ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

28. поглавље—ЦАР ЈЕЗЕКИЈА

*****

У оштрој супротности с неразборитим Ахазовим владањем биле су реформе спроведене у току успешне владавине његовог сина. Језекија је дошао на престо са чврстом одлуком да учини све што је у његовој моћи да Јуда буде поштеђен судбине северног царства. Поруке пророка нису нудиле никакву подршку половичним мерама. Једино најодлучнијим реформама могле су бити отклоњене казне које су претиле земљи. PKSerb 224.1

У овој кризи, Језекија се показао као човек који користи пружене прилике. Чим се попео на престо, почео је да планира и остварује оно што је замислио. Пажњу је прво посветио обнављању служби у Храму, које су тако дуго биле занемарене; у том делу искрено је сарађивала група свештеника и Левита, који су остали верни свом светом звању. Уздајући се у њихову верну подршку, отворено је разговарао с њима о својој жељи да одмах покрене далекосежне реформе. »Јер сагрешише оци наши«, признао је цар, »и чинише што је зло пред Господом, Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњега.« »Сада, дакле, наумио сам задати веру Господу, Богу Израиљеву, да би се одвратила од нас жестина гнева његова.« (2. Дневника 29,6.10) PKSerb 224.2

Цар је с неколико добро одабраних речи представио стање с којим су се суочавали - Храм затворен и све службе у његовим просторијама обустављене; јавно идолопоклонство на градским улицама и по целом царству; отпадништво мноштва, које је могло остати верно Богу да су му јудејске старешине пружиле добар пример; пропадање царства и губљење угледа у очима околних народа. Северно царство убрзано се распада; многима је мач већ дошао главе; мноштво је одведено у ропство; сам Израиљ био је зрео да падне у руке Асирцима и буде потпуно уништен; иста судбина прети и Јуди уколико Бог не буде моћно деловао преко својих изабраних представника. PKSerb 224.3

Језекија се обратио свештеницима и отворено их позвао да му помогну да оствари неопходне реформе. »Не оклевајте више«, храбрио их је, »јер је вас изабрао Господ да стојите пред њиме и служите му, и да му будете слуге и да му кадите!« »Освештајте се сада и осветите дом Господа, Бога отаца својих!« (2. Дневника 29,11.5) PKSerb 225.1

Требало је брзо деловати. Свештеници су одмах кренули на посао. Позивајући у помоћ и остале припаднике свога сталежа, који нису присуствовали састанку, свесрдно су прионули да чисте и освећују Храм. Пошто је Светилиште много година било скр333 нављено и запуштено, суочили су се и с многим тешкоћама; али, свештеници и Левити радили су неуморно и за врло кратко време могли су да јаве да је њихово дело завршено. Врата Храма била су поправљена и широм отворена; свети судови прикупљени и враћени на место; све је било припремљено за обнову службе у Светилишту. PKSerb 225.2

Управитељи града, у току прве службе која је била одржана, сјединили су се у молитвама за опроштење греха народу, са царем Језекијом и са свештеницима и Левитима. На олтар су биле положене жртве за грех, »на очишћење свему Израиљу«. »А када завршише жртву, цар и сви који беху с њиме падоше и поклонише се.« Још једном су тремови Храма одјекивали речима хвале и обожавања. Давидове и Асафове химне радосно су певане, јер су верници схватили да су били избављени из окова греха и отпада. »И радоваше се Језекија и сав народ што Бог управи народ, јер ово би нагло.« (2. Дневника 29,24.29.36) PKSerb 225.3

Бог је заиста припремио срца старешина у Јудеји да предњаче у покрету одлучних реформи, којима би била заустављена бујица отпада. Преко својих пророка Он је усрдно позивао припаднике свог изабраног народа шаљући им поруку за поруком - исте оне поруке које су десет племена Израиљевог царства презрела и одбацила, и зато су сада била препуштена непријатељима. Међутим, у Јудеји је преостао побожни остатак, и њега су пророци и даље позивали. Чујмо Исаију како преклиње: »Вратите се к њему, од којега се сасвим одвргосте синови Израиљеви!« (Исаија 31,6) Чујмо и Михеја како с дубоким уверењем говори: »Али, ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега, услишиће ме Бог мој! Немој ми се радовати, непријатељице моја, ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело! Подносићу гнев Господњи, јер му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду његову!« (Михеј 7,7-9) PKSerb 225.4

Овакве и сличне поруке, које су откривале Божју спремност да опрости грехе и прихвати све оне који Му се обрате свим срцем, будиле су наду у многим посрнулим душама у она мрачна времена, када су врата Храма још била затворена; сада, када су старешине стале на чело реформе, мноштво људи, уморно од робовања греху, било је спремно да се одазове. PKSerb 226.1

Они који су ушли у тремове Храма да траже опроштење и обнове свој завет верности Господу, налазили су узвишено охрабрење у пророчким деловима Писма. Свечане опомене против идолопоклонства, изречене преко Мојсија у присутности целог Израиља, биле су праћене пророчанствима о Божјој спремности да саслуша оне који ће Га у време отпада потражити свим својим срцем и да им опрости. Мојсије је рекао: »Ако се... обратиш Господу, Богу својему, и послушаш глас његов, Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео.« (5. Мојсијева 4,30.31) PKSerb 226.2

У пророчкој молитви приликом посвећења Храма, чије су службе Језекија и његови сарадници сада обнављали, Соломун је рекао: »Када разбију непријатељи народ твој Израиља зато што ти згреши, па се обрати теби и да славу имену твојему, и помоли ти се, и замоли те у овом дому, ти чуј с Неба, и опрости грех народу својему, Израиљу!« (1. О царевима 8,33.34) Печат Божјег одобравања био је стављен на ту молитву, јер је после њеног завршетка огањ пао с неба и спалио жртву паљеницу и друге жртве, док се Храм напуни славе Господње (2. Дневника 7,1). Те ноћи Господ се јавио Соломуну и рекао му да је његова молитва услишена и да ће милост бити указана онима који се буду молили на том месту. Милостиво обећање било је изречено: »И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоли се, и потражи лице моје, и поврати се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с Неба, и опростићу му грех његов, и исцелићу земљу његову.« (2. Дневника 7,14) PKSerb 226.3

Ова обећања обилно су се испунила у току реформи за време Језекије. PKSerb 227.1

Добар почетак, постигнут у време чишћења Храма, прерастао је у шири покрет, у коме су учествовали и Израиљци и Јудејци. У својој ревности да службе у Храму донесу прави благослов народу, Језекија је одлучио да обнови прастари обичај окупљања Израиљаца у време пасхалних свечаности. PKSerb 227.2

Много година Пасха није била светкована као народни празник. Подела царства после Соломунове смрти допринела је да то 336 постане скоро неостварљиво. Међутим, страшне казне које су стигле десет племена пробудиле су у неким срцима жељу за нечим бољим, а ни потресне поруке пророка нису остале без утицаја. Царски гласници разнели су позив за празновање Пасхе на све стране, »од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона«. Носиоци љубазног позива обично су били 337 одбијани. Непокајани су их лака срца одбацивали; али, ипак, неки, жељни да траже од Бога јасније познавање Његове воље, »покоривши се, дођоше у Јерусалим«. (2. Дневника 30,10.11) PKSerb 227.3

У земљи Јудиној одзив је био свеопшти; јер је над њима била »рука Господња«, »те им даде једно срце да учине што беше заповедио цар и кнезови«, заповедио у складу с Божјом вољом, откривеном преко Његових пророка (2. Дневника 30,12). Свечаност је донела велики благослов окупљеном мноштву. Оскрнављене градске улице биле су очишћене од идолопоклоничких светилишта, подигнутих у време Ахазове владавине. Одређенога дана Пасха је била светкована, а народ је провео целу седмицу приносећи захвалне жртве и учећи се ономе што је Бог од њих тражио да чине. Свакога дана Левити, који су »били вешти служби Господњој« учили су народ познању Господњем; они, чија су срца била спремна да траже Господа, добијали су опроштење. Велика радост обузела је окупљено мноштво, »и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу«; сви су били јединствени у својој жељи да славе Онога који је био тако милостив и благодатан (2. Дневника 30,22). PKSerb 227.4

Седам дана уобичајених пасхалних свечаности прошло је врло брзо, и верници су одлучили да још седам дана посвете потпунијем упознавању с путевима Господњим. Свештеници учитељи продужили су своје дело поучавања из књиге Закона; свакога дана народ се окупљао у Храму да принесе своје дарове хвале и захваљивања; и када се велики празник приближио своме крају, 338 постало је јасно да је Бог извршио чудесно дело обраћења отпалих Јудејаца и да је зауставио поплаву идолопоклонства која је претила да однесе све пред собом. Свечане опомене пророка нису биле узалуд изрицане. »И би весеље велико у Јерусалиму, јер од времена Соломуна, сина Давидова, цара Израиљева, не би тако у Јерусалиму.« (2. Дневника 30, 26) PKSerb 228.1

Дошло је време да се верници врате својим кућама. »Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ, и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан Светиње Господње на Небу.« (2. Дневника 30,27) Бог је прихватио оне који су скрушена срца признали своје грехе и одлучно Му се обратили, тражећи опроштење и помоћ. PKSerb 228.2

Преостало је сада још једно важно дело у коме је требало активно да учествују они који су се враћали својим кућама; извршење тога дела је требало да буде доказ озбиљности извршених реформи. Извештај бележи: »Сви синови Израиљеви што се нађоше онде, зађоше по градовима Јудиним, и изломише ликове и исекоше лугове и оборише висине и олтаре по свој земљи Јудиној и Венијаминовој и по земљи Јефремовој и Манасијиној, докле све не довршише. Потом се вратише сви синови Израиљеви сваки на своје наследство, у своје градове.« (2. Дневника 31,1) PKSerb 228.3

Језекија и његови помагачи прогласили су и друге реформе, којима је требало заштитити духовне и земаљске интересе царства. »У свој земљи Јудиној« цар је чинио све »што је добро и право и истинито пред Господом, Богом својим. И у свакоме послу који започе... труђаше се свим срцем својим, и срећан беше.« »Уздаше се у Господа, Бога Израиљева... и не одступи од њега, него држаше заповести које заповеди Господ Мојсију. И Господ беше с њим, куда год иђаше.« (2. Дневника 31,20.21; 2. О царевима 18,5-7) PKSerb 228.4

Језекијина владавина била је обележена низом великих дела Провиђења, која су околним народима показивала да је Бог Израиљев са својим народом. Успеси Асираца приликом заузимања Самарије и расељавања слабашног остатка десет племена по народима, у току првог дела његове владавине, навели су многе да посумњају у моћ јеврејског Бога. Охоли због својих успеха, Ниневљани су већ одавно одбацили Јонину вест и постали дрски у свом противљењу намерама Неба. Неколико година после пада Самарије, њихове победничке војске поново су се појавиле у Палестини, усмеравајући овог пута своје снаге на утврђене јудејске градове, и постижући извесне успехе; али су се морале привремено повући због неприлика у другим деловима царства. Требало је причекати још неколико година, скоро до краја Језекијине владавине, да би се пред свим народима показало хоће ли богови незнабожаца постићи коначну победу. PKSerb 229.1