Апостолска Црква - Христовим Трагом

Педесет и шесто поглавље—Острво Патмос

Прошло је више од пола столећа од оснивања Хришћанске цркве. У току тога времена еванђеоска вест се суочавала се са сталним противљењем. Њени непријатељи никада нису смањивали своје напоре, па су на крају успели да моћ римског императора окрену против хришћана. AASer 407.1

За време страшног прогонства које је настало, апостол Јован је веома допринео учвршћивању и јачању вере хришћанских верника. Он је давао сведочанство коме се његови противници нису успевали да се супротставе и које је помогло његовој браћи да се храбро и одано суочавају са невољама којима су били изложени. Када би вера хришћана, макар наизглед, почела да се колеба под суровим противљењем, које су морали да трпе, стари, прокушани Исусов слуга би им понављао, снажно и речито, историју о разапетом и васкрслом Спаситељу. Он се чврсто држао своје вере и са његових усана увек се чула иста радосна порука: »Што беше испочетка, што чусмо, што видесмо очима својима, што (568) размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота... Што видесмо и чусмо, то јављамо вама!” (1. Јованова 1,1-3) AASer 407.2

Јован је доживео дубоку старост. Био је сведок разорења Јерусалима и уништења величанственог Храма. Као последњи преживели међу ученицима, који су били непосредно повеза- ни са Спаситељем, имао је снажан утицај када је својим речима потврђивао веродостојност чињенице да је Исус заиста Месија, Откупитељ света. Нико није могао да посумња у његову искреност, а он је својим речима многе вратио са пута неверства. AASer 407.3

Јеврејски главари су били пуни огорчене мржње против Јована,. због његове непоколебљиве оданости Христовом делу. Изјављивали су да њихови напори против хришћана неће бити успешни, све док Јованово сведочанство буде одјекивало у ушима народа. Да би Исусова чуда и учење били заборављени, морао је да утихне глас овог храброг хришћанског сведока. AASer 408.1

Јован је у складу са тим, био одведен у Рим да одговара због своје вере. Ту су пред властима апостолова учења била су погрешно приказана. Лажни сведоци оптужили су га да шири бунтовну јерес. Његови непријатељи надали су се да ће оваквим оптужбама принудити судије да га осуде на смрт. AASer 408.2

Јован се бранио на јасан и убедљив начин, са таквом једноставношћу и простодушношћу да су његове речи оставиле снажан утисак. Његови слушаоци били су изненађени његовом мудрошћу и речитошћу. Међутим, што је његово сведочанство убедљивије звучало, то је била дубља мржња његових противника. Император Домицијан постао је врло гневан. Није могао (569) да побије доказе Христовог верног представника, нити је могао да надмаши снагу која је пратила његово објављивање истине; зато је одлучио да ућутка његов глас. AASer 408.3

Јована су бацили у котао пун врелог уља; али је Господ сачувао живот свога верног слуге, као што је сачувао тројицу Јевреја у ужареној пећи. Када су биле изговорене речи: »Овако ће проћи сви који верују у тог варалицу, Исуса Христа Назарећанина«, Јован је изјавио: »Мој Учитељ се стрпљиво подложио свему што су сотона и његови демони могли да измисле да би га понизили и намучили. Он је дао свој живот да спасе свет. Мени је указана част када ми је дозвољено да пострадам Њега ради. Ја сам само слаб, грешан човек. Христос је био свет, безазлен, непорочан. Никада није учинио ниједан грех, нити се превара нашла на његовим уснама!« AASer 408.4

Ове речи деловале су на све присутне и људи који су га бацили у котао врелог уља, сада су га извадили из њега. AASer 409.1

Рука прогонства поново се тешко спустила на апостола. По императоровим, императора, Јован је био прогнан на острво Патмос, осуђен »за реч Божју и за сведочанство Исуса Христа« (Откривење 1,9) Одатле се, тако су мислили његови непријатељи, његов утицај више неће осећати и он ће коначно умрети од измучености и очајања. AASer 409.2

Патмос, голо, стеновито острво у Егејском мору, римске власти изабрале су да буде место на које су слале прогнане злочинце; али за Божјег слугу ово мрачно боравиште преобразило се у врата Неба. На том острву, одвојен од бучних призора узаврелог живота, и од активног рада којим се бавио последњих година, уживао је у пријатељству са Богом и Христом и светом небеским анђелима и од њих је добијао упутства (570) за Цркву у свим будућим временима. Ту су му били откривени догађаји који ће се збивати током завршних призора историје ове Земље; ту је он и записао виђења која је добио од Бога. Када његов глас више не буде могао да сведочи за Онога кога је волео и коме је служио, поруке које је добио на том пустом острву требало је да засветле као запаљена светиљка и објаве поуздане Господње намере према свим народима на Земљи. AASer 409.3

Међу литицама и стенама на Патмосу, Јован је одржавао везу са својим Створитељем. Размишљао је о свом прошлом животу и када се сетио благослова које је примио, мир је испунио његово срце. Живео је животом хришћанина, па је у вери могао да каже: »Ми знамо да пређосмо из смрти у живот!« (1. Јованова 3,14) Император који га је прогнао, то није могао да каже.. Он је могао да се сети једино попришта битака и крвопролића, уништених домова, уплаканих удовица и сирочади, плодова свога частољубивог напора да се докопа власти. AASer 409.4

Јован је у свом усамљеничком дому могао темељитије него икада да проучава показивање божанске моћи, које је забележено у књизи природе и на страницама надахнутих списа. За њега је било уживање да размишља о делу стварања и да се диви божанском Архитекти. Пређашњих година његове очи поздрављали су шумовити брежуљци, зелене долине, плодне равнице; одувек је уживао да у лепотама природе проналази трагове Створитељеве мудрости и вештине. Сада је био окружен призорима који би многима изгледали мрачни и незанимљиви, али он је на њих гледао потпуно друкчије. Иако је његова околина можда (571) била пуста и гола, плаво небо које се надвијало над њим било је исто тако сјајно и лепо као и небо над његовим драгим Јерусалимом. У дивљим, назубљеним стенама, у тајнама дубина, у сјају небеског свода, он је проналазио важне поуке. Све је објављивало поруку о Божјој моћи и слави. AASer 409.5

Апостол је свуда око себе гледао доказе о Потопу који је опустошио Земљу због тога што су се њени становници усудили да крше Божји закон. Стене које су продирањем воде биле избачене из великог бездана и са површине земље, живо су му приказивале ужасе тог страшног изливања божанског гнева. У гласу многих вода - када је бездан бездану дозивао - пророк је чуо глас Створитељев глас. Море, узбуркано немилосрдним ветровима до беса, представило му је гнев увређеног Бога. Моћни валови, ограничени у свом страшном комешању међама које им је поставила невидљива рука, посведочили су му о власти безграничне Силе. Насупрот свему томе уочио је слабост и неразумност смртника, који се, иако само црв у Земљином праху, хвалише својом замишљеном снагом и мудрошћу, и подиже своје срце против Владара свемира, као да је Бог сличан једноме од њих. Стене су га подсетиле на Христа, Стену своје снаге, у чијој сенци може да се без страха сакрије. Од апостола, изгнаника на стеновитом Патмосу, винули су се према Небу најискренији изрази чежње за Богом, најусрдније молитве. AASer 410.1

Јованова историја представља најизразитију слику начина на који се Бог служи остарелим радницима. Када је Јован био прогнан на острво Патмос, многи (572) су помислили да је његова служба завршена, да је он само стара и сломљена трска, у свако доба спремна да падне. Међутим, Господ је, ипак, нашао за добро да га употреби. Иако прогнан из свих места у којима је некада радио, није престао да сведочи за истину. Чак је и на Патмосу проналазио пријатеље и обраћенике. Његова порука била је радосна, објављивао је васкрслог Спаситеља који ће на висини посредовати за свој народ, све док се не буде вратио да своје следбенике узме к себи. Тек када је већ остарио у служби своме Господу, Јован је почео да добија више порука са Неба него што их је примио у току свих претходних година свога живота. AASer 410.2

Најнежнију пажњу треба указати онима који су цео свој живот повезали с интересима Божјег дела. Ти остарели радници стајали су верно усред свих олуја и невоља. Они можда показују слабости, али и даље имају способности које им омогућавају да у Божјем делу остану на своме месту. Иако су уморни, неспособни да носе теже терете, које млађи људи могу и треба да носе, савети које могу да дају имају највишу вредност. AASer 411.1

Они су, можда, чинили грешке, али су из својих пораза научили да избегавају заблуде и опасности, па зар онда нису спремни да дају мудре савете? Они су подносили пробе и невоље, па иако су изгубили нешто од своје свежине, Господ их није потиснуо у страну. Он им даје посебну благодат и мудрост. AASer 411.2

Они који су служили своме Учитељи у временима када се дело развијало, тешко, који су трпели сиромаштво и остајали верни и онда када је само мала група а одлучила да стане на страну истине, треба да уживају част (573) и поштовање. Господ жели да млађи радници стичу мудрост, снагу и зрелост дружећи се с тим верним људима. Нека млади људи схвате да тиме што у својој средини имају такве раднике, имају велику предност. Нека им на својим саветовањима зато дају почасно место. AASer 411.3

Када се они који су цео свој живот провели у Христовој служби буду приближили крају своје земаљске службе, Свети Дух ће их покренути да се сете свих искустава која су стекли у Божјем делу. Извештај о Божјем неупоредивом поступању према свом народу, о Његовој великој доброти у приликама у којима када га је избављао из невоља, треба често понављати онима који су тек прихватили истину. Бог жели да стари, прекаљени радници заузму своје место, да допринесу својим уделом спасавању људи и жена да не буду однесени моћном поплавом зла. Бог жели да они своје оружје држе припремљено, све док их Он не позове да га одложе. AASer 411.4

У искуству апостола Јована из времена прогонства крије се поука узвишене снаге и утехе свим хришћанима. Бог не спречава завере покварених људи, али Он чини да њихови планови изађу на добро за оне који у невољама и сукобима сачувају своју веру и остану одани Богу. Еванђеоски радник често мора да обавља свој посао усред олуја прогонства, огорченог противљења, неправедних приговора. У тим тренуцима нека се сети да су искуства стечена у пећи невоља и патњи вредна сваке жртве која је због њих принесена. Бог на тај начин, своју децу приближава себи да би могао да им укаже на њихове слабости и своју снагу. Он их тако учи да се ослоне на Њега и припрема (574) за суочавање са тешкоћама, за преузимање важних положаја, за испуњавање велике намере ради које су и добили све способности које имају. AASer 412.1

Божји изабрани сведоци у свим вековима излагали су се клеветама и прогонствима због истине. Јосиф је био оклеветан и прогоњен зато што је желео да сачува своју врлину и своје поштење. Давид, изабрани Божји гласник, бежао је пред својим непријатељима као прогоњена дивљач. Данило је био бачен у лавовску јаму, зато што је био веран поданик Неба. Јов је изгубио све своје земаљско имање и био тако измучен болестима да су га одбацили чак рођаци и пријатељи, али сачувао је своје поштење. Јеремија није дозволио да га одврате да изговори речи које му је Бог дао да каже, ањегово сведочанство тако је разгневило цара и кнезове да су га бацили у једну одвратну јаму. Стефан је био каменован зато што је проповедао Христа и то распетога. Павле је допао тамнице, био је избијен штапом, каменован, и коначно погубљен зато што је био веран Божји весник послан незнабошцима. Јован је био протеран на острво Патмос »за реч Божју и за сведочанство Исуса Христа«. (Откривење 1,9) AASer 412.2

Ови примери људске чврстине сведоче о веродостојности Божјих обећања - о Његовој сталној присутности и благодати која нас одржава. Они сведоче о сили вере која се одупре силама овога света. Дело вере је ослањање на Бога у најмрачнијим тренуцима, и свести да је без обзира на искушења и снажне олује, наш небески Отац за крмом. Само очи вере могу гледати кроз (575) време и правилно оценити вредност вечнога блага. AASer 412.3

Исус својим следбеницима није најавио земаљску славу и богатство, није им обећао да ће живети животом слободним од искушења. Уместо тога, Он их позива да Га следе путем самоодрицања и понижења. Онај који је дошао да откупи свет, наишао је на противљење сједињених снага зла. Зли људи и зли анђели као немилосрдни завереници, сврстали су се у бојне редове против Кнеза Мира. Он је сваком својом речју и делом показивао божанско саучешће, а зато што није био сличан свету изазвало је најогорченије непријатељство људи из света. AASer 413.1

То ће се догодити свима који желе побожно да живе у Исусу Христу. Прогонство и понижење очекују све оне који су надахнути Христовим духом. Природа прогонства временом ће се мењати, али начело - дух који га надахњује - остаће исто, биће то исти дух који је, још од Авељевих дана, убијао Господње изабранике. AASer 413.2

У сва времена сотона је прогонио припаднике Божјег народа. Мучио их је и убијао, али они су, умирући, постајали победници. Сведочили су о сили Некога који је моћнији од сотоне. Покварени људи могу мучити и убити тело, али не могу наудити животу који је сакривен са Христом у Богу. Противници могу људе затворити у тамничке зидине, али не могу оковати њихов дух. AASer 413.3

У невољама и прогонствима Божја слава - Његов карактер - открива се у Његовим изабраницима. Они који верују у Христа и које свет мрзи и прогони, васпитају се и прихватају животни ред у Христовој школи. На Земљи ходе уским путем; чисте се у пећи невоље. (576) Следе Христа у свим болним сукобима; излажу се самоодрицању и пролазе кроз горка разочарања, али на тај начин откривају кривицу и злоћудност греха и почињу да га са одвратношћу гледају. Пошто су постали учесници у Христовим патњама, могу да погледају унапред, преко таме у славу и кажу: »Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се јавити!” (Римљанима 8,18) (577) AASer 413.4