ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

60. поглавље—ВИЂЕЊА О БУДУЋОЈ СЛАВИ

*****

У најмрачнијим данима свог дугог сукоба са злом, Божја црква до бијала је откривења о Господњим вечним намерама. Његовом народу била је дата могућност да кроз завесу невоља у садашњости види победе у будућности, у време када ће, када се битка буде завршила, откупљени ући у Обећану земљу. Ова виђења о будућој слави, призори сликани Божјом руком, треба да буду драги савременој Цркви, која делује у време скорог завршетка вековног сукоба и обилног и потпуног изливања обећаних благослова. PKSerb 491.1

Многе утешне поруке Црква је добила преко старих пророка. Такав задатак Бог је дао Исаији: »Тешите, тешите народ мој!« (Исаија 40,1) Заједно са задатком пророк је добио и прекрасна виђења која су у току свих будућих векова уливала наду и радост верницима. Презрена од људи, прогоњена, одбачена, Божја деца из свих времена, ипак су се одржала захваљујући тим Божјим сигурним обећањима. Вером су гледала у будућност, у време када ће Он испунити своје обећање Цркви: »Што си био остављен и мрзак... место тога ћу ти учинити вечну славу и весеље од колена на колено.« (Исаија 60,15) PKSerb 491.2

Борбена Црква је често позивана да издржи кушања и невоље, јер неће победити без оштрих сукоба. »Хлеб тужни« и »вода не- вољничка« (Исаија 30,20) је део свих верника; али, ниједан од оних који се уздају у Онога који може избавити, неће бити коначно уништен. »Али, овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом, мој си. Када пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; када пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити. Јер сам ја Господ, Бог твој, светац Израиљев, спаситељ твој, дадох у откуп за тебе Мисир, Етиопију и Севу уместо тебе. Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.« (Исаија 43,1-4) Бог је спреман да опрости; Он је спреман да потпуно и неограничено прихвати, захваљујући заслугама Исуса, нашег распетог и васкрслог Господа. Исаија је чуо Господа како говори својим изабранима: »Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и греха твојих не помињем. Опомени ме да се судимо, казуј да се оправдаш!« »И познаћеш да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, силни Јаковљев.« (Исаија 43,25.26; 60,16) PKSerb 491.3

Пророк објављује: »И срамоту народа својега укинућу са све земље!« »И они ће се прозвати народ свет, искупљеници Господњи!« Господ је одлучио да »им да накит уместо пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужнога, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу његову.« » PKSerb 492.1

»Пробуди се, пробуди се,
Обуци се у силу своју, Сионе,
Обуци красне хаљине своје,
Јерусалиме, граде свети,
Јер неће више у тебе ући необрезани и нечисти!
Отреси прах са себе,
Устани, седи, Јерусалиме,
Скини окове с врата својега,
Заробљена кћери Сионска.«
»Невољнице, коју ветар размеће, која си без утехе,
Ево ја ћу наместити камење твоје на мрамору порфирном,
И основаћу те на сафирима!
И начинићу ти прозоре од кристала, И врата од камена рубина,
И све међе твоје од драгога камења.
А синови ће твоји сви бити научени од Господа,
И обилан мир имаће синови твоји.
Правдом ћеш се утврдити.
Далеко ћеш бити од насиља, те се нећеш бојати,
И од страхоте, јер ти се неће приближити.
Гле, биће их који ће се сабирати на те,
Али неће бити од мене.
Који се год саберу на те, пашће...
Никакво оружје начињено против тебе неће бити срећно,
И сваки језик који се подигне
Против тебе на суду сапрећеш!
То је наследство слуга Господњих,
И правда њихова од мене, вели Господ!« PKSerb 492.2

(Исаија 25,8; 62,12; 61,3; 52,1.2; 54,11-17)

Одевена у оклоп Христове праведности, Црква треба да уђе у своју последњу битку. »Лепа као Месец, чиста као Сунце, страшна као војска са заставама« (Песма над песмама 6,9), она треба да крене кроз цео свет, побеђујући и да победи. PKSerb 493.1

Најмрачнији тренутак у борби Цркве са силама зла претходиће дану њеног коначног избављења. Међутим, не треба да се боји онај који се узда у Бога, јер када »гнев насилнички« буде »као поплава која обаљује зид«, Бог ће својој Цркви бити »уточиште од поплаве«. (Исаија 25,4) PKSerb 493.2

У тај дан само је праведнима обећано избављење. »Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: ко ће од нас опстати код огња који прождире? Ко ће од нас опстати код вечне жеге? Ко ходи у правди и говори што је право, ко мрзи на добитак од насиља, ко отреса руке своје да не прими поклона, ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла, он ће наставати на високим местима, градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, воде му се неће премицати.« (Исаија 33,14-16) PKSerb 493.3

Реч Господња упућена вернима гласи: »Хајде, народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се за час, докле прође гнев, јер, гле, Господ излази из места својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово.« (Исаија 26,20.21) PKSerb 494.1

У виђењима о великом судњем дану, надахнути Господњи весници добили су прилику да виде ужас оних који се нису спремили да у миру сретну свога Господа. PKSerb 494.2

»Гле, Господ ће испразнити земљу и опустети је, преврнуће је и расејати становнике њене... јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. Зато ће проклетство прождрети земљу и затрће се становници њени... престаће весеље уз бубњеве, нестаће граје оних који се веселе, престаће весеље уз гусле.« (Исаија 24,1-8) PKSerb 494.3

»Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућега... семе иструну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше и овце гину.« »Лоза посахну и смоква увену, шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости међу синовима људским.« (Јоило 1,15-18.12) PKSerb 494.4

»Боли ме у срцу«, узвикује Јеремија, посматрајући пустошење у завршним призорима историје ове Земље, »не могу ћутати, јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну. Погибао на погибао оглашује се, јер се пустоши сва земља«. (Јеремија 4,19.20) PKSerb 494.5

»Тада ће се поноситост људска угнути«, изјављује Исаија о дану Божје освете, »и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. И идола ће нестати сасвим... Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима. Улазиће у раселине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, када устане да потре земљу.« (Исаија 2,17-21) PKSerb 494.6

О тим прелазним данима, када ће људска охолост бити оборена, Јеремија сведочи: »Погледах на земљу и гле, без обличја је и пуста, и на небо, и светлости његове нема. Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се. Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле. Погледах и гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа.« »Јаох, јер је велик овај дан, није било таквога, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити од ње.« (Јеремија 4,23-26; 30,7) PKSerb 494.7

Дан гнева за Божје непријатеље истовремено је и дан коначног избављења за Његову цркву. Пророк изјављује: PKSerb 495.1

»Укрепите клонуле руке,
И колена изнемогла утврдите.
Реците онима којима се срце уплашило:
Охрабрите се, не бојте се,
Ево Бога нашега,
Освета иде, плата Божја,
Сам иде, и спашће нас!« PKSerb 495.2

»Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са свакога лица и срамоту народа својега укинуће са све земље; јер Господ рече.« (Исаија 35,3.4; 25,8) Док посматра Господа славе како силази с Неба, са свим својим светим анђелима, да окупи Цркву Остатка из свих народа на Земљи, пророк чује како се чекаоци уједињују у одушевљеном усклику: PKSerb 495.3

»Гле, ово је Бог наш,
Њега чекасмо,
И спашће нас.
Ово је Господ, њега чекасмо,
Радоваћемо се и веселићемо се
За спасење његово.« PKSerb 495.4

(Исаија 25,9)

Чује се глас Божјега Сина како позива заспале свете, и док их гледа како излазе из тамнице смрти, пророк узвикује: »Оживеће мртви твоји и моје ће мртво тело устати. Пробудите се и певајте који станујете у праху; јер је твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.« PKSerb 495.5

»Тада ће се отворити очи слепима,
И уши глухима отвориће се.
Тада ће хроми скакати као јелен,
И језик немога певаће.« PKSerb 495.6

(Исаија 26,19; 35,5.6)

У пророчким виђењима, они који су победили грех и гроб виде се срећни у присутности свога Створитеља како слободно разговарају с Њим као што је човек разговарао с Богом у почетку. Господ их позива: »Него се радујте и веселите се довека ради онога што ћу ја створити; јер, гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост. И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа својега, и неће се више чути у њему плач ни јаук.« »И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.« PKSerb 496.1

»Јер ће у пустињи проврети воде,
И потоци у земљи сасушеној.
И сухо ће место постати језеро,
И земља сасушена извори водени.«
»Место трња никнуће јела,
Место коприве никнуће мирта!«
»И онде ће бити насап и пут,
Који ће се звати свети пут.
Неће ићи по њему нечисти,
Него ће бити за њих;
Ко узиде њиме, ни луд неће заћи!« PKSerb 496.2

»Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.« (Исаија 65,18.19; 33,24; 35,6.7; 55,13; 35,8; 40,2) PKSerb 496.3

Док посматра откупљене како бораве у Божјем граду, слободни од греха и од свих трагова проклетства, усхићени пророк узвикује: »Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите, радујте с њиме сви!« PKSerb 496.4

»Неће се више чути насиље у твојој земљи,
Ни пустошење и потирање на међама твојим.
Него ћеш звати зидове своје спасењем
И врата своја хвалом!
Неће ти више бити Сунце видело дању,
Нити ће ти сјајни Месец светлети,
Него ће ти Господ бити видело вечно, И Бог твој биће ти слава.
Неће више залазити Сунце твоје,
Нити ће Месец твој помрчати,
Јер ће ти Господ бити видело вечно,
И дани жалости твоје свршиће се.
И твој ће народ бити сав праведан,
Наследиће земљу навек,
Младица коју сам посадио,
Дело руку мојих биће на моју славу.« PKSerb 496.5

(Исаија 66,10; 60,18-21)

Ухо пророка је ухватило звук музике и песме, такве музике и такве песме, какве, осим у виђењима од Бога, ниједно смртно ухо није чуло нити ум замислио. »И које искупи Господ вратиће се и доћи у Сион певајући и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће.« »Радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и певање.« »И који певају и веселе се, сви су извори моји у теби.« »Ови ће подигнути глас свој и певаће, ради величанства Господњега подвикиваће од мора.« (Исаија 35,10; 51,3; Псалам 67,7; Исаија 24,14) PKSerb 497.1

Откупљени ће се на обновљеној Земљи, бавити занимањима и задовољствима која су у почетку доносила радост Адаму и Еви. Живеће едемским животом, животом у вртовима и пољима. »И они ће градити куће и седеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов. Неће они градити, а други се населити, неће садити а други јести; јер ће дани народу мојему бити као дани дрвету и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових.« (Исаија 65,21.22) Тамо ће сваки таленат бити развијен, свака способност повећана. Највеличанственији подухвати биће извођени, најплеменитије жеље оствариване, најузвишеније тежње постизане. Али и даље ће бити нових висина за савлађивање, нових чуда за дивљење, нових истина за схватање, свежих тема за проучавање, а све то уздизаће снаге тела, ума и душе. PKSerb 497.2

Пророци којима су ови узвишени призори били показани, чезнули су да схвате њихово потпуно значење. Они су »тражили и испитивали... испитујући у какво или у које време јављаше Дух Хри- стов у њима напред сведочећи... којима се откри да не самима себи него нама служаху овим што вам се сада јави«. (1. Петрова 1,10-12) PKSerb 497.3

Нама који стојимо на самој ивици њиховог испуњења, колико су дубоки, колико занимљиви ови описи онога што ће се збити - догађаја које су, још откако су наши прародитељи били изагнани из Едема, Божја деца чекала, за којима су чезнула и за које се молила. PKSerb 498.1

Драги сапутници на путу живота, ми смо и даље међу сенкама и немирима земаљских збивања, али наш Спаситељ ускоро треба да се појави и да нам донесе избављење и одмор. Задржимо вером у сећању ове слике благословене вечности, коју нам је насликала Божја рука! Онај који је умро за грехе света широко отвара врата Раја свима који верују у Њега. Ускоро ће битка бити добијена и победа постигнута. Ускоро ћемо видети Онога у коме су сакупљене све наше наде у вечни живот. У Његовој присутности све невоље и патње овог живота изгледаће као ништа. Оно што је некада било »неће се помињати нити ће на ум долазити«. »Не одбацујте, дакле, слободе своје, која има велику плату. Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божју савршивши примите обећање. Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.« »А Израиља ће спасти Господ спасењем вечним, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека.« (Исаија 65,17; Јеврејима 10,35-37; Исаија 45,17) PKSerb 498.2

Подигните поглед, подигните поглед, и нека ваша вера стално расте. Нека вас та вера поведе уским путем и проведе кроз врата у град, у величанствену будућност, у бескрајну и слободну будућност славе намењене откупљенима. »Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, тежак чека племенитога рода из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни. Трпите, дакле, и ви, и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи!« (Јаков 5,7.8) PKSerb 498.3

Спасени народи неће познавати други закон осим закона Неба. Сви ће бити срећна, уједињена породица, одевени у одећу славе и захвалности. Изнад сцене заједно ће певати звезде јутарње, а синови Божји клицати од радости, док ће се Бог и Христос ујединити у објављивању: »Неће више бити греха, нити ће икада више бити смрти!« PKSerb 498.4

»И од младине до младине, и од суботе до суботе, долазиће свако тело да се поклони преда мном, вели Господ.« »И јавиће се слава Господња и свако ће је тело видети.« »Тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима.« »У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа својега.« PKSerb 499.1

»Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи.« »Слава ливанска даће јој се и красота кармилска и саронска.« »Нећеш се више звати оставлјена, нити ће се землја твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и землја твоја удата... и како се радује женик невести, тако ће се радовати теби Бог твој.« (Исаија 66,23; 40,5; 61,11; 28,5; 51,3; 35,2; 62,4.5). PKSerb 499.2