ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

54. поглавље—УКОР ИЗНУЂИВАЧИМА

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге Немијине 5. главе)

Јерусалимски зидови још нису били довршени, али је Немија своју пажњу морао да посвети жалосном стању у коме су се нашли припадници најсиромашнијег слоја у народу. Због несређених прилика у Јудеји, обрађивање земље било је прилично занемарено. Осим тога, себично понашање неких прогнаника, који су се вратили у земљу, навело је Господа да свој благослов ускрати њиховим ораницама, па је дошло до несташице житарица. PKSerb 438.1

Да би набавили храну за своју породицу, сиромаси су морали да купују на кредит и по зеленашким ценама. Осим тога, били су приморани да узимају новац уз камату да би могли да исплате високе порезе које су им наметали персијски цареви. Њихове невоље постале су још теже, јер су богатији Јевреји користили њихов положај да се обогате. PKSerb 438.2

Господ је преко Мојсија заповедио Израиљу да сваке треће године један десетак иде у корист сиромашних; уведена је и додатна мера да се земља сваке седме године оставља на угару. Плодови који би сами сазрели на тако необрађеној земљи припадали би сиромасима. Верност у давању ових прилога у корист сиромаха и у друге добротворне сврхе, сачувала би у сећању људи истину да је Бог власник свега и пружила им прилику да постану канали благослова. Господ је желео да Његов народ стекне навике које ће уклонити себичност и развити ширину и племенитост карактера. PKSerb 438.3

Бог је преко Мојсија заповедио: »Када дајеш у зајам новац народу мојему, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.« »Не даји на добит брату својему ни новца ни хране нити ишта што се даје на добит.« (2. Мојсијева 22,25; 5. Мојсијева 23,19) Поново је нагласио: »Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у којем месту твоме, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату својему, него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој.« »Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповедам и кажем: отварај руку своју брату својему, невољнику и сиромаху својему у земљи својој.« (5. Мојсијева 15,7.8.11) PKSerb 439.1

После повратка прогнаника из Вавилона, богати Јевреји често су поступали потпуно супротно овим заповестима. Када би сиромашни морали да позајмљују да би платили порез цару, богаташи би им давали новац, али су тражили високе камате. Стављајући хи потеку на земљу сиромаха, постепено су своје несрећне дужнике бацали у најцрње сиромаштво. Многи су морали да продају своје синове и кћери у ропство; изгледало им је као да немају никакве наде да ће поправити своје стање, никакве наде да ће откупити своју децу или своју земљу, никаквих изгледа осим да упадају у све теже невоље, све веће несташице и зависност, а припадали су истом народу, били су деца истог завета, као и њихова срећнија браћа. PKSerb 439.2

На крају је народ изнео свој положај пред Немију. Казали су отворено: »Ето, треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други!« PKSerb 439.3

Када је Немија чуо за ово сурово угњетавање, његова душа испунила се одвратношћу. Сам овако говори о томе: »Зато се расрдих врло када чух вику њихову и те речи.« Одмах је увидео да ће морати да стане одлучно на страну правде уколико жели да прекине тај насилнички обичај утеривања дугова. Енергично и одлучно, што је и била његова карактеристика, прихватио се посла да олакша терет својој браћи. PKSerb 439.4

Чињеница да су насилници били богаташи чија подршка му је била неопходна у делу обнављања града, ни за тренутак није утицала на Немију. Оштро је укорио племиће и старешине и када се око њега окупило велико мноштво народа изнео им је Божје захтеве који су се односили на њихов случај. PKSerb 440.1

Обратио им је пажњу на догађаје који су се збили у време владавине цара Ахаза. Поновио им је поруку коју је Бог у то доба послао Израиљу да би га укорио због суровости и тлачења. Синови Јудини, због свог идолопоклонства, били су предани у руке својој браћи, синовима Израиљевим, још дубље огрезлим у идолопоклонство. Израиљци су своје непријатељство показали тиме што су у борби побили много хиљада мушкараца из Јудиног племена и похватали све жене и децу, намеравајући да их задрже као робове или да их као робове продају незнабошцима. PKSerb 440.2

Господ се није умешао у битку да избави синове Јудине, али је преко пророка Одида укорио победничку војску због њених сурових намера: »И још мислите подврћи синове Јудине и Јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нисте ли и ви сами скривили Господу Богу својему?« (2. Дневника 28,10) Пророк Одид је упозорио израиљски народ да се Господњи гнев распалио на њих и да ће њихово неправедно и насилничко понашање покренути Његове судове. Када су чули ове речи, наоружани војници оставили су заробљенике и плен пред кнезовима и свим окупљеним. Затим неки истакнути људи из Јефремовог племена »узеше робље и све голе између њих оденуше из плена, а када их оденуше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле и доведоше их у Јерихон, град у којему има много палми, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију«. (2. Дневника 28,15) PKSerb 440.3

Немија и остали откупили су неке Јевреје, који су били продати незнабошцима, и сада су ово своје понашање истакли као супротност понашању оних који су због световног добитка били спремни да своју браћу продају у ропство. »Није добро што радите! Не треба ли вам ходити у страху Бога нашега да нам се не ругају народи, непријатељи наши?« PKSerb 440.4

Немија им је показао да би и он, добивши власт од персијског цара, могао да захтева велике намете у своју корист. Међутим, уместо да то учини, није узимао ни оно на што је имао пуно право, већ је давао обилне дарове да би помогао сиромашнима у њиховој невољи. Позвао је све оне међу јеврејским старешинама, који су били криви због изнуђивања, да престану да се баве тим безаконичким послом; да врате земљу сиромасима, као и новчани добитак који су изнудили од њих; и да им позајмљују новац без залога и камате. PKSerb 441.1

Ове речи биле су изговорене у присуству целога збора. Да су старешине желели да се оправдају, сада су имали прилику да то учине. Али, то нису ни покушали. Изјавили су: »Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш!« После тога, у присутности свештеника, Немија их је заклео »да ће тако учинити«. »И сав збор рече: амин. И хвалише Господа и учини народ по тој речи.« PKSerb 441.2

Овај извештај пружа важну поуку. »Јер је корен свих зала среброљубље!« (1. Тимотију 6,10) У овом нараштају је жеља за добитком страст која обузима срце многих. Богатство се често стиче преваром. Мноштво људи бори се са сиромаштвом, присиљено да напорно ради за ниску надницу и онемогућено да осигура себи најнеопходније животне потребе. Напоран рад и лишавања, без наде у боље сутра, чине њихов терет још тежим. Мучени бригама и потлачени, не знају коме да се обрате за помоћ. То је све само зато да би богати могли да задовољавају своје раскошне жеље или своју страст за нагомилавањем блага. PKSerb 441.3

Љубав према новцу и љубав према разметању претвориле су овај свет у лоповску и хајдучку пећину. Писмо описује лакомство и насиље које ће преовладавати непосредно пре Другог Христовог доласка. Јаков пише: »Ходите ви сада, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас... стекосте богатство у последње дане. Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца ваших дође до ушију Господа Саваота. Веселисте се на земљи и насладисте се; ухранисте срца своја као на дан заклања. Осудисте и убисте праведника, и не брани вам се.« (Јаков 5,1.3-6) PKSerb 441.4

Чак и међу онима који тврде да ходе у страху Господњем постоје неки који се поново понашају као племићи у Израиљу. Пошто је у њиховој власти да то чине, узимају и више него што је право, и тако постају тлачитељи. Пошто се лакомство и подмуклост виде и у животу оних који носе Христово име, а Црква у својим књигама задржава имена оних који су своје богатство стекли на неправедан начин, Христова религија изложена је презиру. Разузданост, надмудривање и изнуђивање кваре веру многих и уништавају њихову духовност. Црква је у великој мери одговорна за грехе својих верника. Она покрива зло ако пропушта да подигне свој глас против њега. PKSerb 441.5

Обичаји света нису никакво мерило за хришћанина. Он не сме да се поводи за његовим преварним поступцима, његовим обманама, његовим отимачинама. Свако неправедно дело против ближњега представља кршење златног правила. Свако зло учињено Божјој деци учињено је самом Христу у личности његових светих. Сваки покушај коришћења нечијег незнања, слабости или зле среће бележи се као превара у небеским књигама. Онај који се заиста боји Бога, радије ће тешко радити дању и ноћу, јести хлеб сиромаштва, него попустити страсти да стиче добитак на штету удовица или сирочади, или да странцу ускрати његова права. PKSerb 442.1

Најмање удаљавање од онога што је право обара препреке и припрема срце да чини веће неправде. Управо у оној мери у којој човек дозволи себи да стиче корист на штету другога, његова душа постаје неосетљива за утицај Божјега Духа. Добитак стечен по таквој цени представља огромни губитак. PKSerb 442.2

Сви смо ми дужници у очима божанске правде, али немамо ништа чиме бисмо отплатили свој дуг. Међутим, Божји Син, који се сажалио на нас, платио је цену нашег откупљења. Он је постао сиромах да бисмо се ми Његовим сиромаштвом обогатили. Делима великодушности према Његовим сиромасима можемо да докажемо да смо искрено захвални на милости која нам је указана. Апостол Павле нас позива: »Зато, дакле, док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особито онима који су с нама у вери.« (Галатима 6,10) Његове речи слажу се с речима које је изговорио сам Спаситељ: »Јер сиромахе имате свагда са собом и када год хоћете можете им добро чинити!« »Све, дакле, што хоћете да чине људи вама, чините и ви њима, јер је то закон и пророци.« (Марко 14,7; Матеј 7,12) PKSerb 442.3