Sinovi I Kćeri Božje

Nećemo lagati niti lažno svedočiti, 27. februar

»Ne svedoči lažno na bližnjega svojega!« 2. Mojsijeva 20,16. SKB 62.1

Deveta zapovest zahteva od nas da se nepokolebljivo držimo tačne istine svaki put kad izjavljujemo nešto što bi moglo imati uticaja na ugled naših bližnjih. Jezik, koji tako malo ljudi drži pod kontrolom, mora biti obuzdan strogim načelima savesnosti, Zakonom ljubavi prema Bogu i čoveku. SKB 62.2

Iznošenje neistina o bilo čemu, svaki pokušaj ili namera da prevarimo bližnjeg, sve je to obuhvaćemo ovom zapovešću. Pogledom oka, pokretom ruke, izrazom lica, laž se može izreći isto tako uspešno kao i rečima. Svako namemo preterivanje, svaki nagoveštaj ili insinuacija, sračunata da stvori pogrešan ili naduvan utisak, pa čak i iznošenje činjenica sa namerom da se navede na pogrešan zaključak, predstavlja laž. Ova zapovest zabranjuje svaki pokušaj da se potkopa ugled bližnjeg pogrešnim predstavljanjem stvamosti, ili zlonamernim sumnjičenjem, ogovaranjem i prenošenjem glasina. Čak i namerno prećutkivanje istine, ako može prouzrokovati štetu bližnjemu, predstavlja prekršaj devete zapovesti. SKB 62.3

Isus uči da tačna istina mora biti zakon govora. »Neka vaše da bude da, a vaše ne neka bude ne!«... Ove reči osuđuju sve one beznačajne fraze i uzrečice koje se graniče sa neuljudnošću. Ona osuduje zavodnička laskanja, izbegavanje istine, laskave fraze, preterivanja, lažne opise u trgovini, koja su tako česta u društvu i poslovnom svetu. Ona uči da onaj ko se trudi da izgleda drugačiji nego što jeste, ili čije reči ne izražavaju prava osećanja njegovog srca, ne može biti nazvan ljubiteljem istine... SKB 62.4

Sve što hrišćanin čini mora biti prozirno kao svetlost Sunca. Istina je od Boga, a prevara, u bilo kojoj od mirijade oblika, potiče od sotone... Mi ne možemo govoriti istinu ukoliko naš um nije pod stalnim vodstvom Onoga koji je istina. SKB 62.5