ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

52. поглавље—ЧОВЕК ПРИЛИКЕ

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге Немијине 1. 2. главе )

Немија, један од јеврејских изгнаника, заузимао је утицајан и угледан положај на персијском двору. Као царев пехарник слободно се кретао у царевој близини. Заслугом свог положаја, због своје способности и верности, постао је владарев пријатељ и саветник. Али, иако је уживао цареву наклоност, иако је био окружен богаством и сјајем, није заборавио ни свог Бога ни свој народ. Његово срце било је обузето дубоким занимањем за Јерусалим; његове наде и радости биле су повезане с благостањем тога града. Преко тог човека, који је својим бављењем на персијском двору био припремљен за дело на које ће бити позван, Бог је намеравао да донесе благослов припадницима свог народа у земљи њихових отаца. PKSerb 426.1

Од весника из Јудеје, јеврејски родољуб сазнао је да су у Јерусалиму, изабраном граду, настали тешки дани. Изгнаници који су се вратили трпели су невољу и срамоту. Храм и делови града су обновљени; али дело обнављања је заустављено, службе у Храму ометане, а народ у сталном страху, јер је највећи део градских зидова и даље био у развалинама. PKSerb 426.2

Скрхан жалошћу, Немија није могао ни да једе ни да пије; плакао је, тужио и постио неколико дана (Немија 1,4). У невољи обратио се небеском Помоћнику. »И молих се пред Богом небеским«, писао је касније. Искрено је признао своје грехе и грехе свога народа. Молио се да Бог подржи Израиљ, да врати храброст и снагу народу, да му помогне да обнови запуштена места у Јудеји. PKSerb 427.1

Док се молио, Немији се враћала вера и расла храброст. Говорио је истичући свете доказе. Указивао је да ће срамота пасти на Бога уколико Његов народ, сада када Му се вратио, буде препуштен слабости и тлачењу, позивао је Господа да испуни своје давно обећање: »Ако се у последње време обратиш Господу Богу својему и послушаш глас његов, Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завета са оцима твојим, за који им се заклео!« (5. Мојсијева 4,29-31) Ово обећање било је дато Израиљцима преко Мојсија пре него што су ушли у Ханан и током столећа остало је непромењено. Божји народ сада се вратио Богу у покајању и у вери и Његово обећање није смело да остане неиспуњено. PKSerb 427.2

Немија је своју душу често изливао пред Богом молећи се за свој народ. Међутим, сада, док се молио, света намера почела је да се обликује у његовим мислима. Одлучио је да ће, уколико добије дозволу од цара, уколико набави алат и материјал, сам преузети 630 задатак обнављања јерусалимских зидина и враћања изгубљене моћи израиљском народу. Молио је Господа да му помогне да нађе милост пред царем, тако да добије прилику да оствари свој план. »О, Господе ... нека буде ухо твоје пригнуто к молитви слуге твојега... дај данас срећу слузи својему и учини да нађе милост пред овим човеком.« PKSerb 427.3

Четири месеца Немија је чекао повољну прилику да свој захтев изнесе цару. У току тог времена, иако му је срце отежало од жалости, трудио се да у царевој присутности буде радостан. У тим дворанама, пуним раскоши и сјаја, све је морало изгледати радосно и срећно. Туга није смела да осенчи лица оних који су служили пред царем. Међутим, у тренуцима када је остајао сам, сакривен од људских очију, Немија је упућивао многе молитве и признања, проливао сузе на видику и Богу и анђелима. PKSerb 427.4

На крају, туга која је све више испуњавала срце овог родољуба није се више могла сакривати. Бесане ноћи и дани испуњени бригама почели су да остављају своје трагове на његовом лицу. Цар, забринут за своју сигурност, научио је да чита изразе лица и прозире маске које су људи навлачили, па је уочио да нека тајна патња мучи његовог пехарника. Почео је да се распитује: »Што си лица невесела кад ниси болестан? Није ти друго него туга у срцу!« PKSerb 428.1

Питање је уплашило Немију. Зар се цар неће наљутити када сазна да су мисли његовог дворанина далеко одлутале, да мисли о свом напаћеном народу, иако жели да остави утисак да је сав посвећен царевој служби? Зар и живот преступника тиме неће бити угрожен? Да ли ће његов омиљени план о обнављању моћи Јерусалима сада бити осуђен на пропаст? Он сам пише: »А ја се уплаших врло.« Дрхтавих усана и сузних очију открио је цару узрок своје жалости. »Да је жив цар довека«, одговорио је, »како не бих био лица невесела када је град у којему су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена?« PKSerb 428.2

Извештај о стању Јерусалима пробудио је саучешће монарха уместо да подстакне његове предрасуде. Његово следеће питање Немији пружило је прилику коју је дуго чекао: »Шта хоћеш?« Међутим, Божји човек није се усудио да одговори све док не потражи савет од Некога који је много већи од Артаксеркса. Морао је да обави свети задатак и била му је неопходна царева помоћ; схватио је да од начина на који представи своју жељу, зависи да ли ће добити цареву дозволу и осигурати његову подршку. »Тада се помолих Богу небескоме«, каже он. За време те кратке молитве Немија је ступио у близину Цара над царевима и на своју страну привукао силу која може да обрати срца као што се обраћају речни токови. PKSerb 428.3

У околностима у којима остали облици молитве нису могући, молитва коју је Немија упутио у часу своје потребе је средство којим хришћанин може да располаже. Тежаци на стазама ужурбаног живота, претоварени и скоро савладани тешкоћама, могу послати молбу Богу и затражити Његово вођство. Путници на мору и на копну, када им запрети нека велика опасност, могу се на тај начин препустити небеској заштити. У часу изненадне тешкоће или опасности, душа може да се обрати Ономе, који је 632 обећао да ће прискочити у помоћ својим верним и оданим следбеницима, када год завапе к Њему. У свим околностима, у свим приликама, душа оптерећена жалошћу и бригама, или под ударом сурових кушања, може да нађе сигурност, подршку и помоћ у непресушној љубави и сили Бога који држи свој завет. PKSerb 428.4

У том кратком тренутку молитве Цару над царевима, Немија је стекао храброст да Артаксерксу изнесе своју жељу да за неко време буде ослобођен својих дужности на двору, да добије овлашћење да изгради опустошене делове Јерусалима и да га поново учини јаким градом који се може одбранити. Овај захтев могао је да има значајне последице по јеврејски народ. Немија извештава: »И даде ми цар, јер добра рука Бога мојега беше нада мном!« PKSerb 429.1

Пошто је осигурао помоћ коју је тражио, Немија је мудро и далековидо наставио да сређује све што је било неопходно да његов наум успе. Није занемарио ниједну меру која би допринела његовом остварењу. Чак ни својим сународницима није открио своју намеру. Иако је знао да би се многи радовали његовом успеху, бојао се да би неки, својом непромишљеношћу, могли пробудити завист његових непријатеља и, можда, изазвати пропаст целог подухвата. PKSerb 429.2

Захтев упућен цару био је прихваћен с таквом наклоношћу да је Немија одлучио да затражи још неке погодности. Да би својој мисији дао достојанство и ауторитет, да би се уједно осигурао против опасности на путу, затражио је и добио војничку пратњу. Измолио је царска писма за гувернере провинција које су се налазиле преко Еуфрата, који су управљали територијама кроз које је морао да прође на свом путу према Јудеји; добио је и писмо за пристава царских шума на планинама Либана, које је захтевало да Немији осигура сву неопходну грађу. Да се не би нашао у прилици да буде оптужен да је прекорачио своја овлашћења, Немија се потрудио да јасно омеђи свој ауторитет и своје предности. PKSerb 429.3

Овај пример мудре далековидости и одлучног деловања треба да буде поука свим хришћанима. Божја деца не треба само да се у вери моле, већ и да марљиво, брижљиво и промишљено раде. Она се суочавају с многим тешкоћама, често ометају благонаклоно деловање Провиђења само зато што сматрају да разборитост и неуморни напори немају много везе са религијом. Немија није сматрао да је учинио своју дужност, док је плакао и молио се пред Господом. Он је сјединио своје молбе са светим настојањем, уз молитву је улагао и озбиљне напоре за успех посла који је прихватио. Пажљиво размишљање и зрело планирање данас су исто тако битни за остварење светих подухвата, као што су били у време обнављања јерусалимских зидина. PKSerb 429.4

Немија се није ослањао на несигурно. Средства која су му недостајала тражио је од оних који су били у стању да му их пруже. Господ је и сада вољан да делује на срца оних који управљају Његовим добрима и да их покрене да приложе за дело истине. Они који раде за Њега треба да се послуже средствима која су приложили људи покренути Божјим Духом. Ови дарови могу да прокрче путеве којима ће светлост истине бити однесена у многе тамне крајеве. Дародавци можда неће имати вере у Христа, можда неће познавати ни Његову реч; али због тога не смемо одбијати њихове дарове. PKSerb 430.1