и владари, стењали су под тим тешким теретом. PKSerb 483.2

Као народ, иако су жељно чекали Месијин долазак, Јудејци су срцем и животом били тако далеко од Бога да нису могли правилно да схвате карактер или мисију обећаног Откупитеља. Уместо да чезну за ослобођењем од греха, да желе славу и мир светости, њихова срца тражила су ослобођење од својих националних противника, обнављање световне моћи Израиља. Они су очекивали Месију који ће доћи да осваја, да ломи сваки јарам, да уздигне Израиљ и да му осигура превласт над свим народима. Сотона је тако успео да припреми срца људи да одбаце Спаситеља када се буде појавио. Њихова охолост и њихове погрешне замисли о Његовом карактеру и мисији, требало је да их омету у поштеном одмеравању доказа о Његовом месијанству. PKSerb 483.3

Више од хиљаду година јеврејски народ очекивао је долазак обећаног Месије. Њихове најблиставије наде темељиле су се на том догађају. Хиљаду година, у песмама и пророчанствима, у обредима у Храму, у молитвама у дому, Његово име било је слављено; а ипак, када је дошао, нису га препознали као Месију кога су тако дуго чекали. »Својима дође и своји га не примише!« (Јован 1,11) Њиховим срцима, која су љубила свет, Миљеник Неба био је »као корен из сухе земље«. У њиховим очима није »имао ни обличја ни лепоте«, у Њему није било ничега »чега ради бисмо га пожелели« (Исаија 53,2). PKSerb 483.4

Целокупни живот Исуса из Назарета, који је Он провео међу Јеврејима, био је укор њиховој себичности, која се откривала у њиховој неспремности да признају праведне захтеве Господара винограда у коме су били постављени као надгледници. Мрзели су Његов пример истинољубивости и побожности, а када је дошла завршна проба, проба која је означавала послушност за вечни живот или непослушност за вечну смрт, одбацили су Свеца Израиљева и постали одговорни за Његову смрт на крсту на Голготи. PKSerb 484.1

При крају своје земаљске службе, Христос је причом о винограду скренуо пажњу јеврејских учитеља на богате благослове које је Израиљ добио, и у складу са тим захтевао од њих да буду послушни Богу. Јасно им је објавио славу Божје намере, коју су могли да испуне да су били послушни. Он им је, уклањајући вео са будућности, показао како ће, пропуштајући да испуни Божју намеру, цео народ изгубити благослов и навући пропаст на себе. PKSerb 484.2

Христос је рекао: »Бејаше човек домаћин који посади виноград и огради га плотом и ископа у њему пивницу и начини кулу и даде га виноградарима и отиде.« (Матеј 21,33) PKSerb 484.3

Спаситељ је овде говорио о »винограду Господа над војскама« за који је неколико столећа пре тога пророк Исаија рекао да је »дом Израиљев«. (Исаија 5,7) PKSerb 484.4

»А када се приближи време родовима«, наставио је Спаситељ своју причу, власник винограда је »послао слуге своје виноградарима да приме родове његове. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а другога убише, а једнога засуше камењем. Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто. А потом посла к њима сина својега говорећи: постидеће се сина мојега. А виноградари, видећи сина, рекоше међу собом: ово је наследник, ходите да га убијемо и да нам остане достојање његово. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда и убише«. PKSerb 484.5

Описујући пред свештеницима завршно дело њихове злоће, Христос им је поставио питање: »Када, дакле, дође господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?« Свештеници су причу пратили с дубоким интересовањем, и не помишљајући да се она односи на њих, заједно са народом одговорили су: »Зло чинце ће злом смрћу поморити; а виноград даће другим виноградарима који ће му давати родове у своје време!« PKSerb 485.1

Сами себи несвесно су одредили судбину. Исус их је погледао, а по Његовом испитивачком погледу закључили су да је открио тајне мисли њиховог срца. Његова божанска природа неодољивом снагом заблистала је пред њима. У виноградарима су сагледали себе и ненамерно узвикнули: »Сачувај нас, Боже!« PKSerb 485.2

Свечано и са жаљењем, Христос је упитао: »Зар нисте никада читали у Писму: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла. То би од Господа и дивно је у вашим очима. Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје и даће се народу који његове родове доноси. И ко падне на овај камен разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.« (Матеј 21,34-44) PKSerb 485.3

Христос би спречио пропаст јеврејског народа да су Га људи прихватили. Али, завист и љубомора учинили су их непомирљивима. Одлучили су да Исуса из Назарета не приме као Месију. Одбацили су Видело света и од тада је њихов живот остао обавијен тамом која је била густа као поноћна тама. Проречена пропаст дошла је на јеврејски народ. Њихове несавладане дивље страсти изазвале су њихову пропаст. У свом слепом гневу, уништавали су једни друге. Својом бунтовном, тврдовратом охолошћу навукли су на себе гнев римских освајача. Јерусалим је био разорен, Храм опустошен, а место на коме се налазио преорано као поље. Синови Јудини побијени су најстрашнијом смрћу. Милиони су продани да служе као робови у незнабожачким земљама. PKSerb 485.4

Оно што је намеравао да учини за свет преко Израиља, свог изабраног народа, Бог ће коначно постићи преко своје Цркве на Земљи. Он је »свој виноград дао другим виноградарима«, свом народу који држи завет и који ће Му верно »давати родове у своје време«. Бог је увек имао своје праве представнике, који су Његове интересе сматрали својима. Ти Божји сведоци убрајају се у духовни Израиљ, и на њима ће се испунити сва заветна обећања која је Господ дао свом некадашњем народу. PKSerb 485.5

Данас Божја црква има слободу да божански план за спасење изгубљеног људског рода настави да испуњава све до његовог потпуног остварења. Током многих столећа слободе Божјег народа биле су ограничаване. Проповедање чистог Јеванђеља било је забрањивано, а најтеже казне претиле су онима који би се усудили да прекрше људске наредбе. Велики Господњи морални виноград претрпео је зато последице, јер је остао скоро потпуно празан. Људима је била ускраћена светлост Божје речи. Тама заблуде и сујеверја претила је да потпуно избрише знање о правој религији. Божја црква на Земљи исто је тако стварно била у заробљеништву у току тог дугог раздобља непрекидног прогонства, као што су синови Израиљеви били заробљеници у Вавилону у времену свог изгнанства. PKSerb 486.1

Међутим, хвала Богу, Његова црква више није у ропству. Духовном Израиљу враћене су повластице признате Божјем народу у време изласка из Вавилона. У свим деловима света, људи се одазивају небеском позиву, поруци за коју је Јован прорекао да ће се објављивати пре Другог Христовог доласка: »Бојте се Бога и подајте му славу, јер дође час суда Његова!« (Откривење 14,7) PKSerb 486.2

Чете зла више немају моћи да Цркву држе у заробљеништву; јер »паде, паде Вавилон, град велики« који »отровним вином блуда својега напоји све народе«. Духовном Израиљу упућена је порука: »Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да вам не науде зла њезина!« (Откривење 14,8; 18,4) Као што су заробљени изгнаници послушали вест: »Бежите из Вавилона« (Јеремија 51,6) и вратили се у земљу обећања, тако ће и данас они који се боје Бога, послушати поруку да изађу из духовног Вавилона и ускоро ће стајати као трофеји божанске благодати на обновљеној Земљи, у небеском Ханану. PKSerb 486.3

У дане пророка Малахије подругљиво питање непокајаних »Где је Бог који суди«, добило је свој свечани одговор: »Изненада ће доћи у цркву своју Господ ... анђео заветни ... али, ко ће поднети дан доласка његова? И ко ће се одржати када се покаже? Јер је он као огањ ливчев и као мило бељарско и сешће као онај који лије и чисти сребро и очистиће синове Левијеве и претопиће их као злато и сребро и они ће приносити Господу приносе у правди. И угодан ће бити Господу принос Јудин и јерусалимски, као у старо време, и као пређашњих година.« (Малахија 2,17; 3,1-4) PKSerb 486.4

Када је обећани Месија требало да се појави, порука Његовог претече гласила је: Покајте се, цариници и грешници, покајте се, фарисеји и садукеји, »јер се приближи царство небеско«! (Матеј 3,2) PKSerb 487.1

Гласници које је Бог данас поставио, у духу и сили Илијиној и Јовановој, привлаче пажњу света, коме предстоји суд, на свечане догађаје који ће се ускоро одиграти у вези са завршним тренуцима времена милости и појаве Исуса Христа као Цара над царевима и Господара над господарима. Ускоро ће сваком човеку бити суђено по делима која је у телу учинио. Дошао је час Божјега суда и на верницима Његове цркве на Земљи почива свечана одговорност да опомену оне који стоје на самој ивици вечне пропасти. Сваком људском бићу у широком свету, које жели да слуша, морају се објаснити начела око којих се води велика борба, начела од којих зависи судбина целог човечанства. PKSerb 487.2

У овим завршним тренуцима времена милости за синове човечије, у којима ће судбина сваке душе бити одлучена за сва времена, Господ Бог небески очекује од своје Цркве да устане и ради као што никада до сада није радила. Они који су познањем драгоцене истине добили слободу у Исусу Христу, у Његовим очима постали су Његови изабраници, уздигнути изнад свих других народа на лицу Земље; Он очекује од њих да дају славу Ономе који их је позвао из таме к чудном виделу своме. Благослове које су добили у тако обилној мери треба да пренесу другима. Радосну вест о спасењу треба објавити сваком народу и племену, колену и језику. PKSerb 487.3

Господ славе у виђењима старих пророка био је представљен како излива посебно видело на своју Цркву у данима таме и неве ровања, који ће претходити Његовом другом доласку. Као Сунце праведности, требало је да се појави у својој Цркви, »са здрављем на својим зрацима«! (Малахија 4,2) Сваки Његов прави ученик требало је да својим утицајем шири око себе живот, храброст, старање и истинско излечење. PKSerb 487.4

Христов долазак десиће се у најтамнијем времену историје ове Земље. Нојево и Лотово време слика стање света непосредно пре доласка Сина човечијег. Библија, говорећи о том времену, изјављује да ће сотона радити свом снагом и »са сваком преваром неправде«. (2. Солуњанима 2,9.10) Његово деловање у тим последњим данима јасно ће се показивати у све већој тами, многобројним заблудама, јересима и преварама. Сотона се неће трудити да зароби само свет, већ ће покушавати да се са својим преварама увуче и у Цркве које тврде да припадају нашем Господу Исусу Христу. Велики отпад претвориће се у таму, густу као поноћна тама. За Божји народ то ће бити ноћ невоље, ноћ плакања, ноћ прогонства истине ради. Али, из те тамне ноћи засјаће Божје видело. PKSerb 488.1

Он чини »да из таме засветли видело«. (2. Коринћанима 4,6) Када је Земља била »пуста и без обличја« и »тама над безданом«, »Дух Божји дизаше се над водом. И рече Бог: нека буде светлост. И би светлост.« (1. Мојсијева 1,2.3) Тако ће бити и у ноћи духовне таме, Божја реч ићи ће напред и биће светлост! Бог каже свом народу: »Устани, светли се, јер дође светлост твоја и слава Господња обасја те!« (Исаија 60,1) PKSerb 488.2

Библија каже: »Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава његова показаће се над тобом.« (Исаија 60,2) Христос, одсај Очеве славе, дошао је на свет као Његова светлост. Дошао је да Бога представи људима, зато је о Њему написано да је био помазан »Духом Светим и силом« и да је прошао »чинећи добро«. (Дела 10,38) У синагоги у Назарету је рекао: »Дух је Господњи на мени, зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима, посла ме да исцелим скрушене у срцу, да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати, да отпустим сужње и да проповедам пријатну годину Господњу.« (Лука 4,18.19) То је било дело које је поверио својим ученицима. Рекао им је: »Ви сте видело свету... тако да се светли ваше видело пред људима да виде ваша добра дела и славе Оца вашега који је на небесима.« (Матеј 5,14.16) PKSerb 488.3

То дело описивао је пророк Исаија када је рекао: »Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Када видиш гола да га оденеш и да се не кријеш од својега тела? Тада ће синути видело твоје као зора и здравље ће твоје брзо процвасти и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.« (Исаија 58,7.8) PKSerb 488.4

У ноћи духовне таме Божја слава тако треба да засија преко Његове Цркве, која ће подизати оборене и тешити уплакане. PKSerb 489.1

На све стране чују се јауци и види туга света. Свуда око нас су невољни и несрећни. Наша је дужност да им помогнемо ублажавајући и олакшавајући тешкоће и беду њиховог живота. Потребе душе може да задовољи само Христова љубав. Ако Христос станује у нама, онда ће и наша срца бити пуна божанског саучешћа. Отпечатиће се запечаћени извори искрене хришћанске љубави. PKSerb 489.2

Многи су изгубили сваку наду. Вратите им светлост Сунца. Многи су изгубили храброст. Упутите им неку радосну поруку. Молите се за њих. Има и оних којима је неопходан Хлеб живота. Читајте им из Божје речи. Многа душа болује од болести коју ниједан земаљски балсам не може да ублажи, ни лекар да излечи. Молите се за те душе. Доведите их Исусу. Кажите им да постоји балсам у Галаду и да је и Лекар тамо. PKSerb 489.3

Светлост је благослов, свеопшти благослов, и своје ризнице излива на свет, незахвалан, несвет, обесхрабрен. Тако је и са светлошћу Сунца праведности. Цела Земља, обавијена тамом греха, туге и бола, треба да буде обасјана познањем Божје љубави. Ниједна верска заједница, сталеж или класа људи не сме да буде искључена од ове светлости која сија с небеског престола. PKSerb 489.4

Порука наде и милости треба да буде однесена до краја света. Ко год хоће, може да пружи своју руку и да се ухвати за Божју снагу, да учини мир с Њим, и учиниће мир с Њим. Ни незнабошци више не треба да буду обавијени поноћном тамом. Мрак треба да нестане пред светлим зрацима Сунца праведности. PKSerb 489.5

Христос је осигурао све услове да Његова црква, имајући Ема нуилову славу постане преображено Тело, обасјано Виделом света. Његова намера је да сваки хришћанин буде окружен духовном атмосфером светлости и мира. Он жели да ми у свом животу одсјајујемо Његовом славом. PKSerb 489.6

»Устани, светли се, јер дође светлост твоја и слава Господња обасја те!« (Исаија 60,1) Христос ће доћи у сили и великој слави. Он ће доћи у својој слави и у слави свога Оца. Свети анђели ће Га пратити на том путу. Док ће цео свет бити обавијен тамом, у сваком стану светих сијаће светлост. Они ће угледати прве зраке Његовог доласка. Неокаљана светлост заблистаће из Његовог сјаја, а Христу Откупитељу дивиће се сви који су Му служили. Док зли буду бежали, Христови следбеници радосно ће клицати у Његовој присутности. PKSerb 489.7

Тада ће они који су откупљени примити своје обећано наследство. Тако ће се Божја намера са Израиљем потпуно испунити. Оно што Бог жели да учини, људи немају моћи да спрече. Божја намера истрајно је ишла напред, према свом остварењу, чак и у току деловања зла. Тако је било с домом Израиљевим у раздобљу целе историје подељеног царства; тако је и данас са духовним Израиљем. PKSerb 490.1

Виделац са Патмоса, гледајући унапред кроз векове према времену обнове Израиља на новој Земљи, сведочи: PKSerb 490.2

»Потом видех и гле, народ многи, којега не може нико изброји ти, од свакога језика и колена, и народа и племена, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим и повикаше гласом великим, говорећи: спасење Богу нашему, који седи на престолу и Јагњету!« PKSerb 490.3

»И сви анђели стајаху око престола и старешине и четири животиње и падоше на лице пред престолом и поклонише се Богу, говорећи: амин, благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашему у век века. Амин!« PKSerb 490.4

»И чух као глас народа многога и као глас вода многих и као глас громова јаких, који говори: алилуја, јер царује Господ Бог Сведржитељ. Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу њему.« »Јер је господар над господарима и цар над царевима и који су с њиме, јесу позвани и изабрани и верни.« (Откривење 7,9-12; 19,6.7; 17,14) PKSerb 490.5