Sinovi I Kćeri Božje

Ne budimo pohlepni, 28. februar

»Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvo-jega.« 2. Mojsijeva 20,17. SKB 63.1

Poslednja zapovest osuđuje pohlepnost. Svaka sebična težnja, svaka mera nezadovoljstva, svako delo lukavog nad-mudrivanja bližnjih u poslovima, svako sebično zadovoljavanje, sve to doprinosi jačanju i razvijanju karaktera u kojem je uništena svaka sličnost sa Hristovim karakterom, i pred čovekom zatvara vrata Gospodnjeg grada. SKB 63.2

Kada... anđeli dolaze da pomognu onima koji će naslediti spasenje, i budu.svedoci izražavanja sebičnosti, pohlepnosti, lukavog iskorišćavanja drugih, sticanja koristi na račun bližnjih, vraćaju se žalosni... Ni na koji način se Gospod ne može bolje proslaviti i istina časnije prikazati, nego kada nevernici vide kakvo je veliko i dobro delo istina obavila u životu ljudi koji su pre obraćenja bili pohlepni i škrti. Kada se može videti da je vera takvih ljudi uticala na oblikovanje njihovog karaktera, da ih je promenila i od tvrdih, sebičnih, lukavih srebroljubaca načinila ljude koji vole da čine dobro, koji traže priliku da svojim sredstvima budu na blagoslov onima kojima je blagoslov neophodan, koji posećuju udovice i siročad u njihovim nevoljama, i koji drže sebe neopoganjenima od sveta, tada je to dokaz da je njihova vera zaista prava... Oni koji govore da straže i da čekaju da se pojavi njihov Gospod ne smeju sramotiti svoju veru neozbiljnošću u poslu ili isterivanjem i poslednje pare. Takvi rodovi ne rastu na hrišćanskom drvetu. SKB 63.3

Deseta zapovest udara u sam koren svih greha, zabranjujući sebične želje, iz kojih proizlaze grešna dela. Onaj koji je poslušan Božjem zakonu i čuva se da ne gaji grešnu želju za onim što pripada drugome, neće biti kriv ni za zla dela prema svojim bližnjima. SKB 63.4