ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

53. поглавље—ГРАДИТЕЉИ ЗИДОВА

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге Немијине 2.3. и 4. Главе )

Немијино путовање у Јерусалим протекло је без тешкоћа. Царска писма намесницима провинција дуж пута осигуравала су му да свуда буде примљен као почасни гост и одмах добије затражену помоћ. Ниједан непријатељ није се усуђивао да узнемирава службеника, који је био заштићен ауторитетом персијског цара и кога су провинцијски главари примали с наглашеним поштовањем. Међутим, његов долазак у Јерусалим са војничком пратњом, која је показивала да је дошао због неке важне мисије, пробудила је љубомору оближњих незнабожачких племена, која су гомилајући оптужбе и увреде, често показивала своје непријатељство према Јеврејима. Најистакнутији у том злом делу били су неки главари тих племена, Санавалат Ороњанин, Товија Амонац и Гисем Арапин. Од самог почетка ови главари критички су пратили сваки Немијин покрет и свим средствима која су им стајала на располагању настојали да онемогуће његове планове и спрече његово дело. PKSerb 431.1

Немија је наставио да показује исту опрезност и разборитост, исте особине које су и до тада обележавале његово понашање. Знајући да су огорчени и одлучни непријатељи спремни да уста- ну против њега, прикривао је пред њима природу своје мисије све док му проучавање околности не помогне да обликује своје планове. Надао се да ће на тај начин осигурати подршку народа и покренути га на посао, пре него што непријатељ стигне да се успротиви. PKSerb 431.2

Неколицини изабраних људи за које је знао да су достојни поверења, Немија је открио околности које су га навеле да дође у Јерусалим, циљ који жели да постигне и планове по којима жели да делује. Они су се сместа заинтересовали за његов подухват и понудили му своју помоћ. PKSerb 432.1

Трећег дана после доласка, Немија је устао око пола ноћи и са неколико поверљивих сарадника кренуо да сам прегледа јерусалимске развалине. Јашући на својој мазги, прелазио је из једног дела града у други, прегледао оборене зидине и врата која су водила у град његових отаца. Болна сећања прожимала су мисли јеврејског родољуба, док је жалосна срца посматрао разваљене одбрамбене зидове свог вољеног Јерусалима. Сећања на некадашњу величину Израиља стајала су у оштрој супротности с доказима његовог понижења. PKSerb 432.2

Потајно и у тишини Немија је завршио обилажење зидина. Сам говори о томе: »Али поглавари не знадијаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер до тада не бејах ништа рекао ни Јудејцима, ни свештеницима, ни кнезовима, ни поглаварима, ни другима који управљаху послом.« Остатак ноћи провео је у молитви; јер је знао да ће када сване јутро морати да уложи озбиљне напоре да покрене и сједини своје обесхрабрене и разједињене сународнике. PKSerb 432.3

Немија је имао царски налог који је обавезивао становнике да сарађују с њим у обнављању градских зидина, али он се није ослањао на свој ауторитет. Уместо тога трудио се да задобије поверење и наклоност људи, знајући да је заједништво срца као и заједништво радних руку неопходно за обављање великог дела које им је предстојало. На јутарњим састанцима с људима, износио је чињенице којима је желео да пробуди њихову успавану енергију и сједини њихове раштркане редове. PKSerb 432.4

Немијини слушаоци нису знали за његово поноћно јахање претходне ноћи, нити им је о томе говорио. Међутим, чињеница да је обишао развалине видљиво је допринела његовом успеху, јер је био у могућности да проговори о стању града са таквом тачношћу и прецизношћу која је запрепастила његове слушаоце. Утисци које је стекао док је посматрао слабост и пропадање Јерусалима, учинили су да његове речи озбиљно и силно звуче. PKSerb 432.5

Немија је подсетио људе и на рђав глас који имају међу незнабошцима - њихова религија је осрамоћена, на њиховог Бога се хули. Рекао им је да је у далекој земљи чуо за њихове невоље, да се молио Небу да им поклони своју наклоност и да је у току молитве одлучио да затражи цареву дозволу да им дође у помоћ. Молио се Богу, не само да му цар да своју дозволу, већ да му да широка овлашћења, да му пружи неопходну подршку да би могао да оба ви своје дело; његова молитва била је услишена на такав начин да су сви могли видети да план потиче од Господа. PKSerb 433.1

Када им је то испричао, наглашавајући да га својим ауторитетом подржавају и Бог Израиљев и персијски цар, Немија је непосредно упитао људе да ли желе да искористе ову прилику, да ли желе да устану и почну да граде зид. PKSerb 433.2

Позив је продро право у њихова срца. Помисао да се наклоност Неба према њима показала на тако чудесан начин учинила је да се посраме због свог страха, па су с новом храброшћу једнодушно узвикнули: »Устанимо и зидајмо! И укрепише им се руке на добро!« PKSerb 433.3

Немија је целом својом душом учествовао у подухвату који је започео. Његова нада, његова енергија, његово одушевљење, његова одлучност, све то веома утицајно, надахњивало је и друге истом безграничном храброшћу и узвишеном намером. Сваки његов сарадник постајао је други Немија на свом месту и помагао да срце и руке његових суседа постану јачи. PKSerb 433.4

Када су непријатељи Израиља чули шта Јевреји желе да постигну, презриво су се насмејали, говорећи: »Шта то радите? Да се нећете одметнути од цара?« Немија је одговорио: »Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге његове, устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму!« PKSerb 433.5

Међу првима који су се надахнули Немијиним духом ревности и озбиљности били су свештеници. Због свог утицајног положаја ови људи могли су много да учине за унапређење, али и спречавање дела; зато је њихова спремност да сарађују, већ од самог почетка, много допринела успеху. Већина кнезова и старешина у Израиљу племенито је извршила своју дужност, и ти верни људи добили су частан спомен у Божјој књизи. Било је и других, неких племића из Текује, који »не савише врата својега на службу Господу својему«. Успомена на ове немарне слуге жигосана срамотом, а сећање на њих преноси се као опомена будућим нараштајима. PKSerb 433.6

У сваком религијском покрету има и оних који се, иако знају да се ради о Божјем делу, ипак држе по страни, одбијајући да уложе и најмањи напор да помогну. За такве би било добро да се сете извештаја који се чувају на Небу - Књиге у којој ништа није изостављено нити погрешно записано, и из које ће им се судити! У њој је записана свака занемарена прилика за обављање неке службе за Бога, али у њој је сачувана и вечна успомена на свако дело вере и љубави. PKSerb 434.1

Против надахњујућег утицаја Немијине присутности пример племића из Текује није имао никаквих изгледа. Народ је био надахнут родољубљем и ревношћу. Способни и утицајни људи организовали су различите групе грађана у чете и сваки старешина био је одговоран за подизање одређеног дела зида. О некима је записано да су зидали »сваки према својој кући«. PKSerb 434.2

Сада, када је посао стварно започео, Немијина енергија није се умањивала. Неуморно и будно надгледао је радове, упућивао раднике, запажао сметње, решавао проблеме. Дуж целог зида, који се пружао око пет километара, његов утицај стално се осећао. Одабраним речима храбрио је страшљиве, подизао клонуле, из рицао признања вреднима. Осим тога, пратио је покрете непријатеља, који су се, с времена на време, окупљали у даљини и договарали као да планирају неко зло, а онда, приближавајући се радницима, покушавали да скрену њихову пажњу. PKSerb 434.3

Упркос многим задужењима; Немија није заборављао извор своје снаге. Његово срце постојано се уздизало Богу, великом Надгледнику свега. Узвикивао је: »Бог наш војеваће за нас!« Ове речи снажно су ођекивале, радујући срца свих радника на зиду. PKSerb 434.4

Ипак, обнављање јерусалимских одбрамбених зидова није ишло без сметњи. Сотона се трудио да покрене противљење и унесе обесхрабрење. Санавалат, Товија и Гисем, главне покретачке снаге овог покрета, прихватили су се посла да спрече дело поновне изградње. Покушавали су да унесу поделу међу раднике. Ругали су се напорима градитеља, изјављивали да дело премашује њихове снаге и најављивали неуспех. PKSerb 434.5

»Шта раде ти немоћни Јудејци«, узвикивао је Санавалат презриво, »хоћемо ли их оставити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?« Товија, му се још презривије, овако придружио: »Нека зидају, да лисица дође, провалиће камени зид њихов!« PKSerb 435.1

Градитељи су се ускоро суочили са много активнијим про тивљењем. Били су приморани да се стално чувају завера својих непријатеља, који су, приказујући се пријатељима, покушавали да на различите начине изазову збрку и збуњеност, да створе неповерење. Трудили су се да поткопају храброст Јевреја; лукаво су покушавали да Немију увуку у своје мреже, а било је и Јевреја издајника који су пристајали да им помогну у њиховим подмуклим подухватима. Ширили су гласине да се Немија заверио против персијског владара, да намерава да се прогласи царем у Израиљу и да су сви који му помажу издајници. PKSerb 435.2

Међутим, Немија је наставио да од Бога тражи вођство и подршку, а »народ је имао вољу да ради«. Послови су напредовали све док зидови нису били повезани и подигнути до половине жељене висине. PKSerb 435.3

Када су непријатељи Израиља уочили неуспешност својих напора, жестоко су се разгневили. Све до тада нису се усуђивали да примене силу, јер су знали да Немија и његови другови делују у складу са царевим налогом. Бојали су се да ће активним противљењем Немији у ствари изазвати монархово незадовољство. Међутим, покренути гневом, сада су сами постали криви за злочин за који су оптуживали Немију. Окупљени на саветовању, »сложише се сви заједно да дођу и ударе на Јерусалим«. PKSerb 435.4

У исто време, док су се Самарјани договарали против Немије и његовог дела, неки од водећих незадовољника међу Јеврејима, покушавали су да га обесхрабре преувеличавајући тешкоће које су пратиле градњу. Говорили су: »Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида!« PKSerb 435.5

Ново обесхрабрење стигло је са једне друге стране. »Јудејци који код њих живљаху«, они који нису учествовали у послу, прикупљали су изјаве и извештаје њихових непријатеља и служили се њима да би обесхрабрили и изазвали незадовољство. PKSerb 436.1

Међутим, ругање и исмејавање, противљења и претње, само су надахњивали Немију на још чвршћу одлучност и подстицали на још већу будност. Он је схватио да му у овом рату са непријатељима прете многе опасности, али није се поколебао у својој храбрости. Сам овако пише о томе: »А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ.« »Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама с мачевима и с копљима и луковима. И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: не бојте их се. Помените Господа великога и страшнога, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје!« PKSerb 436.2

»А када чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао. И отада половина мојих момака пословаше, а друга половина др жаше копља и штитове и лукове и оклопе... и који зидаху и који ношаху терет и који товараху, сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље. А који зидаху, сваки имаше мач припасан уз бедрицу и тако зидаху.« PKSerb 436.3

Поред Немије је стајао трубач, а на различитим деловима зида стајали су свештеници са светим трубама. Народ је био раштркан на послу, али, када би се на било којем месту појавила опасност, ођекнуо би сигнал свима да без одлагања потрче. Немија каже: »Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зоре па док звезде не изађу.« PKSerb 436.4

Они који су живели у градовима и селима изван Јерусалима, сада су добили налог да ноће унутар зидова, с циљем да чувају радове и у рано јутро буду спремни за своју дужност. То је требало да спречи непотребна закашњавања, а непријатељ није имао прилику, коју би иначе радо искористио, да нападне раднике који иду на посао или се враћају својим кућама. Немија и његови другови нису избегавали тешкоће ни напорну службу. Ни дању ни ноћу, чак ни у току кратког времена које су одвајали за спавање, нису скидали одећу нити су се одвајали од свог оружја. PKSerb 436.5

Противљење и обесхрабрење с којима су се градитељи у Немијино доба суочавали или од стране непријатеља или од стране лажних пријатеља типичне су појаве у искуству, које ће и данас стицати они који раде за Господа. Хришћани ће бити кушани, не само непријатељевим гневом, презиром и суровошћу, већ и равнодушношћу, недоследношћу, млакошћу и подмуклошћу та козваних пријатеља и помагача. Исмејавање и понижавање ће их стизати. Исти непријатељ који је подстицао презриве изјаве, ако му се буде указала повољна прилика, прибећи ће и суровијим и насилним мерама. PKSerb 437.1

Сотона ће искористити сваког непосвећеног човека да оствари своје намере. Међу онима који тврде да подржавају Божје дело има и оних који се уједињују с Божјим непријатељима и на тај начин Његово дело излажу нападима Његових најогорченијих противника. Чак и они који желе да Божје дело напредује, ипак ће слабити руке Његових слугу слушајући, преносећи и упола верујући клеветама, хвалисању и претњама Његових непријатеља. Сотона чудесним успехом делује преко својих представника и сви који се излажу њиховом утицају постају жртве ђаволске силе која уништава мудрост мудрих и разум разумних. Међутим, слично Немији, Божји народ не треба ни да се боји својих непријатеља нити да их презире. Ослањајући се на Бога, хришћани несебично треба да обављају Његов посао, а Његовом провиђењу да повере дело које заступају. PKSerb 437.2

Усред великог обесхрабрења, Немија је Бога учинио својим Ослонцем, својом сигурном Одбраном. Он који је тада био подршка своме слузи, остао је Ослонац своме народу за сва времена. У свакој кризи, Његов народ је с поверењем могао да каже: »Ако је Бог с нама, ко ће на нас?« (Римљанима 8,31) Како год сотона и његови помагачи лукаво поставе замке, Бог може да их открије, да поништи све њихове договоре. Одговор изречен у вери и данас ће бити исти као и Немијин: »Бог наш војеваће за нас«, јер је Бог у овом послу и ниједан човек не може спречити Његов коначни успех. PKSerb 437.3