ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

40. поглавље—САН ЦАРА НАВУХОДОНОСОРА

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге пророка Данила 2. главе )

Убрзо пошто су Данило и његови другови ступили у службу вавилонског цара, неки догађаји су том идолопоклоничком народу показали колико је веран и моћан Бог Израиљев. Навуходоносор је уснио значајан сан и »његов се дух због тога узнемирио и сан га је оставио«. Међутим, иако се веома узбудио због сна, цар није могао, када се пробудио, да се сети онога што је сањао. PKSerb 332.1

Збуњени Навуходоносор окупио је своје мудраце, »враче и звездаре и гатаре«, и затражио њихову помоћ. Рекао им је: »Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио!« Признавши им тако своју збуњеност, затражио је да му открију тајну и тако донесу олакшање његовом уму. PKSerb 332.2

На то су мудраци одговорили: »Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи!« PKSerb 332.3

Незадовољан што избегавају да одговоре и сумњичав што, упркос својим надменим тврђењима да могу да открију људске тајне, одбијају да му пруже помоћ, цар је заповедио својим мудрацима, обећавши им богатство и част с једне стране, и запретивши им смрћу с друге стране, да му кажу не само тумачење сна, већ и сам сан. Рекао је: »Заборавио сам; ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буништа. Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част!« PKSerb 332.4

Међутим, мудраци су поновили свој захтев: »Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи!« PKSerb 333.1

Навуходоносор, сада већ врло узбуђен и љутит због очигледне подмуклости оних којима је толико веровао, узвикнуо је: »Доиста видим да хоћете времена да добијете, јер видите да сам заборавио. Али, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато, кажите ми сан, па ћу видети да можете да ми кажете шта значи!« PKSerb 333.2

Преплашени од последица свога неуспеха, мудраци су покушали да докажу цару да његов захтев није разуман и да захтева од њих више него што је икада ико захтевао од било којег човека. Бунили су се: »Нема човека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао тако што од врачара или звездара или Халдејца. И што цар 493 иште врло је тешко, нити има другога који би могао казати цару осим богова који не живе међу људима.« PKSerb 333.3

Тада се »цар разљути и разгневи врло и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски«. Међу онима које су тражили службеници, одређени да испуне одредбе царевог прогласа, били су Данило и његови пријатељи. Када му је било речено да ће према наредби и он морати да умре, Данило је »мудро и разумно« упитао Ариоха, заповедника царске гарде: »Зашто је тако нагла заповест од цара?« Ариох му је испричао како се цар узнемирио због свог значајног сна и како није успео да добије помоћ од оних којима је до тада указивао своје потпуно поверење. Чувши то, Данило је своју судбину узео у своје руке и усудио се да изађе пред цара. Затражио је да му се одобри време да би могао да се моли свом Богу да му открије сан и протумачи његово значење. PKSerb 333.4

Владар се сагласио с тим захтевом. »Потом отиде Данило кући својој и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим.« Заједнички су потражили мудрост на Извору светлости и знања. Њихова вера била је јака, јер су знали да их је Бог поставио на положај на коме се налазе, знали су да обављају Његово дело и испуњавају обавезе своје службе. У време невоље и опасности увек су се обраћали Њему, тражећи да их води и штити, а Он се увек показивао као помоћник који се у невољама брзо налази. И сада, скрушена срца, поново су стали пред Судију целе Земље, молећи Га да их избави у време када им је помоћ била неодложна. Нису се узалуд молили. Бог кога су славили, сада је прославио њих. Господњи Дух спустио се на њих, и Данилу је у ноћном виђењу откривен царев сан и његово значење. PKSerb 333.5

Данило се прво захвалио Богу на откривењу које је добио. Узвикнуо је: »Да је благословено име Господње од века до века, јер је његова мудрост и сила. И Он мења времена и часе, смеће цареве и поставља цареве, даје мудрост мудрима и разум разумнима: Он открива што је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку и светлост код њега станује. Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим што си ми дао мудрост и силу и што си ми објавио зашто те молисмо, објавивши нам ствар цареву!« PKSerb 334.1

Данило је одмах отишао Ариоху, коме је цар заповедио да побије мудраце, и рекао: »Не убијај мудраце вавилонске, изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи!« Службеник је брзо извео Данила пред цара и нагласио: »Нађох човека између робља Јудина који ће казати цару шта сан значи!« PKSerb 334.2

Погледајте јудејског заробљеника, смиреног и спокојног, у присутности владара најмоћније светске империје! Својим првим речима одбио је да част припише себи, а уздигао је Бога као Извор сваке мудрости. На забринуто царево питање: »Можеш ли ми ка497 зати сан који сам снио и шта значи?« Данило је одговорио: »Тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачари ни гатари, него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до послетка.« PKSerb 334.3

Данило је наставио: »Сан твој и што ти је видела глава на постељи твојој ово је: Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и онај који објављује тајне показа ти шта ће бити. А и мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мени била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца својега.« PKSerb 334.4

»Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна и стајаше према теби и страшан беше на очима. Глава томе лику беше од чистога злата, прса и мишице од сребра, трбух и бедра од меди, голени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа, а које од земље.« PKSerb 335.1

»Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала гвоздена и земљана и сатр их. Тада се сатр и гвожђе и земља и мед и сребро и злато; и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.« PKSerb 335.2

»То је сан«, с убеђењем је изјавио Данило; а цар, пажљиво слушајући сваку појединост, схватио је да је то заиста сан који га је 498 толико мучио. На тај начин његов ум је био припремљен да са наклоношћу прихвати и тумачење. Цар над царевима спремао се да вавилонском монарху открије велику истину. Бог је желео да му покаже да има власт над царствима овога света, власт да поставља и уклања цареве. Навуходоносор је требало, ако икако буде могуће, да постане свестан своје одговорности пред Небом. Требало је да се упозна с будућим догађајима, од његовог времена па све до последњих дана. PKSerb 335.3

Данило је наставио: »Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу. И где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке и поставио те господарем над свим тим. То си она глава златна.« PKSerb 335.4

»А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом и треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи.« PKSerb 335.5

»А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.« PKSerb 335.6

»А што си видео стопала и прсте које од кала лончарскога, које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским. И што прсти у ногу бејаху које од гвожђа, које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно. А што си видео гвожђе помешано с калом лончарским, то ће се они помешати семеном човечјим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смешати с калом.« PKSerb 335.7

»А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довека. Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мед, као, сребро и злато, Бог велики јави цару шта ће бити после, сан је истинит и тумачење му је верно!« PKSerb 336.1

Цар је био убеђен у истинитост тумачења и у понизности и страхопоштовању паде »на лице своје и поклони се« и рече: »Доиста, ваш је Бог Бог над свим боговима и господар над царевима и који објављује тајне, када си могао открити ову тајну!« PKSerb 336.2

Навуходоносор је повукао наредбу о погубљењу мудраца. Њихов живот био је поштеђен захваљујући Даниловој повезаности са Оним који открива тајне. »Тада цар узвиси Данила и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским. И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.« PKSerb 336.3

У аналима људске историје, јачање народа, појављивање и падање империја, наизглед зависе од човекове воље и вештине; обликовање догађаја, у великој мери, изгледа као резултат његове моћи, амбиције или ината. Међутим, у Божјој речи завеса је повучена у страну, тако да, у свим играма и противиграма људских интереса, сила и страсти, изнад њих и иза њих, видимо оруђа Свемилостивога која тихо и стрпљиво остварују намере Његове воље. PKSerb 336.4

Речима, пуним неупоредиве лепоте и нежности, апостол Павле објавио је мудрацима у Атини божанске намере приликом стварања и ширења раса и народа: »Бог који је створио свет и све што је у њему ... учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљскоме и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли!« (Дела 17,24-27) PKSerb 336.5

Бог је јасно објавио да сваки који жели може да дође »у свезе заветне«. (Језекиљ 20,37) Приликом стварања, Његова намера је била да Земља буде насељена бићима чије ће постојање бити на благослов њима самима и њиховим ближњима и на част њиховом Створитељу. О свима онима који прихвате ову намеру, било је речено: »Народ који саздах себи приповедаће славу моју!« (Исаија 43,21) PKSerb 336.6

У свом Закону Бог је објавио начела на којима се заснива свако право благостање, како народа, тако и појединаца. О том Закону Мојсије је рекао Израиљцима: »Јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима!« »Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш!« (5. Мојсијева 4,6; 32,47) Благослови који су обећани Израиљу, под истим условима и у истој мери обећани су и сва501 ком народу и сваком појединцу под небеским пространством. PKSerb 337.1

Стотинама година пре него што су се поједини народи појавили на попришту догађаја, Свезнајући је, гледајући вековима унапред, прорекао појављивање и пропадање светских царстава. Бог је објавио Навуходоносору да ће Вавилонско царство пропасти, да ће се појавити друго царство и да ће и оно имати у своје раздобље пробе. Пошто неће узвисити правога Бога, његова ће слава избледети и треће царство заузеће његово место. И оно ће проћи, и четврто, снажно као гвожђе, покориће народе у свету. PKSerb 337.2

Да су се властодршци Вавилона, најбогатијег међу светским царствима, увек држали страха Господњега, добили би мудрост и силу да се повежу са Њим и остану снажни. Међутим, они су тражили своје уточиште у Богу само онда када би се нашли у мукама и невољама. У таквим приликама, када им њихови великани нису могли помоћи, тражили су помоћ од људи као што је Данило, од људи за које су знали да признају живога Бога, а живи Бог признаје њих. Тим људима обраћали су се да им објасне тајне Провиђења, јер су се владари поносног Вавилона, иако људи највише интелигенције, својим преступима толико удаљили од Бога да више нису могли да схвате откривења и опомене које су добијали у односу на будућност. PKSerb 337.3

У историји народа истраживачи Божје речи могу да прате дословно испуњавање божанских пророчанстава. Вавилон, на крају уздрман и сломљен, нестао је зато што су се његови властодршци у свом благостању сматрали независним од Бога, док су славу 502 свога царства приписивали људским достигнућима. Медо-Персијска империја била је похођена небеским гневом зато што је у њој Божји закон био бачен под ноге и погажен. Страх Господњи није имао места у срцима већине њених становника. Безакоње, хула и поквареност су преовладавали. Царства која су затим настала била су још гора и покваренија; падала су све ниже на лествици моралних вредности. PKSerb 337.4

Власт свих управљача на Земљи потиче са Неба; од начина на који се служе влашћу зависи и њихов успех. Свакоме од њих упућене су речи божанског Стражара: »Опасах те, премда ме не знаш!« (Исаија 45,5) За свакога од њих речи упућене некадашњем цару Навуходоносору, представљају животну поуку: »Опрости се греха својих правдом и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продужио мир!« (Данило 4,27) PKSerb 338.1

Схватити те речи, схватити да »правда подиже народ«, да се »правдом утврђује престо«, а »милошћу подупире«; препознати остварење тих начела у испољавању божанске силе која »уклања цареве и поставља цареве«, значи схватити филозофију историје (Приче 14,34; 16,12; 20,28; Данило 2,21). PKSerb 338.2

Једино у Божјој речи ова начела јасно су објављена. У њој се види да снага народа, али и појединаца, није у приликама или оружју које их чини непобедивим; она се не крије у њиховој охолој величини, већ се одмерава верношћу којом испуњавају божанске намере. PKSerb 338.3