Апостолска Црква - Христовим Трагом

Четрдесет и осмо поглавље—Павле Пред Нероном

Павле је, када је био позван се појави на суду пред императором Нероном, осетио да се суочава са непосредном, сигурном смрћу. Озбиљна природа злочина за који је био оптужен, али и свеопште противхришћанско расположење, све то остављало му је мало наде у повољан исход. AASer 351.1

Међу Грцима и Римљанима било је уобичајено да се оптуженоме пружи прилика да узме правног заступника који ће га бранити на суду. Снагом доказа, ватреном речитошћу или претњама, молбама, чак и сузама, такав заступник је често успевао да за свог брањеника добије повољну пресуду или, ако то не успе, да бар ублажи оштрину казне. Међутим, када је Павле био позван пред Нерона, нико се није усудио да делује као његов саветник или заступник; није било ни блиског пријатеља да макар напише извештај о оптужбама које су биле подигнуте против њега или о доказима које је износио у своју одбрану. Међу хришћанима (492) у Риму није било ниједнога који би се усудио да у тим тешким тренуцима стане уз њега. AASer 351.2

Павле је оставио једини веродостојан извештај о суђењу у својој Другој посланици Тимотију. Написао је: »У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими! Али, Господ би са мном и даде ми помоћ да се кроза ме сврши проповедање, и да чују сви незнабошци; и избавих се из уста лавових.« (2. Тимотију 4,16.17) AASer 351.3

Павле пред Нероном - каква оштра супротности између ова два човека! Охоли монарх пред којим је Божји човек морао да одговара за своју веру, био је на врхунцу своје земаљске моћи, власти и богатства, али и у најмрачнијој дубини својих злочина и безакоња. По моћи и величини није имао премца. Није било никога да устане против његовог ауторитета, никога да се одупре његовој вољи. Цареви су своје круне полагали пред његове ноге. Моћне армије кретале су на његову заповест, а заставе његове флоте сведочиле о победама. Његов лик био је изложен у судским дворанама, а одлуке сенатора и пресуде судија представљале су само одјек његове воље. Милиони су се клањали, послушни његовим наредбама. Свет је дрхтао, већ од самог Нероновог имена. Изазвати његово незадовољство значило је изгубити имање, слободу, живот; његове срдитости плашили су се више него куге. AASer 352.1

Без новца, без пријатеља, без саветника, остарели затвореник стајао је пред Нероном - лице императора представљало је срамно сведочанство о страстима које су беснеле у његовом срцу; док је лице оптуженога говорило о миру у срцу (493), о миру са Богом. Павле је у животу стекао искуство сиромаштва, самоодрицања и патњи. Упркос сталним клеветама, оговарањима и злостављањима, којима су непријатељи покушавали да га застраше, неустрашиво је уздизао заставу крста. Као и његов Учитељ, и он је био бескућник и путник; као и Он, и Павле је живео да буде благослов човечанству. Како би Нерон, ћудљиви, напрасити и разуздани тиранин, могао да разуме или цени карактер или побуде овог Божјег човека? AASer 352.2

У пространој судској дворани тискало се знатижељно, немирно мноштво, покушавајући да се прогура у прве редове одакле се могло видети и чути све што се догађа. Било је ту угледних и презрених, богатих и сиромашних, учених и ненаучених, охолих и скромних, а свима је у истој мери недостајало истинско знање о путу живота и спасења. AASer 352.3

Јевреји су против Павла изнели старе оптужбе о побуни и јереси, а заједно са Римљанима окривили су га и да је позивао на спаљивање града. Док су одјекивале оптужбе, Павле је остао непоколебљиво спокојан и ведар. Народ и судије гледали су га изненађено. Они су већ присуствовали многим суђењима, гледали лица многих злочинаца, али никада нису се срели са човеком који је успео да задржи изглед тако свете смирености као овај затвореник пред њима. Продорне очи судија, навикнуте да читају лица оптужених, узалудно су на Павловом лицу тражиле било какав доказ његове кривице. Када му је било дозвољено да изнесе своју одбрану, сви су се у напетој пажњи спремили да га чују. AASer 352.4

Павле је још једном добио прилику да пред задивљеним мноштвом уздигне (494) заставу крста. Док је гледао људе пред собом - Јевреје, Грке, Римљане, странце из многих земаља, његову душу је обузела неизмерна жеља да се и они спасу. Изгубио је из вида суђење, опасност која му прети, ужасну судбину која је изгледала тако извесно и блиско. Видео је само Исуса, Посредника, како се пред Богом моли за грешног човека. Више него људском речитошћу и снагом, Павле је изнео еванђеоске истине. Указао је својим слушаоцима на жртву принесену за грешни род. Изјавио је да је бескрајна цена плаћена за човеково откупљење; постало је могуће да човек са Богом подели небески престо. Анђеоски гласници сада повезују Земљу и Небо, и сва дела свих људи, или добра била зла, доступна су оку безгранично праведног Судије. AASer 353.1

Тако је говорио бранилац истине. Пун вере међу онима који је нису имали, веран међу невернима, стајао је као Божји представник, док је његов глас одјекивао уместо гласа Неба. У његовим речима и држању није било ни страха, ни жалости, ни обесхрабрења. Чврсто уверен у своју невиност, одевен у рухо истине, радовао се што припада Божјим синовима. Његове речи звучале су као победнички узвик усред ратне вреве. Изјавио је да ће дело коме је посветио цеои свој живот, бити једино дело које никада неће доживети пораз. Иако он сам може погинути, Јеванђеље никада неће. Бог живи и Његова истина постићи ће победу. AASer 353.2

Многи међу онима који су га тога дана гледали »видеше лице његово као лице анђела”. (Дела 6,15) AASer 353.3

Ово мноштво никада то није слушало речи сличне овима. Оне су додирнуле струну која је затреперила, чак и у срцима (495) најокорелијих. Истина, јасна и убедљива, надвладала је заблуду. Светлост је заблистала у срцима многих који су касније радосно следили њене зраке. Истини изговореној тога дана, било је суђено да потресе народе и живи у свим временима, утичући на људе и онда када су усне које су је изговориле, већ дуго тихо почивале у славном почивалишту мученика. AASer 353.4

Нерон никада пре тога није чуо истину тако као тога дана. Никада пре тога није му била тако откривена бескрајна опакост његовог живота. Небеска светлост продрла је у грехом загађене одаје његовог срца и он је задрхтао при помисли на суд пред којим ће се и он, владар овога света, морати коначно појавити да прими праведну плату за сва своја дела. Уплашио се апостоловог Бога, па се није усудио да Павлу изрекне пресуду, коме ниједна кривица није била доказана. Осећање страхопоштовања за неко време је обуздало његов крвожедни дух. AASer 354.1

Небо се за тренутак отворило и у злочинима отврднулом Нерону и учинило му се да би волео да доживи тај небески мир и небеску непорочност. Тога тренутка и њему је био упућен позив милости. Али, само за час, помисао на опроштење изгледала му је пожељна. А онда је одјекнула заповест да се Павле врати у тамницу; и када су се врата затворила за Божјим весником, врата покајања заувек су се затворила и за императором Рима. Ниједан зрак светлости са Неба више никада неће продрети кроз таму која га је окружавала. Брзо, врло брзо и он ће морати да осети врелину божанске осветничке казне. AASer 354.2

Убрзо после тога, Нерон је предузео своје озлоглашено путовање у Грчку и тамо осрамотио себе и своје царство (496) презира достојном и понижавајућом лакоумношћу. Вративши се у Рим у великом сјају, окружио се својим дворанима и упустио у дела невиђеног разврата. Усред овог раскалашног банчења са улице је допрла вика народа који се окупљао. Гласник, послан да извиди разлоге немира, вратио се са запрепашћујућом вешћу да се Галба, на челу своје армије, брзим кораком приближава Риму, да се побуна већ распламсала по граду, да су улице пуне гневних људи и да се мноштво, које извикује смрт императору и његовим присталицама брзо креће према царској палати. AASer 354.3

Нерон у том тренутку опасности није, као Павле, имао моћног и сажаљивог Бога на кога би се могао ослонити. Плашећи се патњи и мука којима би био изложен, уколико падне у руке мноштву, покварени тиранин је помислио да својим рукама одузме себи живот, али га је у одлучујућем тренутку издала храброст. Крајње кукавички, срамно је побегао из Рима и потражио уточиште у палати, неколико километара удаљеној од града. Међутим, без успеха. Његово скровиште било је откривено и када се потера на коњима приближила, позвао је роба да му помогне да себи нанесе смртоносну повреду. Тако је нестао тиранин Нерон, који је једва доживео тридесет и другу годину живота. (497) AASer 355.1