ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

26. поглавље—»ЕВО БОГА ВАШЕГА!«

*****

У Исаијино време погрешни појмови о Богу помрачили су ду ховна схватања људи. Сотона се дуго трудио да их наведе да у свом Створитељу виде зачетника греха, патњи и смрти. Они, које је тако завео, замишљали су Бога као неко строго и самовољно биће. Сматрали су да Он једва чека да некога оптужи и осуди, да није спреман да прихвати грешника све док постоји неки законски изговор да му не помогне. Закон љубави, по коме се управља Небо, велики варалица погрешно је представио као ограничење људске среће, тешки јарам од кога би се људи радо ослободили. Објавио је да се његови прописи не могу држати и да се казне за преступ самовољно изричу. PKSerb 211.1

Израиљци нису имали никакво оправдање да изгубе из вида прави Господњи карактер. Бог им се често откривао као Онај који је »милостив и благ, стрпљив и богат добротом и истином«. (Псалам 86,15) Сам Бог је потврдио: »Кад Израиљ беше дете, љубљах га, из Египта дозвах сина својега!« (Осија 11,1) PKSerb 211.2

Господ је нежно поступао према Израиљцима у време ослобађања из Египта и путовања према Обећаној земљи. »У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред њиме, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради, Он их избави, и подиже их, и носи их све време.« (Исаија 63,9) PKSerb 211.3

»Моје ће лице ићи напред«, гласило је обећање дато за време путовања кроз пустињу (2. Мојсијева 33,14). Ово обећање било је допуњено чудесним откривењем Господњег карактера, које је оспособило Мојсија да целом Израиљу објави Божју доброту, и свакоме пружи потпуна обавештења о особинама њиховог невидљивог Цара. »Пролазећи Господ испред њега, викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином, који чува милост тисућама, прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога.« (2. Мојсијева 34,6.7) PKSerb 212.1

Мојсије је управо на свом познавању Господњег стрпљења, Његове бескрајне љубави и милости, утемељио своју дивну молитву Богу да поштеди живот Израиљаца, који су, на граници Обећане земље, одбили да послушају Његову наредбу да крену даље. Када је буна у народу достигла врхунац, Господ је објавио: »Ударићу их помором, и расућу их«, и предложио Мојсију да од његових потомака начини »народ велик и јачи од овога«. (4. Мојсијева 14,12) Међутим, пророк је тражио да се чудесна Божја обећања и планови остваре у изабраном народу. На крају, као најјачи разлог за услишење своје молитве, навео је Божју љубав према грешном човеку (види: 4. Мојсијева 14,17-19). PKSerb 212.2

Господ је милостиво одговорио: »Опраштам по речи твојој!« Тада, у облику пророчанства, открио је Мојсију своју намеру да Израиљу подари коначну победу. Рекао му је: »Тако ја био жив, и тако сва Земља била пуна славе Господње!« (4. Мојсијева 14,20.21) Господња слава, Његов карактер, Његова милостива љубазност и нежна љубав - све оно што је Мојсије тражио да се покаже Израиљу - требало је открити целом човечанству. И ово Господње обећање добило је још једну потврду и било ојачано заклетвом. Као што је сигурно да Бог живи и влада, тако је сигурно да ће се казивати »по народима слава његова, по племенима чуда његова.« (Псалам 96,3) PKSerb 212.3

Док га је Исаија слушао у виђењу, блистави серафим је пред престолом певао о будућем испуњењу овог пророчанства: »Пуна је сва земља славе његове!« (Исаија 6,3) Пророк, дубоко уверен у сигурност тих речи, касније је храбро објавио онима који су се клањали идолима од дрвета и камена: »Та ће места видети славу Господњу, красоту Бога нашега!« (Исаија 35,2) PKSerb 212.4

Данас се ово пророчанство брзо испуњава. Мисионарска активност Божје цркве на Земљи доноси богате родове, и ускоро ће еванђеоска порука бити објављена свим народима. »На похвалу славне благодати« Његове, људи и жене из сваког племена, језика и народа постају »помиловани у Љубазноме« да би »у вековима који долазе« Он могао показати »превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу«. (Ефесцима 1,6. Бакотић; 2,7) »Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чуда. И благословено славно име његово увек! Славе његове напуниће се сва Земља!« (Псалам 72,18.19) PKSerb 213.1

У виђењу које је Исаија добио у предворју Храма, откривена је јасна слика карактера Бога Израиљевог. »Високи и узвишени, који живи у вечности, којему је име Свети«, појавио се пред њим у сјају свог величанства, али је пророку пружена прилика да препозна сажаљиву природу свога Господа. Онај који борави »на висини и у Светињи«, станује и с »оним који је скрушена срца и смерна духа, оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених«. (Исаија 57,15) Анђео, који је добио наређење да дотакне Исаијине усне, донео му је и вест: »Безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се!« (Исаија 6,7) PKSerb 213.2

Гледајући свога Бога, пророк, слично Савлу из Тарса, на вратима Дамаска, није само добио прилику да схвати своју недостојност, већ се његово скрушено срце испунило сигурношћу у опроштење, потпуно и бесплатно; тако је устао као нови човек. Он се срео са својим Господом! Доживео је лепоту божанског карактера! Могао је да посведочи какву промену изазива посматрање Бескрајне љубави. Од тада је био испуњен дубоком чежњом да доживи тренутак у коме ће залутали Израиљ бити ослобођен терета греха и казне за грех. Поставио је питање: »Што бисте још били бијени?« »Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна!« »Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих, престаните зло чинити! Учите се добро чинити!« (Исаија 1,5.18.16.17) PKSerb 213.3

Бог коме су тврдили да служе, али чији карактер су погрешно схватили, био им је представљен као велики Исцелитељ духовних слабости. Шта мари што је цела глава болесна и све срце изнемогло? Шта мари што од пете до главе нема ништа здраво, него само убоји, и модрице, и ране? (Види: Исаија 1,6) Онај који је ходио непокорно, поводећи се за жељама свога срца, може се исцелити ако се врати Господу! Господ је објавио: »Видим путеве његове, али ћу га исцелити! Водићу га и опет ћу дати утеху њему... мир, мир ономе који је далеко и који је близу, вели Господ; исцелићу га!« (Исаија 57,18.19) PKSerb 213.4

Пророк је уздигао Бога као Створитеља свега. Његова порука градовима у Јуди је гласила: »Ево Бога вашега!« (Исаија 40,9) »Овако вели Бог Господ који је створио небеса и разапео их; који је распростро земљу и што она рађа«, »Ја, Господ, начиних све!« »Правим светлост и стварам мрак«, »Ја сам начинио Земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест!« (Исаија 42,5; 44,24; 45,7.12) »С киме ћете ме, дакле, изједначити да бих био као он«, пита Свети. »По дигните горе очи своје и видите, ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно?« (Исаија 40,25.26) PKSerb 214.1

Онима који су се плашили да неће бити примљени, ако се буду вратили Господу, пророк је објавио: PKSerb 214.2

»Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мојега? Не знаш ли, ниси ли чуо да Бог, вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје, нити се утруђује? Разуму његову нема мере! Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крепост. Деца се море и сустају, и младићи падају, али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се!« (Исаија 40,27-31) PKSerb 214.3

Срце Бескрајне љубави чезне за онима који се осећају нејаки да се сами ослободе из сотониних замки; Он се милостиво нуди да их ојача да би могли да живе за Њега. Он их позива: »Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој. Укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје!« »Јер ја, Господ Бог твој, држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, ја ћу ти помагати! Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев!« (Исаија 41,10.13.14) PKSerb 214.4

Становници Јуде ничега нису били достојни, али Бог, ипак, није хтео да их одбаци. Његово име преко њих требало је узвисити међу незнабошцима. Многи међу онима којима су Његове особине биле потпуно непознате, требало је да доживе лепоту божанског карактера. Бога је управо намера да објасни своје планове навела да стално, изнова, шаље своје слуге, пророке, с поруком: »Вратите се сваки са својега пута злога!« (Јеремија 25,5) »Имена својега ради«, објавио је Бог преко Исаије, »устегнућу гнев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истребим!« »Себе ради, себе ради, учинићу, јер како би се хулило на име моје? И славе своје нећу дати другоме!« (Исаија 48,9.11) PKSerb 215.1

Позив на покајање одјекивао непогрешивом јасноћом; сви су били позивани да се врате. »Тражите Господа док се може наћи«, говорио је пророк, »призивајте га докле је близу! Нека безбожник остави свој пут, и неправедник мисли своје, и нека се врате Господу, и смиловаћу се на њих, и к Богу нашему, јер прашта много!« (Исаија 55,6.7) PKSerb 215.2

Да ли си ти, читаоче, изабрао свој пут? Да ли си отишао далеко од Бога? Да ли си покушавао да се наслађујеш плодовима преступа да би установио да се претварају у пепео на твојим уснама? Када су твоји животни планови пропали, када су твоје наде угаснуле, седиш ли сам и остављен? Исти глас који је дуго говорио твоме срцу, али ниси хтео да га слушаш, обраћа ти се јасно и одређено: »Устаните и идите, јер ово није почивалиште што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.« (Михеј 2,10) Врати се дому Оца својега! Он те позива, говорећи: »Врати се мени, јер сам те избавио!« »Ходите мени, послушајте и жива ће бити душа ваша; и учинићу с вама завет вечан, милости Давидове истините!« (Исаија 44,22; 55,3) PKSerb 215.3

Немој слушати непријатељево наговарање да останеш далеко од Христа, док се не поправиш, док не будеш довољно добар да изађеш пред Бога! Ако дотле будеш чекао, никада нећеш доћи! Када ти сотона буде замерио за твоје прљаве хаљине, понови Спаситељево обећање: »Који долази к мени, нећу га истерати напоље!« (Јован 6,37) Кажи непријатељу да крв Исуса Христа чисти од свих грехова! Нека Давидова молитва постане и твоја: »Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега!« (Псалам 51,7) PKSerb 215.4

Пророкови позиви Јуди да гледа на живога Бога и прихвати Његове милостиве понуде, нису били узалудни. Било је неких који су их искрено послушали, који су се одвратили од својих идола и почели да служе Господу. Они су научили да у свом Створитељу гледају љубав, милост и нежно саучешће. У мрачним данима јудејске историје, који су предстојали, када је само остатак могао да остане у земљи, пророкове речи треба и даље да доносе род у облику одлучне реформе. »У то ће време човек погледати на Творца својега«, објавио је Исаија, »и очи његове гледаће на Свеца Израиљева. И неће гледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове, ни на ликове сунчане.« (Исаија 17,7.8) PKSerb 216.1

Многи треба да гледају на Онога који је сав љубак, на Заставника између десет тисућа. »Очи ће ти видети Цара у красоти његовој«, гласило је обећање, које им је било упућено (Исаија 33,17). Њихови греси треба да буду опроштени, да сва њихова хвала буде једино у Богу. У тај радосни дан избављења од идолопоклонства треба да ускликну: »Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких... јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти!« (Исаија 33,21.22) PKSerb 216.2

Поруке које је Исаија објављивао онима који су одлучили да одбаце своје зле путеве биле су пуне утехе и охрабрења. Чујмо речи које је Господ изговорио преко свог пророка: PKSerb 216.3

»Памти то, Јакове и Израиљу,
Јер си мој слуга: Ја сам те саздао, слуга си мој,
Израиљу, нећу те заборавити!
Расућу као облак преступе твоје,
И грехе твоје као маглу!
Врати се к мени, јер сам те избавио!« PKSerb 216.4

(Исаија 44,21.22)

»Ирећи ћеш у оно време,
Хвалим те, Господе,
Јер си се био разгневио на ме,
Па се одвратио гнев твој и утешио си ме!
Гле, Бог је спасење моје,
Уздаћу се и нећу се бојати!
Јер ми је сила и песма Господ Бог,
Он ми би Спаситељ...
Певајте Господу, јер учини велике ствари,
Нека се зна по свој Земљи.
Кликуј и певај, која седиш у Сиону,
Јер је Светац Израиљев велик посред вас!« PKSerb 217.1

(Исаија 12)