Sinovi I Kćeri Božje

Nećemo krasti, 26. februar

»Ne ukradi!« 2. Mojsijeva 20,15. SKB 61.1

I javni i privatni gresi obuhvaćeni su ovom zabranom. Osma zapovest osuđuje otimanje ljudi, trgovinu robovima, zabranjuje osvajačke ratove. Ona osuđuje krađu i pljačku. Zahteva strogo poštenje i u najmanjim životnim pojedinostima. Ona zabranjuje pohlepnost u trgovini, i traži časno vraćanje dugova i pošteno plaćanje nadnica. Ona objavljuje da svaki pokušaj da se stekne prednost zbog neznanja, slabosti i nesreće drugoga, Nebo zapisuje u svoje knjige kao prevaru. SKB 61.2

Osma zapovest treba da zaštiti dušu, da ogradi čoveka tako da ne može neovlašteno prekoračivati granice svojih prava — na šta bi ga njegova sebičnost i želja za dobitkom mogli navesti — i tako povređivati prava svojih bližnjih. Ona zabranjuje svaku vrstu nepoštenja, nepravde, ili prevare, koliko god da je uobičajena i koliko god bi se izgovora za nju moglo naći. SKB 61.3

»Ne ukradi!« bilo je zapisano Božjim prstom na kamenim pločama, a ipak koliko se puta podmuklo kradu osećanja i nalaze izgovori za to. Mladići se udvaraju služeći se prevarama, održavaju potajne veze sve dok se osećanja devojke, koja je neiskusna i ne zna u šta se sve to može izroditi, bar u nekoj meri ne okrenu od roditelja i ne posvete onome koji samim postupcima kojima se služi pokazuje da nije dostojan njene ljubavi. Biblija osuđuje svaku vrstu nepoštenja. SKB 61.4

Igrati se srcima je zločin, koji u očima svetog Boga ima veliku težinu. SKB 61.5

Kao što se u odnosu prema bližnjima ne ustručavamo od malog skretanja sa puta poštenja, pa čak i od drskih prevara, tako se ponašamo i prema Bogu. Ljudi koji istraju na putu nepoštenja, sprovodiće svoje prevare sve dotle dok ne prevare i svoju dušu i ne izgube Nebo i večni život. SKB 61.6

Sve dok budu postojali Nebo i Zemlja, sveta načela Božjeg zakona će ... postojati kao izvori blagoslova i kao potoci koji natapaju i osvežavaju zemlju. SKB 61.7