Апостолска Црква - Христовим Трагом

Прво поглавље—Бог Са Својом Црквом

Црква је од Бога одређено средство за спасење човека. Она 9 је организована за службу и њена мисија је да свету објави Јеванђеље. Од самог почетка Бог је желео да Његова Црква покаже свету Његову пунину и Његову довољност. Верници Цркве, они које је позвао из таме к чудесном виделу своме, треба да одражавају Његову славу. Црква је ризница богатства Христове благодати; преко Цркве коначно ће се показати, чак и »поглаварствима и властима на небу”, завршни и потпуни приказ Божје љубави (Ефесцима 3,10). AASer 7.1

Многа и прекрасна обећања која се односе на Цркву записана су у Библији. »Јер ће се дом мој звати дом молитве свим народима!” (Исаија 56,7) »И благословићу њих и што је око горе 10 моје, и пуштаћу дажд на време, и дажди ће благословни бити.” AASer 7.2

»И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоте од народа. И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ. А ви сте стадо моје, овце паше моје, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.” (Језекиљ 34,26. 29-31) AASer 7.3

»Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој којега изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога, нити ће после мене бити. Ја сам, ја сам Господ; и осим мене нема спаситеља. Ја објавих, и спасох, и напред казах, а никоји туђ Бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.« »Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завет народу, видело народима; да отвориш очи слепцима, да изведеш сужње из затвора, и из тамнице који седе у тами.” (Исаија 43,10-12; 42,6.7) AASer 7.4

»У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу ти да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство. Да кажеш сужњима: изидите; онима који су у мраку: покажите се. Они ће покрај путева пасти и паша ће им бити по свим високим местима. Неће бити гладни, ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их. И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене...Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се. Али Сион рече: остави ме Господ, и заборави ме Господ! Може ли жена заборавити пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.” (Исаија 49,8-16) AASer 8.1

Црква је Божја тврђава, Његов град уточишта, који држи у овом узнемиреном свету. Свако издајство Цркве представља и издају према Ономе који је крвљу свога јединороднога Сина откупио човечанство. Од почетка, верни су сачињавали Цркву на Земљи. У сва времена Господ је имао своје стражаре, који су давали верно сведочанство нараштају у коме су живели. Ови стражари упућивали су поруку опомене; а када би били позвани да одложе своје оружје, други су преузимали дело. Бог је са овим сведоцима заснивао заветни однос, сједињујући Цркву на Земљи са Црквом на Небу. Он је слао своје анђеле да служе Његовој Цркви, а врата паклена нису могла да надвладају Његов народ. AASer 8.2

Бог је подржавао своју Цркву, у столећима прогонства, сукоба и таме. Ниједан облак није у столећима прогонства, сукоба и таме, спустио на њу да Он није био спреман за њега; ниједна противничка сила није се подигла да спречи Његово дело, а да је Он није предвидео. Све се догађало као што је прорекао. Он није занемарио своју Цркву, већ јој је преко изјава пророка објављивао шта ће се догодити, а оно што је Његов Дух откривао надахњујући Његове пророке, заиста се и догодило. Све Његове намере биће остварене. Његов закон је повезан с Његовим престолом, и никаква сила зла не може га уништити. Бог је надахнуо и чувао истину; и она ће славити победу над сваким противљењем. AASer 8.3

Божја Црква, током векова духовне таме, била је као град израђен на врху брда. Из столећа у столеће, у животу узастопних нараштаја, доктрине чисте истине развијале су се у њеним оквирима. Ослабљена и несавршена као што можда изгледа, Црква је једини објект коме Бог у посебном смислу посвећује своју највећу пажњу. Она је позорница Његове благодати; на којој Он са задовољством открива своју моћ којом преображава срца. AASer 9.1

Христос је упитао: »Какво ћемо казати да је царство Божје? или, у каквој ћемо га причи исказати?” (Марко 4,30) Није могао да се послужи царствима овога света као упоређењем. У друштву није нашао ништа са чиме би га упоредио. Земаљска царства владају применом физичке силе; али из Христовог царства протерано је свако телесно оружје, сваки инструмент насиља. То царство треба да уздигне и оплемени људски род. Божја Црква је заједница у светом животу, испуњена разноврсним даровима и надахнута Светим Духом. Верници треба да нађу своју срећу у срећи оних којима треба да помогну и буду им на благослов. AASer 9.2

Узвишено је дело које Господ жели да изврши преко своје 13 Цркве да би се прославило Његово име. Слика тога дела приказана је у Језекиљевом виђењу о реци исцељења: »Ова вода тече у Галилеју прву, и спушта се у поље, и утиче у море, и кад дође у море, његова ће вода постати здрава. И све животиње што се мичу куда год дођу ове реке, биће живе... А крај реке, по брегу отуд и одовуд, рашће дрвета свакојака родна, којима лишће неће опадати нити ће рода на њима нестајати, свакога ће месеца рађати нови род, јер јој вода тече из светиње; зато ће род њихов бити за јело и лишће њихово за лек.« (Језекиљ 47,8-12) AASer 9.3

Бог је од самог почетка деловао преко свога народа да донесе благослов свету. Бог је Јосифа учинио извором живота некадашњем египатском народу. Јосифовим поштењем сачуван је жи- вот целом народу. Преко Данила Бог је спасао живот свим мудрацима у Вавилону. Ова избављења су као примери из живота; она откривају духовне благослове понуђене свету преко повезаности са Богом коме су служили Јосиф и Данило. Сви они у чијем срцу Христос настава, сви они који ће Његову љубав открити свету, постају Божји сарадници у делу доношења благослова људском роду. Када такви приме Спаситељеву благодат да би је дали другима, из целог њиховог бића потећи ће река духовног живота. AASer 9.4

Бог је изабрао Израиљ да преко њега открије свој карактер људима. Он је желео да Израиљци послуже као извор спасења свету. Њима су биле поверене речи небеског пророштва, откривења Божје воље. У време првих дана постојања Израиља, народи у свету су због својих покварених обичаја изгубили знање о Богу. Некада су Га познавали, али, »кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише, него залудеше у својим мислима и потамне неразумно срце њихово.” (Римљанима 1,21) Ипак, Бог им у својој милости није ускратио постојање. Одлучио је да им пружи прилику да се поново упознају с Њим преко Његовог изабраног народа. У складу са поукама које су потицале из церемонијалне службе, Христос је требало да буде уздигнут пред свим народима и да сви који погледају на Њега добију живот. Христос је био темељ јеврејског система. Целокупни систем слика и симбола представљао је сажето еванђеоско пророчанство, приказ с којим су била повезана обећања о откупљењу. AASer 10.1

Међутим, израиљски народ изгубио је из вида своју велику предност да буде Божји представник. Заборавио је Бога и пропустио да обави своју свету мисију. Благослови које је добио нису донели никакво добро свету. Израиљци су све своје предности искористили да прославе себе. Затворили су се према свету сматрајући да ће избећи искушења. Ограничења која им је Бог поставио у области дружења са идолопоклоницима, с циљем да спречи њихово прилагођавање незнабожачким обичајима, они су искористили да подигну зид раздвајања између себе и осталих народа. Богу су ускратили службу коју је захтевао од њих, а својим ближњима верско вођство и свети пример. AASer 10.2

Свештеници и старешине утврдили су се у колотечини церемонијалних обичаја. Били су задовољни легалистичком религијом, тако да су били онемогућени да другима пренесу живе небеске истине. Сматрали су да им је њихова праведност довољна за све; и нису желели да неки нови елемент уђе у њихову религију. Божанску добру вољу према људима нису могли да схвате као нешто што је одвојено од њих самих, већ да је повезано са заслугама које су стекли својим добрим делима. Вера која кроз љубав ради и чисти душу није могла да нађе никакву везу с религијом фарисеја, која је била узгред заснована на церемонијама и људским забрана. AASer 11.1

Сам Бог је овако рекао о Израиљу: »Ја те посадих лози узабрану, све семе истинито, па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?” (Јеремија 2,21) »Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се.” (Осија 10,1) »Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мојега. Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? Када чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?” AASer 11.2

»Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази. Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и 16 трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажда на њ. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев; и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.” (Исаија 5,3-7) »Слабе не крепите, и болесне не лечите, и рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.” (Језекиљ 34,4) AASer 11.3

Јеврејске старешине сматрале су себе сувише мудрим да би им била потребна поука, сувише праведним да би им било потребно спасење, сувише поштованим да би им била потребна част која долази од Христа. Спаситељ се одвратио од њих да другима повери предности које су они злоупотребили и дело које су пропустили да обаве. Божја слава морала је да се открије а Његова реч утврдити. Христово царство требало је основати у свету. Божанско спасење морало је да буде објављено градовима у пустињи; тако су ученици били позвани да обаве дело које су јеврејске старешине пропустиле да обаве. AASer 11.4