Апостолска Црква - Христовим Трагом

Тридесет и девето поглавље—Суђење У Цезареји

(Ово поглавље засновано је на тексту у Делима 24)

Пет дана после Павловог доласка у Ћесарију, стигли су и његови тужиоци из Јерусалима у пратњи Тертула, говорника кога су запослили као свог саветника. Случај је одмах узет у разматрање. Павле је изведен пред скуп и Тертул је почео да га оптужује. Сматрајући да ће ласкањем успешније утицати на римског намесника него истином и правдом, лукави говорник своје излагање започео је хвалећи Филикса: »Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем, у сваком догађају и свуда, честити Филиксе, примамо са сваком зах валношћу!” AASer 297.1

Тертул се овде упустио у изношење отворене лажи, јер је Фи AASer 297.2

ликс по карактеру био слаб и достојан презира. О њему су говорили да »је чинећи сваковрсна дела пожуде и окрутности показивао моћ краља, али и природу роба”. (419) - (Тацит, Историја, 5. поглавље, 9. параграф) Они који су слушали Тертула били су свесни неискрености његових ласкавих речи, али је њихова жеља да Павле буде осуђен надјачала њихову љубав према истини. AASer 297.3

Тертул је у свом говору оптужио Павла за злочине који би му, када би се доказали, свакако донели осуду због велеиздаје власти. »Јер нађосмо овога човека да је куга«, изјавио је говорник, »и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској, који се усуди и цркву опоганити!« Тертул је затим казао да је Лисије, заповедник гарнизона у Јерусалиму, силом отео Павла од Јевреја у тренутку када су хтели да му суде по свом црквеном закону и да их је тако приморао да питање изнесу пред Филикса. Ове изјаве биле су постављене тако да наведу намесника да Павла изручи јеврејском суду. Присутни Јевреји ватрено су подржали све оптужбе, не покушавајући да прикрију своју мржњу према затворенику. AASer 297.4

Филикс је био довољно оштроуман да препозна расположење и карактер Павлових тужилаца. Знао је са каквим побудама су му ласкали и видео да нису успели да докажу своје оптужбе против Павла. Окренувши се оптуженоме, наредио му је да изнесе своју одбрану. Павле није трошио време на ласкање, већ је једноставно изјавио да је радостан што се може бранити пред Филиксом, који већ тако дуго обавља службу намесника који добро познаје јеврејске законе и обичаје. Осврћући се на оптужбе које су изнесене (420) против њега, Павле је јасно доказао да ниједна није истинита. Изјавио је да није изазвао никакав немир ни у једном делу Јерусалима нити је обесветио Светилиште. »Нити ме у цркви нађоше да коме говорим или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду, нити они могу посведочити што теби сада на мене говоре!” AASer 298.1

Иако је био спреман да призна да је »у путу, који ови називају јерес«, служио Богу својих отаца, нагласио је да је увек веровао »све што је записано у закону и у пророцима” и да је у складу са јасним учењима Писма, уздизао веру у васкрсење мртвих. Нагласио је затим да је основни циљ његовог живота увек био да има »чисту савест свагда и пред Богом и пред људима”. AASer 298.2

Отворено и искрено све оптужбе открио све оптужбе циљ своје посете Јерусалиму и околности под којима је ухваћен и изведен пред суд: »После много година дођох и донесох милостињу народу своме и приносе. У томе ме нађоше очишћена у цркви, ни с народом, ни с виком. А имају и Јевреји неки из Азије, којима је требало да дођу преда те и да се туже ако имају што на ме. Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, када сам стајао на скупштини, осим једнога овога гласа којим повиках стојећи међу њима, за васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.” AASer 298.3

Апостол је говорио озбиљно и са видљивом искреношћу, па су његове речи имале убедљиву снагу. Клаудије Лисије, у свом писму Филиксу, износи слично (421) сведочанство о Павловом понашању. Осим тога, сам Филикс је боље познавао јеврејску религију него што су многи претпостављали. Павлово јасно изношење чињеница омогућило му је да боље схвати побуде, које су покретале Јевреје да оптуже апостола за бунтовничко и издајничко понашање. Намесник није желео да им удовољи тиме што ће неправедно осудити римског грађанина, нити тиме што ће га предати у њихове руке да буде погубљен без поштеног суђења. Међутим, Филикс се није руководио никаквим узвишенијим побудама осим својим интересима, њега је покретало једино славољубље и жеља за напредовањем. Страх да не увреди Јевреје спречио га је да потпуно оправда човека за кога је знао да је невин. Зато је одлучио да одложи суђење све до Лисијевог доласка, изговарајући се речима: »Када дође Лисије војвода, извидећу вашу ствар!« AASer 299.1

Апостол је остао у затвору, али је Филикс заповедио центуриону који је био задужен да чува Павла »да му се облакша” и »ниједноме од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему«. AASer 299.2

Није дуго потрајало и Филикс је, заједно са својом женом Друсилом, послао по Павла, желећи да у непосредном разговору с њиме »чује од њега веру у Исуса Христа«. Били су спремни, чак и жељни да сазнају те нове истине - истине које, можда, више никада неће чути и које ће, уколико их одбаце, дати јасно сведочанство против њих на дан Божјег суда. AASer 299.3

Павле је овај разговор схватио као прилику који је Бог дао и потрудио се (422) да је потпуно искористи. Знао је да стоји пред човеком који има власт да га осуди на смрт или да га ослободи; а ипак Филиксу и Друсили није приступио ласкањем или похвалама. Знао је да ће његове речи бити за њих мирис живота на живот или мирис смрти на смрт, и зато је, заборављајући све себичне обзире, покушао да им помогне да схвате опасност у којој се налазе. AASer 299.4

Апостол је схватио да Јеванђеље обавезује свакога који чује његове речи; затим да ће једнога дана сви стајати или међу чистима и светима око великог белог престола или међу онима којима ће Христос казати: »Идите од мене који чините безакоње!” (Матеј 7,23) Знао је да ће морати да се сретне са сваким од својих слушалаца пред небеским судом и да ће тамо морати да положи рачун, не само за оно што је казао или учинио, већ и за побуде и дух својих речи и дела. AASer 300.1

Филикс се понашао толико насилнички и сурово да се у прошлости ретко ко усуђивао да му напомене да није беспрекоран у карактеру и поступцима. Међутим, Павле се није плашио људи. Он је јасно објавио своју веру у Христа и разлоге зашто у Њега верује и тако начинио увод да за говор о посебним врлинама хришћанског карактера које су тако очигледно недостајале охолом пару пред којим је стајао. AASer 300.2

Пред Филиксом и Друсилом уздигао је Божји карактер - Његову праведност, поштење, непристрасност, као и природу Његовог закона. Јасно је нагласио да је човекова дужност да живи трезвено и умерено, да своје страсти, у складу с Божјим законом, подвласти разуму, да своје телесне и менталне снаге одржи у здравом стању. (423) Објавио је да ће сигурно доћи дан суда када ће сви добити награду према ономе што су у телу чинили и када ће бити јасно откривено да богатство, положај или титуле нису у стању да човеку осигурају божанску наклоност или да га избаве од последица греха. Показао је да човек у овом животу има прилику да се припреми за живот који ће доћи. Уколико буде пропустио садашње предности и прилике претрпеће вечни губитак; неће искористити још једно време милости. AASer 300.3

Павле се посебно задржао на далекосежним захтевима Божјег закона. Показао је како он обухвата дубоке тајне човекове моралне природе и усмерава обилну светлост на оно што је сакривено од погледа и знања људи. Оно што руке могу да учине или језик да изговори - оно што видљиви живот открива - само непотпуно приказује човеков морални лик. Закон испитује његове мисли, побуде и намере. Мрачне страсти сакривене од погледа људи, љубомора, мржња, похота, частољубље, злодела о којима се размишља у мрачним одајама душе, али која се никада не учине због недостатка могућности и прилике - Божји закон све то осуђује. AASer 300.4

Павле је покушао да мисли својих слушалаца усмери на једину велику Жртву за грех. Указао је на жртве које су биле само сенка онога добра које ће доћи, а затим је представио Христа као прототип, као стварност на коју су указивале све церемоније - циљ коме су тежиле као једином извору живота и наде за грешног човека. Свети људи од старине спасавали су се вером у крв Исуса Христа. Док су посматрали самртну агонију (424) жртвоване животиње, преко провалије векова гледали су на Божје Јагње које ће узети на себе грехе света. AASer 301.1

Бог с правом очекује љубав и послушност свих својих створења. Он им је у свом Закону дао савршено мерило праведности. Међутим, многи заборављају свога Створитеља и иду својим путем који се супроти Његовој вољи. Они непријатељством узвраћају за љубав која је висока као небо и широка као свемир. Бог не може да умањи захтеве свога закона да би задовољио мерила покварених људи; нити човек својом снагом може да задовољи законске захтеве. Грешник једино вером у Христа може да се очистити од кривице и оспособи да буде послушан закону свога Створитеља. AASer 301.2

Тако је затвореник, Павле, захтеве Закона објављивао и Јеврејима и незнабошцима, а Исуса, презреног Назарећанина, представљао као Божјег Сина, Откупитеља света. AASer 301.3

Јеврејска принцеза добро је разумела свети карактер Закона који је тако бестидно кршила, али су њене предрасуде против Човека са Голготе отврднуле њено срце за речи живота. Међутим, Филикс који никада раније није слушао о истини, а када је Божји Дух осведочио његову душу, веома се узбудио. Савест, која је сада била пробуђена, гласно га је опомињала, и он је осетио да су Павлове речи истините. Сетио се неких тренутака из своје грешне прошлости. Са страшном јасноћом сетио се тајни своје младости, проведене у распусности и проливању крви, и црних извештаја из својих каснијих година. Схватио је сву своју разузданост, окрутност, лакомост. Никада као тада истина није тако продрла у његово (425) срце. Никада као тада његова душа није се испунила таквим ужасом. Мисао да су све тајне његове злочиначке каријере тако видљиве Божјем оку и да ће морати да прими суд према својим делима, учинила је да задрхти од страха. AASer 301.4

Међутим, уместо да дозволи свом осведочењу да га наведе на покајање, покушао је да одбаци ова немила сећања. Прекинуо је разговор с Павлом. Рекао му је: »Иди засад, а када узимам кад, дозваћу те!” AASer 302.1

Колике је оштра разлика између Филиксовог понашања и држања тамничара у Филиби! Господње слуге су у оковима биле доведене пред тамничара, као и Павле пред Филикса. Доказ којим су показали да их помаже божанска сила, њихово радосно подношење мука и срамоте, њихова неустрашивост у тренуцима када се земља грчила под ударима земљотреса, њихов дух хришћанске спремности на опраштање, све то осведочило је тамничара, који је дрхтећи признао своје грехе и нашао милост. Филикс је је такође дрхтао, али није се покајао. Тамничар је радосно поздравио долазак Божјега Духа у своје срце и свој дом; Филикс је наредио божанском гласнику да га напусти. Један је изабрао да постане Божје дете и наследник Неба; други је свој део потражио међу онима који чине безакоње. AASer 302.2

У раздобљу од следеће две године никакав поступак није вођен против Павла, али морао је да остане у затвору. Филикс га је неколико пута посећивао и пажљиво слушао његове речи. Међутим, права побуда за његову привидну љубазност била је жеља за добитком и он је наговестио Павлу да би плаћањем велике своте новца (426) могао да стекне слободу. Али, апостолова природа била је толико племенита да би му допустила да покуша да се подмићивањем ослободи. Није био крив ни за какав злочин, и зато није могао да се понизи да учини зло да би стекао слободу. Осим тога, био је врло сиромашан да и није могао плати тако високу откупнину, чак када би то и хтео, а није желео да за своје потребе у користи саучешће и великодушност својих обраћеника. Осећао је да је све у Божјим рукама и да не треба да се меша у намере које Бог има са њим. AASer 302.3

Феликс је коначно био позван у Рим да одговара за велика злодела која је учинио Јеврејима. Пре него што ће отићи из Ћесарије да се одазове позиву, покушао је »Јеврејима учинити на вољу«, па је Павла оставио у тамници. Ипак, Филикс није успео у свом настојању да поново стекне поверење Јевреја. Био је уклоњен са положаја и пао у немилост, а Порције Фист постављен је на његово место, са седиштем у Ћесарији. AASer 302.4

Зрак светлости са Неба обасјао је Филикса, када му је Павле говорио о праведности, умерености и о суду који ће доћи. То је била прилика коју му је Небо дало да схвати и одбаци своје грехе. Међутим, он је рекао Божјем гласнику: »Иди засад, а када узимам кад, дозваћу те!” И тако је пропустио последњу понуду милости. Никада више није примио ниједан позив од Бога. AASer 303.1