ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА
41. поглавље—ПЕЋ ОГЊЕНА, УЖАРЕНА...
*****
(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге пророка Данила 3. главе )
Сан о великом лику, који му је откривао догађаје до краја времена, Навуходоносор је добио да би схватио улогу коју треба да одигра у историји света и однос који његово царство треба да заузме према небеском царству. Приликом тумачења сна, добио је јасне податке о успостављању Божјег вечног царства. Данило му је објаснио: »А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се довека неће расути... сан је истинит и тумачење му верно.« (Данило 2,44.45) PKSerb 339.1
Цар је признао Божју силу када је рекао Данилу: »Доиста, ваш је Бог Бог над боговима... који објављује тајне.« (Данило 2,47) Неко време покоравао се утицају страха Божјега, али његово срце 504 није било очишћено од световних амбиција и жеље за самоузвишењем. Благостање које је пратило његову владавину испуњавало га је поносом. Зато је на крају престао да слави Бога и с повећаном ревношћу и одушевљењем вратио се обожавању идола. PKSerb 339.2
Речи: »Ти си она глава златна« (Данило 2,38), дубоко су се урезале у његово памћење. Користећи све то и његов повратак идолопоклонству, мудраци из његове околине предложили су му да начини лик, сличан лику из сна, и да га постави на место на коме ће сви моћи да се диве златној глави, која према тумачењу представља његово царство. PKSerb 339.3
Одобровољен ласкавим предлогом, одлучио је да га оствари, па чак да оде и један корак даље. Уместо да лик прикаже онако као што га је видео, пожелео је да надмаши оригинал. Његовом лику неће опадати вредност, ако се поглед буде преносио од главе према ногама, јер ће бити начињен искључиво од злата, општеприхваћеног симбола Вавилона као вечног, неразоривог, свемоћног царства, које ће поломити сва остала царства и постојати вечно. PKSerb 340.1
Мисао о успостављању царства и династије која ће вечно трајати, веома је привлачила моћног владара, чијој се сили ниједан народ на земљи није могао одупрети. Са одушевљењем које је произлазило из његове бескрајне амбиције и себичне охолости, почео је да се саветује са својим мудрацима како да то оствари. Заборављајући значајне благослове повезане са сном о великом лику; заборављајући да му је Бог Израиљев преко свога слуге 505 Данила објаснио значење лика и да су у вези са тим тумачењем велики људи његове земље били поштеђени срамотне смрти; заборављајући све осим своје жеље да учврсте своју власт и своју надмоћност, цар и његови државни саветници одлучили су да се послуже свим расположивим средствима да уздигну Вавилон до врховног положаја, да га учине достојним свеопште оданости. PKSerb 340.2
Симболичка слика, којом је Бог цару и његовим поданицима открио своју намеру са народима на Земљи, требало је сада да послужи слављењу људске моћи. Данилово тумачење треба да буде одбачено и заборављено; да се истина погрешно протумачи и примени. Симбол, који је Небо изабрало да људима објави важне догађаје у будућности, треба да буде искоришћен да спречи ширење знања које је Бог желео да пренесе свету. Сотона је тако помоћу замисли амбициозних људи, покушао да онемогући божанску намеру усмерену према људском роду. Непријатељ човечанства је знао да истина, непомешана са заблудом, постаје моћно средство за спасење; али и да се она, када се злоупотреби као средство за уздизање човека и унапређење његових планова, претвара у силу на зло. PKSerb 340.3
Навуходоносор је, користећи своје богате ризнице, наредио да се изгради велики златни лик, који је по својим основним карактеристикама, осим по материјалу од којега је био начињен, био сличан лику који је видео у сну. Иако навикнути да лију раскошне ликове својих незнабожачких божанстава, Халдејци никада до тада нису начинили ништа тако достојанствено и величанствено као што је био овај кип, шездесет лаката висок и шест лаката широк. Није било никакво чудо што је у земљи у којој је обожавање идола било свеопште прихваћени обичај, овај прекрасни и скупоцени лик у пољу Дури, који је представљао славу Вавилона, његово величанство и силу, био одређен да постане предмет обожавања. Да би се на одговарајући начин постарао за то, цар је издао проглас да се на дан посвећења сви морају поклонити лику и тако показати своју дубоку верност вавилонској власти. PKSerb 341.1
Одређени дан је дошао и непрегледно мноштво из свих народа, племена и језика окупило се на пољу Дури. У складу са царском заповешћу, када је ођекнуо звук инструмената, сви су »пали и поклонили се златном лику«. Тога значајног дана изгледало је да су силе таме постигне одлучујућу победу; изгледало је да ће клањање златном лику постати трајно повезано са већ устаљеним облицима идолопоклонства, који су били признати као државна религија. Сотона се надао да ће на тај начин осујетити Божју намеру да присутност заробљених Израиљаца у Вавилону претвори у благослов свим незнабожачким народима. PKSerb 341.2
Међутим, Бог је друкчије одлучио. Нису сви приклонили своја колена пред идолопоклоничким симболом људске моћи. Усред мноштва које се клањало налазила су се и три човека који су чврсто одлучили да на такав начин неће осрамотити небеског Бога. Њихов Бог је био Цар над царевима и Господар над господарима; зато нису хтели да се поклоне ниједном другом. PKSerb 341.3
Победоносно расположеном Навуходоносору стигла је вест да међу његовим поданицима има и оних који се усуђују да прекрше његову заповест. Неки међу мудрацима, завидни на почастима којима су били обасути верни Данилови другови, сада су обавестили цара о очигледном кршењу његових жеља. Узвикнули су: »Царе, да си жив довека!... а имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твојих богова и не клањају се златном лику који си поставио!« PKSerb 341.4
Цар је заповедио да се људи доведу пред њега. Упитао их је: »Је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаго да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном лику који поставих?« Покушао је претњама да их наведе да се покоре и да се приклоне мноштву. Показујући им ужарене пећи, подсетио их је на казну која их очекује, ако истрају у свом одбијању да се покоре његовој вољи. Међутим, Јевреји су чврсто изразили своју оданост небеском Богу и своје поверење у Његову избавитељску моћ. Клањање лику сви су схватили као чин богослужења. Такву част могли су да укажу једино Богу. PKSerb 342.1
Док су три Јеврејина стајала пред царем, он је схватио да они имају нешто што недостаје осталим мудрацима у његовом царству: били су верни у извршавању свих својих дужности. Зато је одлучио да им пружи још једну прилику. Ако само покажу своју спремност да се уједине с мноштвом у обожавању лика, све ће бити добро; али, ако се не поклоне, додао је на крају, биће »бачени у пећ огњену ужарену«! А онда, испруживши руку као да их изазива, изјавио је: »А који је бог што ће вас избавити из мојих руку?« PKSerb 342.2
508 Све цареве претње остале су узалудне. Није могао да одврати те људе од њихове верности Владару свемира. Из историје својих отаца научили су да непослушност Богу доноси срамоту, уништење и смрт, а да је страх Господњи почетак мудрости, темељ сваког правог благостања. Смирено се суочавајући с ужареним пећима, одговорили су: »Није потребно да ти одговарамо на то! Ево, Бог наш којему служимо, може нас избавити из пећи огњене, ужарене и избавиће нас из твојих руку, царе!« Као да је њихова вера постала још јача, када су изјавили да ће се Бог прославити њиховим избављењем, па су, са победоносном сигурношћу која се заснивала на неизмерном поверењу у Бога, додали: »А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику који си поставио!« PKSerb 342.3
Царев гнев постао је безграничан. »Тада се Навуходоносор напуни гнева и лице му се промени на Седраха, Мисаха и Авденага«, представнике презреног, заробљеног народа. Тражећи да се пећи ужаре седам пута јаче, него што је то био обичај, наредио је снажним припадницима своје војске да свежу следбенике Бога Израиљевог, и да их тако припреме за непосредно извршење казне. PKSerb 342.4
»Тада свезаше оне људе у плаштима њиховим и у обући и под капама и у свему оделу њихову и бацише их у пећ огњену, ужарену. Како заповест царева беше врло хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага.« PKSerb 343.1
Међутим, Бог није заборавио своје. Када су Његови сведоци били бачени у пећ, Спаситељ им се лично показао и заједно су 509 почели да ходају усред огња. У присутности Господара врућине и хладноће, пламен је изгубио уништавајућу моћ. PKSerb 343.2
Цар је са свог престола посматрао догађаје, очекујући да ће људи који су му одрекли послушност бити заувек уништени. Али, његово победничко осећање изненада се променило. Племићи, који су стајали око њега, видели су да му је лице побледело, када је устао са престола и напрегнуто се загледао у распламсане пламенове. Уплашени владар окренуо се према својим доглавницима и упитао: »Не бацисмо ли три човека свезана у огањ... ено, видим четири човека одрешена где ходе посред огња и није им ништа, а четврти као да је Син Божји?« PKSerb 343.3
Како је овај незнабожачки владар могао да препозна Божјег Сина? Јеврејски заробљеници, који су заузимали поверљива места у Вавилону, својим животом и карактером представљали су му истину. Када су били позвани да објасне разлоге своје вере, одговарали су без оклевања. Једноставно и отворено објављивали су начела праведности, учећи тако све око себе о Богу коме су служили. Говорили су о Христу, Спаситељу који ће доћи; у лику Четвртога усред огња цар је препознао Божјег Сина. PKSerb 343.4
И тада, заборављајући своју величину и достојанство, Навуходоносор се спустио са престола и приступивши вратима пећи узвикнуо: »Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Вишњега, изиђите и ходите!« PKSerb 343.5
Тада су Седрах, Мисах и Авденаго изашли пред непрегледно мноштво, показујући да су неповређени. Спаситељева присутност сачувала их је од сваког зла, док су изгорела само ужа, којима су били везани. »И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и већници цареви, и видеше те људе да им телу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти шта променише, нити задах од огња приону за њих.« PKSerb 343.6
Велики златни лик, помпезно постављен, био је заборављен. У присутности живога Бога, људи су били пуни страха и уздрхталих удова. »Да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела својега и избави слуге своје, који се у њ поуздаше и не послушаше заповести цареве и дадоше телеса своја да не би служили нити се поклонили другоме богу осим својему Богу.« PKSerb 344.1
Искуства која је доживео тога дана навела су Навуходоносора да изда наредбу да »сваки, којега му год драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова, да се исече и кућа да му буде буњиште«! »Јер нема другога бога који може тако избавити«, навео је разлог наредбе. PKSerb 344.2
Таквим и сличним речима цар Вавилона покушао је да свим народима на Земљи објави своје уверење да су власт и сила Бога Јевреја достојни највишег поштовања. Богу је био угодан царев напор којим је желео да покаже своју покорност, да прогласи царску верност Богу по свим крајевима свога вавилонског царства. PKSerb 344.3
Било је право што је цар дао своје јавно признање, што је покушао да уздигне Бога небескога изнад свих других богова, али покушавајући да примора своје поданике да објаве слично признање вере и покажу исто такво поштовање, Навуходоносор је прекорачио своја права земаљског владара. Он није имао ништа више права да људима прети смртном казном зато што не желе да се клањају Богу, него што га је имао објављујући наредбу да се баце у пламен они који су одбили да се поклоне златном лику. Бог никада не изнуђује човекову послушност. Он свакоме оставља слободу да изабере коме ће служити. PKSerb 344.4
Избављајући своје верне слуге Бог је објавио да стоји на страни потлачених и да осуђује све земаљске силе које устају против ауторитета Неба. Три Јеврејина су целом вавилонском народу објавили су своју веру у Онога коме су служили. Они су се ослонили на Бога. У тренутку невоље сетили су се Његовог обећања: »Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; када прођеш кроз огањ, нећеш изгорети, нити ће те пламен опалити!« (Исаија 43,2) Њихова вера у живу Реч, на чудесан начин, била је награђена пред очима свих људи. Представници разних народа, које је Навуходоносор позвао на посвећење лика, однели су вест о њиховом величанственом избављењу у многе земље света. Верношћу своје деце Бог се прославио по свој Земљи. PKSerb 344.5
Поуке које се могу извући из искуства јеврејских младића у пољу Дури веома су важне. Многе Божје слуге, иако нису учиниле никакво зло, биће у наше време предате у руке онима које покреће сотонски дух, који су пуни зависти и лажне верске ревности, и претрпеће понижавања и злостављања. Гнев људи посебно ће се распалити против оних који поштују Суботу по Четвртој заповести; на крају ће бити издата свеопшта наредба која ће прогласити да заслужују смрт. PKSerb 345.1
Време невоље које очекује Божји народ захтеваће непоколебљиву веру. Његова деца мораће да покажу да је једино Он достојан слављења и да их никакве околности, па чак ни смртна опасност, неће навести да учине и најмањи уступак лажном богослужењу. За верна срца наредбе грешних, смртних људи биће потпуно неважне уколико се супроте Речи вечнога Бога. Истина 513 ће бити уздигнута и по цену тамнице, прогонства или смрти. PKSerb 345.2
Као што је учинио у време Седраха, Мисаха и Авденага, тако ће и у завршним данима историје ове Земље, Господ моћно деловати у корист оних који су стали на страну правде. Онај који је ходао с јеврејским јунацима по ужареној пећи биће са својим следбеницима где год да се нађу. Његова стална присутност тешиће их и помоћи да опстану. Усред времена невоље, невоље какве није било од почетка времена, Његови изабраници остаће непоколебани. Сотона, са свим својим злим четама, неће моћи да уништи ни најслабијега између Божјих светих. Анђели, који су силни крепошћу, заштитиће их и њих ради Господ ће се открити као »Бог над боговима«, моћан да заувек спасе оне које се у Њега уздају. PKSerb 345.3