ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

51. поглавље—ДУХОВНО ОБНОВЉЕЊЕ

*****

Јездра је у право време стигао у Јерусалим. Осећала се велика по треба за његовом присутношћу и његовим утицајем. Његов долазак улио је храброст и наду у срца многих који су дуго деловали у тешким околностима. Од доласка прве групе прогнаника под вођством Зоровавеља и Исуса, сина Јоседекова, пре више од седамдесет година, много посла било је обављено. Храм је био довршен, градске зидине делимично поправљене. Међутим, још много посла требало је довршити. PKSerb 419.1

Међу онима који су се у току пређашњих година вратили у Јерусалим многи су остали верни Богу све до краја живота; али, значајан број њихове деце и унука занемаривао је светост Божјег закона. Чак су и неки службеници на угледним положајима живели у отвореном греху. Њихово понашање у великој мери поништавало је напоре за унапређење Божјег дела; јер док је отворено кршење Закона пролазило без укора, благослови Неба нису могли да се изливају на народ. PKSerb 419.2

Управо је Божје провиђење навело Јездру да са онима који су путовали с њим одржава састанке на којима су заједнички тражили Господа. Искуства која су недавно стекли на свом путовању из Вавилона, пролазећи без заштите било које људске силе, осигурала су им богате духовне поуке. Многи су ојачали у вери; и када су почели да се мешају са обесхрабреним или равнодушним становницима Јерусалима, својим утицајем снажно су подупрли реформу која је убрзо започела. PKSerb 419.3

Четвртога дана после доласка, повереници су благо у сребру и злату, заједно са судовима за службу у Светилишту, предали службеницима Храма, у присутности сведока, и са потпуном тачношћу. Сваки комад био је проверен, »на број и на меру«. (Јездра 8,34) Изгнаници који су се са Јездром вратили из ропства принели су »жртву паљеницу Богу Израиљеву«, као жртву за грех и као израз своје захвалности, као жртву захвалницу за заштиту коју су им у току путовања пружали свети анђели. »И предадоше заповести цареве намесницима царевим и кнезовима с оне стране реке, и они потпомогоше народ и дом Божји.« (Јездра 8,35.36) Убрзо после тога неки значајни људи у Израиљу изашли су пред Јездру са врло озбиљним притужбама. Наиме, неки од »народа Израиљева, и од свештеника и Левита« отишли су тако далеко у свом непоштовању светих Господњих наредаба да су се поженили припадницама околних незнабожачких народа. Јездри је било речено: »Узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помеша свето семе с народима земаљским, и рука свештеничка и главарска беше прва у том преступу.« (Јездра 9,1.2) PKSerb 420.1

Проучавајући узроке који су довели до вавилонског ропства, Јездра је схватио да се отпад Израиља у великој мери може приписати мешању с незнабожачким народима. Видео је да су могли избећи многа жалосна и понижавајућа искуства да су послушали Божју наредбу да остану одвојени од околних народа. Сада, када је сазнао да се упркос искуствима из прошлости истакнути главари усуђују да прекрше законе који су били дати да буду брана против отпада, његово срце се усколебало. Помислио је на Божју доброту која је народу поново дала упориште у родној земљи и испунио се праведним гневом и жалошћу због њихове незахвалности. Сам је о томе рекао: »И када то чух, раздрех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу са главе своје и браду своју, и седох тужан.« PKSerb 420.2

»И скупише се к мени сви који се бојаху речи Бога Израиљева за преступ оних који дођоше из ропства и ја сеђах тужан до вечерње жртве.« (Јездра 9,3.4) PKSerb 421.1

У време вечерње жртве Јездра је устао и, још једном раздеравши своју хаљину и свој плашт, пао на своја колена и растеретио своју душу упутивши молитву Небу. Раширивши руке своје према Господу, узвикнуо је: »Боже мој, стидим се и срамим се подигнути очи своје к теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.« PKSerb 421.2

Затим је наставио своју молитву: »Од времена отаца наших до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас. А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашега, те нам остави остатак и даде нам клин у светом месту свом да би просветлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству својему. Јер робље смо, али у ропству нашему није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога својега и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји и у Јерусалиму.« PKSerb 421.3

»Сада, дакле, шта да кажемо, Боже наш, после тога? Јер остависмо заповести твоје, које си заповедио преко слугу својих пророка... и после свега што дође на нас за зла дела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што греси наши заслужују и дао си нам остатак овакав, еда ли ћемо опет преступати заповести твоје и пријатељити се с овим гадним народима? Не би ли се разгневио на нас докле нас не би потро да ниједан не остане и не избави се? Господе Боже Израиљев! Ти си праведан, јер остасмо остатак, као што се види данас. Ево, ми смо пред тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред тобом за то!« (Јездра 9,6-15) PKSerb 421.4

Жалост Јездре и његових помоћника због зала, која су се 622 подмукло увукла у само срце Господњег дела, довела је до покајања. Многи од оних који су погрешили били су дубоко дирнути. »И народ плакаше веома.« (Јездра 10,1) У ограниченом обиму почели су да схватају одвратност греха и ужас који обузима Бога док га посматра. Увидели су светост Закона изговореног на Синају и многи су задрхтали при помисли да га могу преступити. PKSerb 421.5

Један од присутних, по имену Сеханија, признао је истинитост свих Јездриних речи. »Ми смо сагрешили Богу својему што узесмо жене туђинке из народа земаљских, али још има надања Израиљу за то!« Сеханија је предложио да сви они који су преступили Закон учине завет с Господом и прихвате пресуду која ће им бити изречена »по закону«. Јездру је позвао: »Устани, јер је ово твој посао, а ми ћемо бити уза те, буди слободан и ради!« »Тада уста Јездра и закле главаре свештеничке и Левите и свега Израиља да учине тако.« (Јездра 10,2-5) PKSerb 422.1

То је био почетак велике реформе. Бескрајно стрпљиво и тактично, пажљиво узимајући у обзир права и добробит сваког појединца, Јездра и његови сарадници трудили су се да упуте покајнички Израиљ на прави пут. Изнад свега осталога, Јездра је био учитељ Закона, и пошто се лично укључивао у испитивање сваког случаја, трудио се да убеди народ у светост овога Закона и у благослове које ће стећи његовим поштовањем. PKSerb 422.2

Где год се Јездра нашао, наступило је буђење занимања за проучавање светих списа. Били су постављени учитељи да поучавају народ; Закон је био уздизан и стављан на почасно место. Истраживане су књиге пророка, а текстови који су наговештавали долазак Месије доносили су наду и утеху многом жалосном и уморном срцу. PKSerb 422.3

Прошло је више од две хиљаде година откако је Јездра »управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује« (Јездра 7,10), али протицање времена није ослабио утицај његовог побожног примера. Током многих столећа извештај о његовом посвећеном животу надахњивао је многе да одлуче да »истражују закон Господњи и да га извршавају«. PKSerb 422.4

Јездрине побуде биле су узвишене и свете; у свему што је чинио био је покренут дубоком љубављу према душама. Саучешће и нежност које је он показивао према онима који су грешили, или намерно или због незнања, требало би да буду очигледан пример свима који се труде да спроведу реформе. Божје слуге морају да буду чврсте као стена, када се ради о начелима, али, ипак, треба да покажу саучешће и стрпљење. Слично Јездри, треба да уче преступнике путу живота, откривајући им начела која представљају темељ свих добрих дела. PKSerb 422.5

У ово наше време у свету, када се сотона на разне начине труди да заслепи очи људи и жена према обавезујућим захтевима Божјег закона, неопходни су људи који ће бити у стању да многе наведу да »дрхте пред заповестима Бога нашега«. (Јездра 10,3) Потребни су прави реформатори, који ће преступницима указати на великог Законодавца и поучити их »да је закон Господњи савршен, да крепи душу«. (Псалам 19,7) Потребни су људи који савршено по знају Писмо, људи чија свака реч и дело уздижу уредбе Господње, људи који се труде да ојачају веру. Неопходни су учитељи, о како су само неопходни, који ће срца надахњивати поштовањем и љубављу према Писму. PKSerb 423.1

Свеопште безакоње, које данас преовладава, у великој мери може се приписати пропуштању у проучавању и слушању Писма, јер када се одбаци Божја реч, онда се одбаци и њена сила да сузбије зле страсти непрепорођеног срца. Људи сеју у тело и од тела жању поквареност. PKSerb 423.2

Заједно са одбацивањем Библије дошло је и до одбацивања Божјег закона. Доктрина да су људи ослобођени послушности божанским прописима ослабила је силу моралних обавеза и отворила бране безакоњу да провали у свет. Безакоње, разузданост и поквареност запљускују нас као незадржива бујица. На све стране уочавамо завист, зла сумњичења, лицемерје, отуђење, супарништво, сукобе, изневеравање светог поверења, попуштање страстима. Целокупни систем религијских начела и доктрина, који треба да чини темељ и оквир друштвеног живота, изгледа да се љуља, спреман да падне и да се распадне. PKSerb 423.3

У последњим данима историје ове Земље глас који се чуо са Синаја и даље се чује: »Немој имати других богова уза ме!« (2. Мојсијева 20,3) Човек који је уздигао своју вољу насупрот Божјој, не може да утиша глас заповести. Људски ум не може да заобиђе своје обавезе према вишој сили. Теорије и спекулације могу се умножавати; људи могу покушавати да науку супротставе откривењу и тако уклоне Божји закон; али гласно и све гласније ођекује заповест: »Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи!« (Матеј 4,10) PKSerb 423.4

Не може се говорити о слабљењу или јачању Господњег закона. Какав је увек био, такав ће и остати. Он је увек постојао и увек ће постојати као праведан, добар и савршен сам по себи. Он се не може укинути ни променити. »Дати му част« или га »осрамотити«, то су само људски појмови! PKSerb 424.1

Између људских закона и Господњих прописа доћи ће до последњег великог сукоба у великој борби између добра и зла. Ми сада управо улазимо у ту битку, не у битку између супарничких Цркава које се боре за превласт, већ између религије Библије и религија бајки и традиција. Силе које су се ујединиле против истине већ сада су активно на делу. Божја света Реч, која нам је предата уз тако високу цену трпљења и проливања крви, мало се цени. Само је ретки појединци стварно прихватају као правило живота. Неверство преовладава у застрашујућој мери, не само у свету, већ и у Цркви. Многи су дошли дотле да одбацују доктрине које представљају стубове хришћанске вере. Упечатљиве чињенице о стварању, које су објавили надахнути писци, пад човека, помирење, трајност закона - све је то практично одбацио свет који себе сматра хришћанским. Хиљаде које се поносе својим знањем, неограничено поверење у Библију проглашавају знаком слабости, док ситничавост према библијским текстовима, »духовно« тумачење и образлагање њених најважнијих истина, сматрају доказом учености. PKSerb 424.2

Хришћани се морају припремати за оно што ће ускоро задесити свет као највеће изненађење, а то припремање треба да обаве марљивим проучавањем Божје речи и настојањем да свој живот усагласе с њеним прописима. Велика питања вечности захтевају од нас нешто више од само неке умишљене религије, религије речи и обличја побожности, у којој истина остаје у предворју срца. Бог позива на обновљење и реформу. Речи Библије и само Библије, треба да ођекују са проповедаоница. Међутим, Библији је одузета њена сила, а последице се виде у снижавању вредности духовног живота. Многе савремене проповеди не испољавају божанске вредности које буде савест и уносе живот у душу. Слушаоци не могу да кажу: »Не гораше ли срце наше у нама када нам говораше путем и када нам казиваше Писмо?« (Лука 24,32) Има много оних који плачу за живим Богом, који чезну за божанском присутношћу. Нека Божја реч проговори њиховом срцу! Нека они који су слушали само традицију, људске теорије и правила, чују глас Онога који може да обнови душу за вечни живот! PKSerb 424.3

Од патријараха и пророка обасјава нас велика светлост. Славне речи биле су изговорене о Сиону, о Божјем Граду. Бог жели да Његова светлост блиста и преко Његових данашњих следбеника. Ако су свети у Старом завету давали тако блиставо сведочанство о верности, зар не би требало да и они које је обасјала нагомилана светлост векова дају још значајније сведочанство о сили истине? Слава пророчанстава својом светлошћу обасјава нашу стазу. Симбол се срео са остварењем у смрти Божјега Сина. Христос је устао из мртвих, објављујући изнад изнајмљеног гроба: »Ја сам васкрсење и живот!« (Јован 11,25) Он је послао свога Духа на свет да нас на све то подсети. Чудесном снагом своје моћи, Он је своју писану Реч сачувао кроз све векове. PKSerb 425.1

Реформатори, чији протест нам је дао име протестанти, сматрали су да их је Бог позвао да светлост Јеванђеља објаве свету; у настојању да то постигну били су спремни да жртвују своје имање, своју слободу, па чак и сам живот. Иако суочени са прогонством и смрћу, објавили су Јеванђеље близу и далеко. Божју реч однели су људима, и сви друштвени слојеви, нижи и виши, богати и сиромашни, учени и необразовани, жељно су је проучавали сами за себе. Јесмо ли ми, у овом последњем сукобу у великој борби, исто тако достојни поверења које нам је указано, као што су то били реформатори? PKSerb 425.2

»Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу... између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека рекну: опрости, Господе, народу својему, и не дај наследства својега под срамоту!« »Обратите се мени свим срцем својим, и постећи, и плачући, и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла. Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов?« (Јоило 2,15-17; 12-14) PKSerb 425.3