ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

55. поглавље—ЗАВЕРЕ НЕЗНАБОЖАЦА

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге Немијине 6. главе ).

Санавалат и његови савезници нису се усуђивали да отворено зарате против Јевреја; али са злобом која се повећавала, настављали су да улажу потајне напоре да их обесхрабре, збуне и повреде. Зидови око Јерусалима брзо су се приближавали свом завршетку. Ако зид буде довршен и врата постављена, ови Израиљеви непријатељи више се не би могли надати да ће силом упасти у град. Зато су још више желели да без одлагања зауставе радове. Коначно, сковали су план помоћу кога су се надали да ће навући Немију да напусти своје место, да би га када буде у њиховој власти убили или бацили у тамницу. PKSerb 443.1

Правећи се да желе споразум између супротстављених страна, тражили су састанак са Немијом, позивајући га да се сретне са њима у једном селу у равници Онон. Међутим, када му је Свети Дух открио њихову праву намеру, Немија је одбио предлог. Он овако пише: »И послах к њима гласнике и поручих: у послу сам великом, не могу доћи. Јер би стао посао када бих га оставио да дођем к вама.« Међутим, кушачи су били истрајни. Четири пута слали су поруке сличног садржаја и сваки пут добијали исти одговор. PKSerb 443.2

Пошто су установили да овај план нема успеха, прибегли су смелијој стратегији. Санавалат је послао гласника Немији са отвореним писмом следећег садржаја: »Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори... и да си поставио пророке да разглашују за тебе по Јерусалиму и да говоре: цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара, него ходи да се договоримо!« PKSerb 444.1

Да су се споменути извештаји заиста ширили било би места за забринутост; они би свакако врло брзо стигли и до цара кога би и најмања сумња могла навести да предузме врло сурове мере. Међутим, Немија је био убеђен да је писмо лажно, написано с циљем да га застраши и доведе у замку. Овај закључак био је поткрепљен чињеницом да је писмо послано отворено, очигледно да би људи могли да читају његов садржај и да се узнемире и уплаше. Он је одмах послао свој одговор: »Није тако како ти кажеш, него си сам измислио!« Немији нису биле непознате сотонине мајсторије. Он је знао да су ови покушаји били срачунати да ослабе руке градитеља и тако онемогуће њихове напоре. PKSerb 444.2

Сотона је увек изнова доживљавао поразе; и сада, са још већом злобом и лукавством, Божјем слузи поставио је још једну много подмуклију и опаснију замку. Санавалат и његови другови унајмили су људе који су се издавали за Немијине пријатеље, да му дају погрешне савете као реч од Господа. Најважнија личност у овом безаконичком послу био је Семаја, човек о коме је Немија до тада имао добро мишљење. Тај човек затворио се у соби која је била у близини Светилишта као да се боји да му је живот у опасности. У то време Храм је већ био заштићен зидовима и вратима, иако градска врата још нису била постављена. Глумећи да је врло забринут за Немијину сигурност, Семаја му је посаветовао да потражи уточиште у Храму. Предложио је: »Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију!« PKSerb 444.3

Да је Немија послушао овај неискрени савет, жртвовао би своју веру у Бога, а у очима народа постао кукавица и човек достојан презира. С обзиром на важно дело које је обављао, с обзиром на поверење у Божју силу, за које је тврдио да га има, било би потпуно недоследно од њега да се крије као плашљивац. Страх би се проширио и по народу, свако би потражио неко склониште, а небрањени град пао би као плен у руке непријатељу. Немија би таквим неразумним поступком потписао потпуну предају свега што је постигао. Немији није било много потребно да открије прави карактер и циљ свог саветника. Он каже: »И разумех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Са навалат поткупише. Зато беше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згрешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.« PKSerb 444.4

Срамотни савет који је дао Семаја подржало је више угледних људи који су, иако су се издавали за Немијине пријатеље, потајно држали страну његовим непријатељима. Али, није било никакве користи од тога што су постављали замку. Немијин неустрашиви одговор је гласио: »Зар ће човек какав сам ја бежати? Зар би овакав какав сам ја ишао у цркву да остане у животу? Нећу да идем!« PKSerb 445.1

Без обзира на непријатељске завере, отворене и потајне, дело изградње стално је напредовало и за мање од два месеца од Немијиног доласка у Јерусалим, град је био окружен својим одбрамбеним утврђењима, а градитељи су могли да шетају по зидовима и да с висока гледају своје поражене и запањене непријатеље. Немија је записао: »И када чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који бејаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело.« PKSerb 445.2

Ипак, ни доказ да Господња рука управља делом није био довољан да заузда незадовољство, бунтовност и издају међу Израиљцима. »И у оне дане многи главари јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге. Јер многи Јудејци беху му се заклели, јер беше зет Сеханији, сину Арахову.« Управо ту су дошле до изражаја зле последице бракова с идолопоклоницима. Јудејска породица повезала се с Божјим непријатељем и тај однос показао се као замка. Многи други чинили су то исто. Тако су, као и мешовито мноштво које је заједно са Израиљем изашло из Египта, били извор сталних невоља. Своју службу нису обављали целим срцем, а када је Божје дело захтевало жртву, били су спремни да прекрше своју свечану заклетву да ће сарађивати у њему и да ће га подржавати. PKSerb 445.3

Неки, који су били у првим редовима, када су као непријатељи планирали зло Јудејцима, сада су изражавали жељу да им постану пријатељи. Јудејски племићи који су склопили бракове с идолопоклоницима, који су водили издајничку преписку с Товијом и заклели се да ће му служити, сада су почели да га представљају као способног и далековидог човека чије би савезништво донело велику корист Јудејцима. Истовремено издавали су му Немијине планове и поступке. Тако је дело Божјег народа постало изложено нападима њихових непријатеља, којима је дата прилика да погрешно тумаче Немијине речи и дела и ометају његов рад. PKSerb 446.1

Када су се сиромашни и потлачени обратили Немији да их ослободи зала, он је храбро устао у њихову одбрану и навео преступнике да повуку мере које су им доносиле проклетство. Међутим, власт којом се послужио у корист својих угњетених земљака, сада није хтео да употреби у своју корист. Неки су његове напоре дочекали с незахвалношћу и издајством, али он се није послужио својом влашћу да издајнике приведе казни. Смирено и несебично ишао је даље у својој служби народу, никада не умањујући своје напоре, и не допуштајући својој ревности да ослаби. PKSerb 446.2

Сотона је увек нападао оне који су се трудили на унапреде Божје дело. Кадгод би доживео неуспех, увек је с новом одлучношћу обнављао своје нападе, користећи средства која до тада није употребљавао. Међутим, највише треба да зазиремо од њега када потајно делује преко оних који се издају за пријатеље Божјег дела. Отворено противљење може да буде бурно и сурово, али много мање угрожава Божје дело од потајног непријатељства оних који, иако тврде да служе Богу, у срцу остају сотонине слуге. Таквима је могуће да осигурају сваку предност онима који ће се послужити њиховим знањем, да би осујетили Божје дело и нанели штету Његовим слугама. PKSerb 446.3

Кнез таме употребиће свако средство које може да пронађе, да наведе Божје слуге са склопе савез са сотониним представницима. Стално ће их позивати са дужности; али, слично Немији, они треба одлучно да одговоре: »У послу сам великом и зато не могу доћи!« Божје слуге могу мирно да наставе свој посао, знајући да ће напори које улажу оборити лажи које су злобници измислили да би им нанели непријатности. Као и градитељи јерусалимских зидина, они не смеју дозволити да их у послу омету претње, ругање или лажи. Њихова будност и њихова пажња, ни за тренутак не смеју да попусте, јер су им непријатељи стално на трагу. Увек треба да се моле Богу и постављају »стражу према њима дан и ноћ«. (Немија 4,9) PKSerb 446.4

Како се време послетка буде приближавало, сотона ће својим искушењима све снажније наваљивати на Божје слуге. Он ће се служити људским оруђима да се наруга онима »који граде зид« да би их оклеветао. Међутим, ако градитељи буду »силазили« да се одупру нападима својих непријатеља, само ће успорити дело. Они морају да се труде да онемогуће намере својих противника, али не смеју дозволити да их било шта одвоји од посла. Истина је јача од заблуде, а правда ће победити зло. PKSerb 447.1

Својим непријатељима не смеју дозволити да задобију њихово пријатељство и њихову симпатију и да их на тај начин одвоје од дужности. Онај ко било којим неопрезним поступком изложи срамоти Божје дело или ослаби руке својих другова на послу, прља свој карактер мрљом која се тешко може уклонити и подиже велику препреку на путу своје будуће употребљивости. PKSerb 447.2

»Који остављају закон, хвале безбожнике!« (Приче 28,4) Мо рамо се бојати оних који се сједињују са светом, а истовремено проглашавају себе великим чистунцима, заговарају сједињавање са онима који су се увек противили делу истине; морамо их избегавати исто онако одлучно као што је то чинио Немија. Таква наговарања долазе од непријатеља сваког добра. То су речи дволичних и данас их, као и некада, треба одлучно одбацити. Морамо се одлучно одупрети сваком утицају који покушава да поткопа веру Божјег народа у Његову руководећу силу. PKSerb 447.3

У Немијиној чврстој оданости Божјем делу и у његовом исто тако чврстом ослањању на Бога налази се разлог неуспеха његових непријатеља да га подвласте својој моћи. Немарна душа пада као лак плен искушења, док у животу који пред собом има племенити циљ, зло тешко налази упориште. Вера онога који стално напредује не слаби; јер изнад, испред и иза себе он препознаје Бескрајну љубав која чини све да допринесе остварењу Његових добрих намера. Божје праве слуге раде с одлучношћу која неће промашити, јер је Престо милости њихов стални ослонац. PKSerb 447.4

Бог нам је осигурао своју божанску помоћ у свим околностима у којима се наше људске снаге показују као недовољне. Он нам даје свога Светога Духа да нам помогне у свакој неприлици, да ојача нашу наду и сигурност, да просветли наш ум и очисти наше срце. Он пружа прилике и отвара могућности за рад. Његов народ би постигао блиставе резултате, када би пратио доказе Његовог провиђења и када би био спреман да сарађује с Њим. PKSerb 448.1