Маран Ата - Господ Долази

Видећемо Цара, НОВЕМБАР 15

»Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.« (Исаија 33,17) Мар 327.1

Ако желимо да видимо Цара у Његовој лепоти морамо се овде пона-шати тако да то и заслужимо. Морамо превазићи нашу незрелост. Када наиђе неко изазивање, будимо тихи. Постоји време када ћутање представља речитост. Морамо да развијамо стрпљење, доброту и уз-државање да би нас то могло учинити вреднима да се назовемо сино-вима и кћерима Божјим. Треба да се ослањамо на Њега. Треба да сле-димо Христове стопе. »Са свима говораше: ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном« (Лука 9,23). Можда је некоме тежак крст да ћути када то треба учинити. To може бити болна дисциплина, али дозволите да вас уверим да ћутање чини више у надвладавању зла него бујица љутитих речи. Мар 327.2

На овом свету, треба да научимо какви треба да будемо да бисмо добили место у небеским дворовима. Треба да савладамо лекције ко-јима Христос жели да нас научи, да бисмо били спремни за више школе у небеским дворовима где ће нам Спаситељ објашњавати многе ствари које овде нисмо могли разумети. Тамо ћемо видети Божју славу коју овде нисмо видели. Сада видимо само трачак славе зато што не настављамо да упознајемо Господа. (IHP 365) Мар 327.3

Свако начело истине које упознамо и правилно схватимо у земаљ-ској школи представља напредак исто као да смо то научили у небеској школи. Као што је поучавао своје ученике у току своје мисије на Земљи, тако ће Христос и нас поучавати у небеској школи, водиће нас поред реке живота откривајући нам истине које морају остати тајна због ограничености људског ума, толико осакаћеног грехом. У небеској школи имаћемо прилику да се постепено, корак по корак, уздижемо до највиших висина знања и учености. Тамо ћемо, као деца небеског Цара, вечно боравити са члановима царске породице. (СТ 208,209) Мар 327.4

Дуго смо чекали, али наша нада се не сме угасити. Кад угледамо Цара у Његовој красоти бићемо заувек благословени. (8Т 253) Мар 327.5