Маран Ата - Господ Долази

Сто четрдесет и четири хиљаде, НОВЕМБАР 16

»И видех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.« (Откривење 14,1) Мар 328.1

На стакленом мору пред престолом, које одсликава славу Божју, тако да изгледа као да је помешано са огњем, стоји окупљено мноштво оних »што победише звер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина«. Сто четрдесет и четири хиљаде стоје на гори Сиону са јагњетом »имајући харфе Божје«, и као глас многих вода, као глас велике грмљавине чује се »глас свирача кад ударају у харфе своје«. »И певаху нову песму« пред престолом, песму коју не може нико научити осим оних сто четрдесет и четири хиљаде. To је песма Мојсијева и Јагњетова, песма ослобођења. Мар 328.2

Нико осим оних сто четрдесет и четири хиљаде не може научити ту песму, јер је то песма њихових искустава каква ниједна друга група није никада имала. »Они иду за јагњетом куд год пође.« Узети са Земље између живих рачунају се као »првенци Богу и Јагњету« (Откривење 15,2.3; 14,1-5). »Ови су који дођоше од невоље велике.« Они су претрпели време невоље какво никада није било на Земљи откако је људи; претрпели су страх Јаковљевих мука. За време последњег из-ливања Божјих судова били су без Посредника. Али они су ослобођени јер »опраше хаљине своје и убелише их у крви Јагњетовој«. »И у њиховим устима не нађе се превара, јер су без мане пред Богом« (От-кривење 14,5). »Зато су пред престолом Божјим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и Онај што седи на престолу уселиће се у њих.« Мар 328.3

Они су видели Земљу опустошену глађу, кугом и Сунцем које је силном жегом пекло људе, а сами су претрпели патње, глад и жеђ. Али »више неће огладнети ни ожеднети, и неће на њих пасти сунце, нити каква врућина«. (Откривење 7,14-16; GC 648,649) Мар 328.4