ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

39. поглавље—НА ДВОРУ У ВАВИЛОНУ

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге пророка Данила 1. главе) PKSerb 323.1

Међу синовима Израиљевим, који су као заробљеници били одве479 дени у Вавилон, у почетку седамдесетогодишњег робовања било је и хришћанских родољуба, људи чија је верност начелима била чврста као челик, људи неискварених себичношћу, који су били спремни да славе Бога без обзира на цену коју ће морати да плате. Ти људи у земљи свога робовања требало је да остваре Божју намеру - да незнабожачким народима пренесу благослове које доноси познавање Господа. Требало је да буду Његови представници. Никада нису смели да прихвате компромисе с идолопоклоницима, а своју веру и своје име следбеника живога Бога требало је да носе као високу част. То су и чинили. И у злу и у добру славили су Бога и Бог је прославио њих. PKSerb 323.2

Чињеница да су ти људи, Господњи поклоници, били доведени као заробљеници у Вавилон и да су судови Господњег дома били стављени у храм незнабожачких богова, послужила је охолим победницима као доказ да су њихова религија и обичаји бољи од 480 јеврејске религије и обичаја. Међутим, понижења кроз која је Израиљ морао да прође зато што се удаљио од Бога, Вавилонцима су морала да послуже као доказ Господње надмоћи, светости Његових захтева и сигурних плодова послушности. Ово сведочанство које им је дао, тако се једино и могло дати и то преко оних који су Му били верни. PKSerb 323.3

Међу онима који су остали верни Богу налазили су се Данило и његова три друга - блистави примери онога шта човек може да постане, када се уједини с Богом мудрости и силе. Из једноставности својих јеврејских домова, ови младићи царског рода били су одведени у највеличанственији од свих градова и на двор највећег владара света. Навуходоносор је наредио »Асфеназу, старешини својих дворана, да доведе између синова Израиљевих, и од царскога семена и од кнезова младиће на којима нема мане, и који су лепа лица и научени свакој мудрости и вешти знању и разумни и који могу стајати у царскоме двору...« PKSerb 324.1

»А међу њима беху од синова Јудиних Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.« Видећи да се у овим младићима крију велике способности, Навуходоносор је одлучио да их припреми за значајне положаје у свом царству. Да би се потпуно оспособили за своје животно дело, омогућио им је да уче језик Халдејаца и да у раздобљу од три године користе изванредне образовне предности, које су биле даване само кнезовима у његовом царству. PKSerb 324.2

Данило и његови другови добили су и нова имена која су подсећала на халдејска божанства. Родитељи из јеврејског народа велику важност приписивали су именима која су давали својој деци. Често су она била повезана са особинама које су родитељи желели да виде у својој деци. Кнез, коме је била поверена брига о заробљеним младићима, изменио »им је имена, Данилу дао име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго«. PKSerb 324.3

Цар није приморавао јеврејске младиће да одбаце своју веру и прихвате идолопоклонство, али се надао да ће то постепено постићи. Дајући им идолопоклоничка имена, доводећи их свакодневно у уску везу са идолопоклоничким обичајима, излажући их утицају заводљивих обреда незнабожачког богослужења, надао се да ће их навести да одбаце религију свога народа и прихвате вавилонско богослужење. PKSerb 324.4

На самом почетку своје каријере суочили су се са одлучујућом пробом свога карактера. Било им је одређено да једу храну и пију вино које је доношено са царског стола. На тај начин цар је хтео да им покаже своју наклоност и своје старање за њихово добро. Међутим, пошто је једним делом била жртвована идолима, храна са царског стола могла се сматрати идолопоклоничком; онај који ју је узимао, одавао је тиме почаст вавилонском боговима. Таквом одавању почасти Данило и његови другови нису се могли придружити, јер би тиме прекршили завет верности Господу. Чак би се и обичним претварањем да једу ту храну и пију то вино, одрекли своје вере. Тиме би се сврстали у редове многобожаца и прекршили Божји закон. PKSerb 325.1

Осим тога, нису се усуђивали да свој физички, ментални и духовни развој изложе подривачком утицају раскоши и распусности. Био им је познат извештај о Надаву и Авијуду, о њиховој неумерености и њеним последицама, извештај који је био сачуван на пергаментима Петокњижја; знали су да би и њихове физичке и менталне способности биле оштећене употребом вина. PKSerb 325.2

Данило и његови другови прихватили су од својих родитеља начело строге трезвености. Схватили су да ће их Бог позвати на одговорност уколико не буду бдели над својим способностима, уколико буду ограничавали или слабили своје снаге. Данилу и његовим друговима домаће васпитање послужило је као заштита од изопачених утицаја вавилонског двора. Искушења која су их нападала на том поквареном и раскошном двору била су врло снажна, али су они остали чисти. Никаква сила, никакав утицај, нису их могли одвратити од начела која су прихватили у раном детињству, проучавајући Божје речи и Његова дела. PKSerb 325.3

Данило је у својој околини, да је то желео, могао да пронађе уверљиве разлоге да одбаци начела строге трезвености. Могао је да доказује да за њега, пошто зависи од цареве наклоности и његове моћи, нема другог излаза већ да једе цареву храну и пије његово вино; и да ће, уколико се буде држао божанског правила, увредити цара и вероватно изгубити положај и живот. Уколико буде кршио Господњу заповест задржаће цареву наклоност и осигурати себи интелектуалне предности и изгледе да оствари завидну световну каријеру. PKSerb 325.4

Међутим, Данило није оклевао. Божје одобравање било му је драгоценије од наклоности најмоћнијег владара на свету - драгоценије и од самог живота. Одлучио је да остане чврст у својој верности, без обзира на последице. »Али Данило науми да се не скврни оброком јела царева и вином које он пијаше.« У томе је подржан од својих другова. PKSerb 326.1

Доносећи ову одлуку, млади Јевреји нису се понашали самосвесно, већ су се чврсто ослонили на Бога. Нису желели да скрену пажњу на себе, али им је и то било боље него да осрамоте Бога. Да су овом приликом попустили злу под притиском околности, удаљавање од начела ослабило би њихов смисао за добро и њихову одвратност према злу. Први погрешан корак допринео би другом све док, прекинувши везу са Небом, не би нестали у поплави искушења. PKSerb 326.2

»И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старешине над дворанима«, па је његов захтев да се не скврни био примљен с поштовањем. Међутим, старешина је оклевао да га испуни. »Бојим се господара својега цара«, објаснио је Данилу, »који вам је одредио јело и пиће; јер када цар буде видео да су лица ваша лошија него у осталих младића, ваших вршњака, зашто да ми учините да будем главом крив цару?« PKSerb 326.3

Данило се онда појавио пред Амелсаром, службеником коме је била поверена посебна брига о јеврејским младићима, захтевајући да буду ослобођени обавезе да једу царско јело и пију цар ско вино. Тражио је да се подвргне проби од десет дана, да заједно са својим јеврејским друговима за то време добија једноставну храну, док ће остали младићи јести царске посластице. PKSerb 326.4

Амелсар је пристао, иако се бојао да ће прихватајући захтев изазвати царево незадовољство. Данило је схватио да је добио битку. После десетодневне пробе резултати су били супротни Амелсаровим страховањима. »Лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело.« Својим изгледом млади Јевреји високо су надмашивали своје другове. Данилу и његовим пријатељима, на темељу свега тога било је дозвољено да се за време целог школовања хране једноставном храном. PKSerb 326.5

Три године су јеврејски младићи »учили књигу и језик Халдејски«. У току тог времена остали су верни Богу, непрекидно се ослањајући на Његову силу. Својим навикама самоодрицања додали су озбиљност у намерама, марљивост и чврстину. Они из охолости или славољубивости нису дошли на царски двор, у друштво оних који нису познавали Бога нити су Га се бојали; они су били заробљеници у страној земљи, у коју их је довела Бескрајна мудрост. Одвојени од домаћих утицаја и светог друштва, трудили су се да оправдају указано поверење, да буду на част свом потлаченом народу и на славу Ономе коме су служили. PKSerb 327.1

Господ је с одобравањем пратио чврстину и самоодрицање младих Јевреја и непорочност њихових побуда; Његови благослови су их пратили. »И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сва485 ку утвару и сне.« Тако се испунило обећање: »Оне ћу поштовати који мене поштују!« (1. Самуилова 2,30) Док се Данило с непоколебљивим поверењем, држао Бога на њега се спустио дух пророчке моћи. Док је од људи примао упутства о дужностима на двору, Бог га је учио да чита тајне будућности и, служећи се сликама и симболима, записује их за будуће нараштаје, догађаје који ће се збивати на овом свету све до краја времена. PKSerb 327.2

Када је дошло време да младићи који су били на школовању буду проверени, и Јевреји су, заједно са осталим кандидатима, полагали испите за службе у царству. Међутим, »не нађе се међу њима свима ниједан као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија«. Њихова оштра интелигенција, њихово широко знање, њихов бирани и прецизни начин изражавања, сведочили су о неупоредивој снази и живости њихових менталних способности. »И у свему чему треба мудрост и разум, зашто их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свих врача и звездара што их беше у свему царству његову.« Зато »стајаху пред царем«. PKSerb 327.3

На вавилонском двору били су окупљени представници свих земаља, људи највиших способности, богато обдарени природним даровима, људи најшире културе која се могла стећи у свету; а ипак, међу свима њима, јеврејски младићи нису имали такмаца. По физичкој снази и лепоти, по менталној живахности и литерарним достигнућима нико им није био раван. Усправно држање, чврст и гибак корак, честит израз лица, непомућена чула, пријатан дах - све су то били докази добрих обичаја, знаци племенитости којом природа награђује оне који поштују њене законе. PKSerb 327.4

Данило и његови пријатељи у стицању вавилонске мудрости били су много успешнији од осталих својих другова; међутим, њихово образовање није било резултат случаја. Они су своје знање стицали верном употребом својих способности, под вођством Светога Духа. Повезали су се са Извором сваке мудрости, прогласивши познавање Бога темељем свога образовања. Испуњени вером, молили су се за знање, и живели онако како су се молили. Својим понашањем омогућили су Богу да их благослови. Избегавали су све што би ослабило њихове снаге, користили су сваку прилику да на свим подручјима прошире своје знање. Усвојили су правила живота која су им осигуравала интелектуалну снагу. Трудили су се да стекну знање с једним јединим циљем - да могу да прославе Бога. Схватили су да морају стећи бистрину ума и усавршити свој хришћански карактер, уколико желе да постану прави представници истините религије усред лажних незнобожачких религија. Бог је био њихов Учитељ. Стално у молитви, савесни у учењу, непрекидно у вези са Невидљивим, ходили су с Богом као Енох. PKSerb 328.1

Стварни успех у било којој грани пословања не долази као резултат случаја, околности или судбине. Он је резултат Божјег провиђења, он је награда за веру и разборитост, за ваљаност и истрајност. Високи ментални квалитети и племенита морална снага не стичу се случајно. Бог даје прилике; успех долази када их користимо. PKSerb 328.2

Док је Бог деловао на Данила и његове пријатеље »да хоће и чине као што му је угодно«, они су градили своје спасење (Филибљанима 2,13). Тиме се на делу открило божанско начело сарадње, без кога се не може постићи никакав истински успех. Људски напори лишени божанске снаге не вреде ништа; без људског настојања ни божански напори код многих ништа не могу да постигну. Да бисмо могли добити божанску благодат, морамо обавити свој део. Његова благодат је одређена да делује у нама да хоћемо и чинимо, али никада није замена за наше напоре. PKSerb 328.3

Као што је сарађивао с Данилом и његовим пријатељима, Господ ће сарађивати са свима онима који се труде да испуне Његову вољу. Бог ће, удељујући свога Духа, подржати сваку добру намеру, сваку племениту одлуку. Они који ходе путем послушности, наићи ће на многе препреке. Снажни, али потајни утицаји можда ће их везивати уз свет, али, Господ је способан да онемогући сваку силу која се труди да победи Његове изабране; Његовом снагом они могу да савладају свако искушење, да победе сваку тешкоћу. PKSerb 329.1

Бог је Данила и његове пријатеље повезао с великим људима у Вавилону да би нацији идолопоклоника могли да представе Његов карактер. Како су се оспособили да заузму тако поверљив и частан положај? Верност у маломе ставила је свој печат на цели њихов живот. Они су славили Бога у малим дужностима исто онако као и у највећим одговорностима. PKSerb 329.2

Као што је позвао Данила да за Њега сведочи у Вавилону, Бог позива и нас да будемо Његови сведоци у данашњем свету. И у најмањим и у највећим животним подухватима, Он жели да људима откривамо начела Његовог царства. Многи чекају да им се повери неко велико дело, иако свакога дана пропуштају прилике да покажу своју верност Богу. Из дана у дан занемарују могућности да из целога срца обаве своје мале животне дужности. И док тако очекују неко велико дело у коме би наводно могли да покажу своје велике способности и тако задовоље своје амбиције, узалуд им пролазе дани. PKSerb 329.3

У животу правог хришћанина ништа није безначајно. У очима Свемогућега свака дужност је важна. Господ тачно процењује сваку прилику за службу. Неискоришћене могућности исто тако улазе у извештај као и оне које смо искористили. Нама ће бити суђено на темељу онога што је требало да постигнемо, а нисмо постигли зато што се нисмо послужили својим способностима у прослављању Бога. Племенит карактер није последица случаја; он се не може приписати посебној наклоности или даровима Провиђења. Он је резултат самодисциплине, покоравања ниже природе вишој, предавања себе у службу Богу и ближњима. PKSerb 329.4

Преко верности начелима умерености, коју су показали јеврејски младићи, Бог говори данашњој омладини. Постоји потреба за људима који ће се као Данило храбро заложити за оно што је право. Постоји потреба за чистим срцима, јаким рукама, срчаном храброшћу; јер нас борба између порока и врлине позива на сталну будност. Сотона прилази свакој души и куша је многобројним заводљивим облицима попуштања апетиту. PKSerb 330.1

Тело је најважнији посредник преко кога се ум и душа оспособљавају за изградњу карактера. Зато непријатељ душе усмерава своја искушења с циљем да њима ослаби и понизи физичке сна489 ге. Ако у томе успе, цело биће често се покорава злу. Склоности телесне природе, уколико не дођу под власт више силе, сигурно ће довести до пропасти и смрти. Тело мора да се стави под власт више силе човековог бића. Воља мора да завлада страстима, а она сама мора да се покори Богу. Племените способности разума, посвећене божанском милошћу, треба да преузму власт. Интелектуална снага, физичко стање и дужина живота зависе од непроменљивих закона. Ако поштује те законе, човек је у стању да победи себе, да победи своје склоности, да победи »поглаварства и власти и управитеље таме овога света«, да се суочи »с духовима пакости испод неба«. (Ефесцима 6,12) PKSerb 330.2

У оном прастаром обреду, који чини симболику Јеванђеља, само је жртва без мане могла бити донесена на Господњи олтар. Жртва која треба да представља Христа морала је да буде без мане. Божја реч указује на ту чињеницу, када говори каква морају да буду Божја деца: »жива жртва«, »света и без мане«. (Римљанима 12,1; Ефесцима 5,27) PKSerb 330.3

Јеврејски великани били су људи са истим страстима као и ми; ипак, упркос заводничким утицајима вавилонског двора, остали су чврсти, јер су се ослањали на бескрајну Снагу. У њима је незнабожачки народ гледао пример Божје доброте и доброчинства и Христове љубави. Њихово искуство за нас је пример победе начела над искушењем, непорочности над поквареношћу, оданости и верности над неверништвом и идолопоклонством. PKSerb 330.4

И данашњи младићи могу добити Духа који је надахњивао Данила; они могу црпети из истог извора снаге, имати исту 490 моћ самоконтроле, показати у свом животу исте врлине, чак и у околностима које су исто тако неповољне. Иако су окружени искушењима да попусте својим грешним склоностима, посебно у нашим великим градовима, у којима је сваки облик чулног задовољавања лако доступан и примамљив, уз божанску благодат њихова намера да прославе Бога може да остане чврста! Они могу строгом одлучношћу и живом будношћу да се одупру свим искушењима која нападају душу. Међутим, победу ће постићи једино они који су одлучили да чине оно што је право, зато што је право. PKSerb 331.1

Какво су животно дело обавили ови племенити Јевреји? Када су се опраштали са домом свог детињства, једва да су могли сањати каква их узвишена судбина чека! Верни и постојани, покорили су се божанском вођству, тако да је преко њих Бог могао да испуни своје намере. PKSerb 331.2

Бог и данас жели да преко младих и деце, открије исте велике истине које је откривао преко тих људи. Живот Данила и његових пријатеља показује шта Бог жели да учини за оне који се покоре Њему и свим срцем труде да остваре Његове намере! PKSerb 331.3