Маран Ата - Господ Долази

319/366

Дуга над престолом, НОВЕМБАР 14

»И гле, престо cmajaшe на небу, u на престолу сеђаше неко. И онај што сеђаше беше no виђењу као камен јаспис и сард; и око престола беше дуга no виђењу као смарагд.« (Откривење 4,2.3) Мар 326.1

Удуги изнад престола постоји вечно сведочанство да »Богу тако омиле свет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни«. Мар 326.2

Пошто се дуга ствара сједињавањем сунчеве светлости и кише, дуга која окружава престо представља помешану силу милости и правде. Кроз закон људи су могли видети само казну. Кад не би било правде, ни казне не би било ни стабилности у Божјој владавини. Спој суда и милости чини спасење потпуним. Мар 326.3

Милост нас позива да уђемо у Божји град, а правда је задовољена ако је свака послушна душа испуњена привилегијама као дете небеског Цара. Кад би тада имали мана у карактеру, не бисмо могли проћи кроз капије небеског града које је милост отворила послушнима, јер правда стоји на улазу и захтева светост од свих који ће видети Бога. Мар 326.4

Ако би правда била укинута и ако би било могуће божанској милости да отвори врата Неба целом човечанству без обзира на њихов карактер, дошло би до теже нелојалности и побуне у свемиру него када је сотона раније био збачен. Мир, срећа и склад неба били би нарушени. Срећа откупљених произилази из карактера обликованог у овом животу по узору на Христа. Свети на Небу најпре ће бити свети на Земљи. Мар 326.5

Спасење које је Христос дао својом жртвом једино је које има вредност. Према томе, закон Божји није ослабљен Јеванђељем, већ је сломљена, сила греха а скиптар милости је пружен грешнику који се каје. Бог не заборавља свој народ у њиховој борби против зла. Нека Исус буде наша тема разговора. (RH Dec. 13,1892) Мар 326.6