Апостолска Црква - Христовим Трагом

Петнаесто поглавље—Избављен Из Тамнице

(Ово поглавље засновано је на тексту у Делима 12,1-23)

»У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.« Власт над Јудејом била је тада у рукама Ирода Агрипе, вазала римског императора, Клаудија. Ирод је заузимао и положај тетрарха Галилеје. Он се јавно изјашњавао као припадник јеврејске вере и био је привидно врло ревностан у обављању церемонија из јеврејског закона. Жељан на стекне наклоност Јевреја, у нади да ће тако учврстити своју службу и част, почео је да остварује њихове жеље и прогони Христову Цркву, пљачкајући куће и имања верника, затварајући угледније припаднике Цркве. Јакова, Јовановог брата, бацио је у тамницу и послао џелата да га убије мачем, као што је један други Ирод одрубио главу Јовану Крститељу. Видећи да су Јевреји веома задовољни овим напорима, затворио је и Петра. AASer 102.1

Ове суровости догађале су се управо у време Пасхе. Док су славили своје избављење из Египта, претварајући се да су врло ревносни у испуњавању Божјег закона, Јевреји су истовремено кршили сва начела тога Закона, прогонећи и убијајући оне који су веровали у Христа. AASer 102.2

Јаковљева смрт проузроковала је велику жалост, али и запрепашћење међу верницима. Када је и Петар био бачен у тамницу, целокупна црква окупила се да пости и да се моли. AASer 102.3

Иродова одлука да погуби Јакова изазвала је одобравање Јевреја, иако су неки приговарали што је била извршена у тајности, сматрајући да би јавно погубљење много више застрашило вернике и оне који су им наклоњени. Ирод је због тога задржавао Петра у затвору, намеравајући да још више задовољи Јевреје јавним призором његове смрти. Међутим, неко је наговестио да не би било добро извести старог апостола и погубити га пред очима целог народа који ће се окупити у Јерусалиму. Плашили су се, наиме, да би поглед на њега, док буде ишао према месту погубљења могао пробудити сажаљење мноштва. AASer 103.1

Осим тога, свештеници и главари плашили су се да би Петар могао да упути народу један од својих убедљивих позива, којима је већ неколико пута наводио људе да проучавају Исусов живот и карактер - позива које они, са свим својим доказима, нису успевали да обеснаже. Петрова ревност у заступању Христовог дела навела је многе да стану на страну Јеванђеља, па су се главари плашили да ће људи, уколико се апостолу буде пружила прилика да брани своју веру у присутности мноштва, које је дошло у град на празник, захтевати од владара да га пусти на слободу. AASer 103.2

Пошто је, због различитих изговора, Петрово погубљење било одложено за време после Пасхе, верници су имали прилику да дубоко испитују своје срце и да се искрено моле. Молили су се за Петра без престанка, јер су знали да је неопходан Цркви. Схватили су да су се нашли у опасности да Христова Црква буде уништена, уколико јој Бог не укаже своју посебну помоћ. AASer 103.3

У међувремену су побожни људи из свих народа дошли су у Храм који је био посвећен обожавању Бога. Храм се уздизао се као слика лепоте и величанства, блистајући својим златом и драгим камењем. Међутим, Господ се више није могао наћи у тој палати лепоте. Израиљ се као народ удаљио од Бога. Када је Христос, при крају своје земаљске мисије, последњи пут гледао унутрашњост Храма, изрекао је речи: »Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста!« (Матеј 23,38) До тада је називао Храм домом Оца својега; али, када је Божји Син изашао из тих зидина, Божја присутност заувек се повукла из Храма иако је био подигнут Богу на славу. AASer 103.4

Коначно је био одређен и дан Петровог погубљења, али молитве верника и даље су се уздизале према Небу; док су они свом својом снагом и свом својом љубављу упућивали ватрене позиве за помоћ, Божји анђели бдели су над затвореним апостолом. AASer 104.1

Сећајући се како су апостоли раније побегли из тамнице, Ирод је овом приликом удвостручио мере опрезности. Да би спречио сваку могућност ослобађања, ставио је Петра под стражу од шеснаест војника који су га, смењујући се, чували дању и ноћу. У својој ћелији био је стављен између двојице војника и везан двоструким ланцима, од којих је сваки био учвршћен за зглавак једног војника. Није могао ни да се покрене без њиховог знања. Пошто су тамничка врата била чврсто закључана, а јака стража стајала пред њима, свака могућност избављења људском снагом била би спречена. Међутим, човекова немоћ је прилика за Бога. AASer 104.2

Петар је лежао затворен у ћелији уклесаној у стени, чија су врата била закључана и затворена преворницом; војници на стражи били су одговорни за сигурност затвореника. Међутим, бравама и преворницама и римском стражом, којима је успешно могла бити спречена свака људска помоћ, само је увећана божанска победа приликом ослобађања Петра. Ирод је подигао своју руку на Свемогућега, и зато је био потпуно побеђен. Служећи се својом снагом, Бог се спремао да спасе драгоцени живот који су Јевреји покушавали да униште. AASer 104.3

Била је то последња ноћ пред најављено погубљење. Моћни анђео био је послан с Неба да избави Петра. Јака врата која су затварала Божјег светог човека, отворила су се без помоћи људске руке. Анђео Свевишњега је прошао и врата су се бешумно затворила за њим. Ушао је у ћелију и затекао Петра како спава спокојним сном потпуног поверења. AASer 104.4

Светлост која је окружавала анђела испунила је ћелију, али није пробудила апостола. Тек када је осетио анђелов додир и чуо глас који је говорио: »Устани брзо”, пробудио се довољно да види ћелију осветљену небеском светлошћу и анђела у великој слави како стоји пред њим. Механички је послушао речи које су му биле упућене и док је подизао руке једва да је био свестан да су ланци спали с његових зглавака. AASer 104.5

Глас небеског весника поново му је наредио: »Опаши се и обуј опанке своје!« Петар је поново механички послушао, усмеравајући свој задивљени поглед према свом посетиоцу и верујући да сања или да је добио виђење. Анђео му је још једном заповедио: »Обуци хаљину своју, па хајде за мном!” Пошао је према вратима, праћен обично врло говорљивим Петром, који је сада био нем од запрепашћења. Прекорачили су стражаре и стигли до врата затворених тешким преворницама, која су се сама отворила и одмах поново затворила, док су стражари испред њих и иза њих непомично стајали на својим местима. AASer 105.1

Стигли су до других врата, испред и иза којих је стајала стража. И она су се отворила као и прва, без шкрипања шарки или ударања гвоздених преворница. Прошли су кроз њих, и она су се поново тихо затворила. На исти начин прошли су и кроз трећа врата и нашли се на отвореној улици. Ниједна реч није била изговорена, није се чуо ни бат корака. Анђео је лебдео испред њега, окружен светлошћу блиставог сјаја а Петар, збуњен, и даље верујући да сања, следио је свога избавитеља. Прошли су тако једну улицу и онда, када је његова мисија била завршена, анђео је изненада нестао. AASer 105.2

Небеска светлост је избледела, и Петар се нашао у потпуној тами; али, када су се његове очи навикле на мрак, она као да се постепено смањивала, и он стајао је сам у тихој улици, док је угодни ноћни ваздух хладио његово чело. Тек тада је схватио да је слободан, и да је у познатом делу града; препознао је место преко кога је често пролазио и очекивао да њиме сутра прође последњи пут. AASer 105.3

Покушао је да се сети догађаја у току последњих неколико тренутака. Сетио се како је заспао, окован између двојице војника, пошто је скинуо обућу и горњу одећу. Прегледао је себе у установио да је потпуно одевен и опасан. Његови зглавци, натечени од ношења сурових окова, били су слободни од ланаца. Схватио је да његова слобода није замисао, да није ни сан, ни виђење, већ блажена стварност. Сутра је требало да буде изведен да умре; али, гле, анђео га је избавио из тамнице и од смрти. »И кад дође Петар к себи рече: сад заиста видим да Бог посла анђела својега, те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејскога.« AASer 105.4

Апостол је одмах пошао према кући у којој су била окупљена браћа и у којој су управо тада упућивали искрене молитве за њега. »А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода да чује. И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима. А они јој рекоше: је си ли ти луда? А она једнако потврђиваше да је тако. А они говораху: анђео је његов!” AASer 106.1

»А Петар једнако куцаше. А када отворише, видеше га, и удивише се. А он, махнувши на њих руком својом да ћуте, каза им како га Бог изведе из тамнице.« »И изишавши отиде на друго место.« Радост и хвала испунили су срца ученика, зато што је Бог чуо и услишио молитве и ослободио Петра из Иродових руку. AASer 106.2

Следећег јутра, мноштво људи окупило се да гледа погубљење апостола. Ирод је послао своје службенике у тамницу по Петра, и требало је да он буде доведен уз велику параду наоружаних стражара, не само да спрече његово бекство, већ да застраше све његове симпатизере и да се покаже царска сила. AASer 106.3

Када су стражари пред вратима установили да је Петар побегао, захватио их је ужас. Било им је изричито речено да ће својим животом одговарати за живот свог затвореника, и управо зато били су посебно ревносни. Када су службеници дошли по Петра, војници су још стајали пред вратима тамнице, браве и преворнице су још биле на месту, ланци су још били привезани за зглавке двојице стражара; али затвореник је нестао. AASer 106.4

Када је извештај о Петровом нестанку био поднесен, Ирод је био огорчен и разгневљен. Оптужујући стражаре у тамници за издају, наредио је да буду погубљени. Ирод је знао да ниједна људска сила није избавила Петра, али је одлучио да не призна да је божанска сила осујетила његов план и зато је дрско устао против Бога. AASer 106.5

Ирод је отишао у Цезареју, недуго после Петровог избављења из тамнице. Док је боравио у том граду приредио је велику светковину с циљем да изазове дивљење и стекне народно одобравање. Овој светковини присуствовали су љубитељи уживања из свих крајева, па је било много јела и пића. С великим сјајем и церемонијама, Ирод се појавио пред народом и обратио му се речитим говором. Одевен у одећу, која је блистала украшена сребром и златом, у одећу на којој се одражавала светлост Сунца и заслепљивала очи посматрача, заиста је представљао величанствену појаву. Достојанственост његове појаве и утицај његовог бираног речника моћно су деловали на окупљене. Пошто су њихова чула већ била изопачена обилним гошћењем и великом количином вина, били су заслепљени Иродовим украсима и очарани његовим држањем и говорничком вештином; подивљали од одушевљења обасипали су га похвалама, изјављујући да ниједан смртник никада није тако изгледао нити владао таквом неупоредивом говорничком вештином. Изјављивали су да су га одувек поштовали као владара, али да ће га од сада обожавати као бога. AASer 106.6

Неки од оних чији су гласови сада славили поквареног грешника, само неколико година пре тога викали су грозничаво и дивље: »Нећемо Исуса! Распни га, распни га!” Јевреји су одбили да прихвате Христа, чија је одећа, груба и изношена од путовања, покривала срце пуно божанске љубави. Њихове очи под том скромном спољашњошћу, нису препознале, Господа живота и славе, иако се Христова снага показала пред њима делима која ниједан човек не би могао да учини. Међутим, били су спремни да као бога славе бахатог цара чије су сјајне хаљине од злата и сребра покривале покварено, сурово срце. AASer 107.1

Ирод је знао да не заслужује ниједан израз славе и поштовања који му је био указан, али је прихватио идолопоклонство народа као да му с правом припада. Његово срце победоносно се надимало, а сјај таштог задовољства показао се на његовом лицу, док је слушао узвике: »Ово је глас божји, а не глас човека!« AASer 107.2

Међутим, изненада на њему се показала велика промена. Његово лице постало је самртнички бледо и искривљено агонијом. Велике капље зноја потекле су му из свих пора. За тренутак је стајао укочен од бола и ужаса; а онда, окренувши своје пребледело и пепељасто лице према својим ужаснутим пријатељима, повикао је шупљим, безнадежним гласом: Онај којега сте уздизали као бога, погођен је смрћу! AASer 107.3

Изложен најстрашнијем болу, напустио је дворану весеља и сјаја. Само један тренутак пре тога, охоло је примао изразе хвале и обожавања безбројног мноштва, а сада је морао да схвати да се налази у рукама Владара који је далеко моћнији од њега. Захватило га је кајање; сетио се како је неуморно прогонио Христове следбенике; како је сурово заповедио да се убије невини Јаков; сетио се плана да се погубљење апостола Петра; како се у свом јаду и гневу због доживљеног разочарања неразумно осветио тамничким стражарима. Осетио је да се Бог сада позабавио њиме, неуморним прогонитељем. Није налазио никакво олакшање својим телесним боловима и душевним мукама, а није ни очекивао да ће га наћи. AASer 107.4

Ирод је Божји закон, који гласи: »Немој имати других богова уза ме!” (2. Мојсијева 20,3); знао је да је прихватајући обожавање народа препунио чашу свога безакоња и навукао на себе праведни гнев Господа Бога. AASer 108.1

Исти анђео који је дошао из царских дворова да избави Петра, био је гласник гнева и суда Ироду. Анђео је такнуо Петра да устане из сна; једним сасвим друкчијим додиром погодио је поквареног цара, бацивши у прах његову охолост и изрекавши му казну Свемогућега. Ирод је умро после велике самртничке борбе ума и тела, погођен осветничким божанским судом. AASer 108.2

Овај приказ божанске праведности, имао је снажан утицај на народ. Гласови да је Христов апостол на чудесан начин избављен из тамнице и од смрти, док је његов прогонитељ био ударен Божјом казном, проширили су се по свој земљи и постали средство које је помогло многима да прихвате веру у Христа. AASer 108.3

Искуство које је доживео Филип, кога је небески анђео упутио да пође на место на коме ће срести човека који чезне за истином; Корнилије, кога је посетио анђео с поруком са Неба; Петар, који се нашао у тамници и био осуђен на смрт, и кога је анђео извео у сигурност - све то указује на постојање уске везе између Неба и Земље. AASer 108.4

Свакоме који ради за Бога, извештај о овим анђеоским посетама улиће нову снагу и храброст. Данас, исто онако сигурно као и у дане апостола, небески весници, уздуж и попреко, пролазе земљом трудећи се да утеше жалосне; да заштите непокајане, да задобију срца људи за Христа. Ми их не можемо лично видети; али они су ипак са нама, воде нас, усмеравају нас и штите нас. AASer 108.5

Небо се приближило Земљи тим тајанственим лествама, чија је основа чврсто усађена у земљу, док највиша пречага допире до престола Бескрајнога. Анђели се непрестано пењу и спуштају тим лествама блиставог сјаја, носећи молитве јадних и напаћених небеском Оцу, доносећи благослов и наду, храброст и помоћ, синовима људским. Ови анђели светлости стварају небеску атмосферу око душе, уздижући је према невидљивоме и вечноме. Ми не можемо угледати њихов лик својим природним очима; само духовним видом можемо препознати оно што је небеско. Само духовно ухо може да чује склад небеских гласова. AASer 109.1

»Анђели Господњи станом стоје око оних који се њега боје, и избављају их.” (Псалам 34,7) Бог наређује својим анђелима да Његове изабране чувају од великих несрећа, да их заштите од »помора, који иде по мраку, болести која у подне мори«. (Псалам 91,6) Анђели стално разговарају с људима као што човек разговара са својим пријатељем, и воде их на сигурна места. Охрабрујуће речи анђела стално обнављају клонули дух верних, Уздижући њихов дух изнад свега што је земаљско, Помажу им да вером гледају белу одећу, круне, победничке палмине гранчице, које ће победници примити када се буду окупили око великог белог престола. AASer 109.2

Анђели су задужени да буду близу онима који се налазе у невољама, патњама и искушењима. Они неуморно раде у корист оних за које је Христос умро. Када грешници коначно одлуче да се предају Спаситељу, анђели о томе носе вести према Небу, и тада настаје велика радост међу припадницима небеских чета. »Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.” (Лука 15,7) Извештај о сваком успешном напору с наше стране да растерамо таму и да у далеким земљама проширимо сазнање о Христу, стиже на Небо. Када се такво дело спомене пред Оцем, радост одјекује у редовима свих небеских чета. AASer 109.3

Небеска Поглаварства и Власти посматрају рат који, у привидно обесхрабрујућим околностима, воде Божје слуге. Нова освајања бивају остварена, нове части задобијане, док хришћани, борећи се под заставом свога Откупитеља, иду напред борећи се у доброј борби вере. Сви небески анђели стоје у служби скромног, верног Божјег народа; и док Господња војска радника на Земљи пева песме хвале, небески хор им се придружује приписујући хвалу Богу и Његовом Сину. AASer 109.4

Мисију анђела морамо много боље него до сада да разумемо. Било би добро када бисмо имали на уму да свако истинско Божје дете може да се ослони на сарадњу небеских бића. Невидљиве војске светлости и силе подупиру скромне и понизне који верују у Божја обећања и позивају се на њих. Херувими и серафими, анђели који се одликују снагом, стоје с десне стране Богу, као »службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење”. (Јеврејима 1,14) AASer 110.1