ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

13. поглавље—»ШТА ЋЕШ ТИ ТУ?«

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту из 1. О царевима 19,9-18)

Илијино склониште на брду Хорив, иако скривено од људи, било је познато Богу; уморни и обесхрабрени пророк није био остављен да се сам бори са силама таме које су га нападале. На улазу у пећину у којој је Илија нашао уточиште, Бог се срео с њим преко моћног анђела који је био послан да се распита за његове потребе и да му објасни намере које Бог има са Израиљем. PKSerb 113.1

Све док није научио да се потпуно ослони на Бога, Илија није могао да доврши своје дело за оне који су били заведени да служе Валу. Значајна победа извојевана на кармилским висинама отворила му је пут за још веће победе; међутим, Језавељине претње одвратиле су га од изузетних могућности које су му се пружале. Божји човек морао је да буде наведен да схвати неодрживост свог садашњег положаја, посебно ако се упореди с положајем који је Господ желео да пророк заузме. PKSerb 113.2

Бог је свог окушаног слугу суочио с питањем: »Шта ћеш ти ту, Илија?« Послао сам те на поток Хорат, а после тога удовици у Сарепту. Заповедио сам ти да се вратиш у Израиљ и станеш пред идолопоклоничке свештенике на Кармилу, ја сам те опасао снагом да водиш цареве кочије све до врата Језраела. Ко те је послао да безглаво бежиш у пустињу? Какав посао имаш овде? PKSerb 113.3

С горчином у души, Илија је плачним гласом изрекао своје приговоре: »Ревновах веома за Господа Бога над војскама, јер синови Израиљеви оставише завет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем, а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму!« PKSerb 114.1

Позивајући пророка да напусти пећину, анђео му је наредио да изађе пред Господа на гору, и послуша Његову реч. »И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше, али Господ не беше у ветру. А иза ветра дође трус, али Господ не беше у трусу. А иза труса дође огањ, али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине.« PKSerb 114.2

Бог је одлучио да се открије своме слузи не моћним показивањем божанске снаге, већ »гласом тихим и танким«. Желео је да поучи Илију да оно дело које се најбучније оглашава није увек и најуспешније у испуњавању Његове намере. Док је Илија чекао да му се Господ открије, олуја је протутњала, муње заблистале, огањ што прождире прошао, али Бог није био у свему томе. А онда се јавио глас тих и танак, и пророк је покрио главу у Господњој присутности. Његова љутина се стишала, његов дух је омекшао и постао понизан. Он је сада схватио да ће му тихо поверење, чврсто ослањање на Бога, увек донети помоћ у време потребе. PKSerb 114.3

Није увек најученије представљање Божје истине оно што осведочава и обраћа душу. Не придобијају се људска срца речитошћу или логиком, већ нежним утицајем Светога Духа, који делује тихо и спокојно у преображавању и развијању карактера. Управо је тихи и танки глас Божјега Духа сила која мења срце. PKSerb 114.4

»Шта ћеш ти ту, Илија«, распитивао се глас; пророк је поново одговорио: »Ревновах веома за Господа Бога над војскама, јер синови Израиљеви оставише завет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем, а ја остах сам, па траже моју душу да ми је узму!« PKSerb 114.5

Господ је одговорио Илији да преступници у Израиљу неће проћи без казне. Требало је посебно изабрати људе, који ће испунити божанске намере и казнити идолопоклоничко царство. Немилосрдно дело мора бити обављено да би сви добили прилику да стану на страну правог Бога. Сам Илија требало је да се врати у Израиљ и да са другима подели терет дела реформе. PKSerb 114.6

»Иди«, заповедио је Господ Илији, »врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом, а Јуја, сина Нимсијина, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатова, из Авел-Меоле, помажи за пророка место себе. Јер ко утече од мача Азаилова њега ће погубити Јуј, а ко утече од мача Јујева, њега ће погубити Јелисије.« PKSerb 115.1

Илија је мислио да је једини у Израиљу који служи правоме Богу. Али, Онај који чита свако срце открио је пророку да има још много оних који су Му у току дугих година отпада остали верни. Рекао је: »Али сам оставио у Израиљу седам тисућа, који ниједан не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.« PKSerb 115.2

Из искустава која је Илија стекао у току тих дана обесхрабрења и привидног пораза могу се извући многе корисне поуке, непроцењиво драгоцене за Божје слуге нашег времена, времена које је обележено општим отпадом од свега што је право. Отпад који сада преовладава веома је сличан ономе који се у пророкове дане ширио Израиљем. Уздижући људско изнад божанскога, славећи омиљене вође, обожавајући мамона, стављајући науку изнад истина откривења, мноштво данас иде за Валом. Сумња и неверовање својим мрачним утицајем прожимају ум и срце, и многима су људске теорије постале важније од божанских речи. Јавно се тврди да је дошло време да се људски разум уздигне изнад учења Библије. Божји закон, божанско мерило праведности, проглашава се неважећим. Непријатељ сваке истине настоји да својом за водничком силом наведе људе да људске установе уздигну уместо Бога и забораве оно што је било одређено да човечанству донесе срећу и спасење. PKSerb 115.3

Ипак, овај отпад, ма колико да се проширио, није свеопшти. Нису сви у свету безаконици и пуни греха; нису сви стали на непријатељеву страну. Бог има много хиљада оних који нису савили колена пред Валом, много оних који чезну да потпуније схвате Христа и Закон, много оних који се надају, иако је тешкоти се, да ће Исус ускоро доћи и укинути владавину греха и смрти. Има много и оних који у незнању служе Валу, али с којима се Божји Дух и даље бори. PKSerb 115.4

Таквима је неопходна лична помоћ оних који су упознали Бога и силу Његове речи. У времену какво је наше, свако Божје дете мора да се активно укључи у дело помагања ближњима. Када се они који разумеју библијске истине, труде да пронађу људе и жене који чезну за светлошћу, Божји анђели стаће уз њих. Када анђели крену, нико не треба да се боји да пође напред. Захваљујући искреним напорима посвећених радника, многи ће напустити идолопоклонство и почети да служе живоме Богу. Многи ће престати да поштују људске установе и неустрашиво стати на страну Бога и Његовог закона. PKSerb 116.1

Много зависи од непрестаног залагања оних који су истинити и верни, и управо зато сотона улаже крајње напоре да онемогући остварење божанске намере преко послушних. Неке наводи да изгубе из вида своју узвишену и свету мисију и постану задовољни уживањима овог живота. Он их наводи да се задовољно сместе, или, да се због стицања већих световних предности, уклоне са места на коме би могли да буду сила на добро. Друге наводи да у обесхрабрењу напуштају дужности, бојећи се противљења или прогонства. Међутим, Небо све те људе прати с најнежнијим саучешћем. Сваком Божјем детету чији глас је непријатељ душе успео да утиша, упућено је питање: »Шта ћеш ти ту?« Ја сам ти наложио да идеш по целом свету и проповедаш Јеванђеље, да припремаш људе за дан Божји. Зашто си овде? Ко те је овамо послао? PKSerb 116.2

Радост коју је Христос очекивао да доживи, радост која Му је давала снагу да се жртвује и пати, била је радост да види грешнике који се спасавају. То би требало да буде радост сваког Његовог следбеника, подстицај њиховим стремљењима. Они који схватају, макар и у ограниченом обиму, шта откупљење значи за њих и њихове ближње, схватиће макар у некој мери и огромне потребе човечанства. Њихово срце испуниће се саучешћем, док буду гледали духовну и моралну беду хиљада људи који живе у сенци страшне судбине, према којој све физичке патње ништавно изгледају. PKSerb 116.3

Породицама и појединцима постављено је питање: »Шта ћеш ти ту?« У многим црквама постоје породице које су добро поучене истинама Божје речи, које би могле да прошире подручје свога утицаја, када би се преселиле у места у којима постоји потреба за службом коју су оне у стању да изврше. Бог позива хришћанске породице да пођу у тамна места на Земљи и да мудро и истрајно раде за оне који су обузети духовном тамом. За прихватање овог позива неопходно је жртвовање. Душе умиру, без наде и без Бога, док многи чекају да се уклоне све препреке. Да би стекли положај у свету, да би проширили научна сазнања, људи су спремни да иду у подручја захваћена епидемијама и подносе тешкоће и лишавања. Где су они који су спремни на исте жртве да би другима говорили о Спаситељу? PKSerb 116.4

Ако се, у тешким околностима, духовно снажни људи, притиснути преко мере, обесхрабре и клону духом, ако понекад не виде циљ за којим би тежили у животу, не догађа им се ништа чудно или ново. Нека се такви сете да је и један од најмоћнијих пророка побегао пред гневом разбеснеле жене да би спасао живот. Прогнаник, уморан и исцрпљен од пута, док му је горко разочарење кршило моралне снаге, пожелео је да умре. Међутим, управо у тренутку када га је нада напустила, када је његово животно дело привидно било пред поразом, научио је једну од најдрагоценијих лекција у животу. У часу своје највеће слабости, схватио је неопходност и могућност уздања у Бога и у најтежим околностима. PKSerb 117.1

Они који своје животне енергије троше у пожртвовном раду и доспевају у искушење да се препусте обесхрабрењу и сумњи, треба да се охрабре Илијиним искуством. Божје брижно старање, Његова љубав, Његова сила, посебно долазе до изражаја у животу оних Његових слугу чија се ревност погрешно тумачи или потцењује, чији се савети и укори одбацују, и реформаторски напори награђују мржњом и противљењем. PKSerb 117.2

У време када је душа најслабија, сотона је напада најжешћим искушењима. Надао се да ће тако савладати и Божјег Сина, јер је управо том методом постигао многе победе над људима. Када им је снага воље попустила и вера ослабила, тада су и они који су дуго и храбро стајали на страни правде попуштали искушењу. Мојсије, уморан од четрдесет година лутања и неверства, за тренутак је престао да се ослања на неизмерну Снагу. Био је поражен на самим границама Обећане земље. Тако је било и са Илијом. Онај исти, који је сачувао поверење у Господа у току година суше и глади, који је непоколебљиво стајао пред Ахавом, који је као једини сведок правог Бога стајао пред целим израиљским народом у току целог напорног дана на Кармилу, у тренутку умора допустио је страху од смрти да надвлада његову веру у Бога. PKSerb 117.3

Тако је и данас. Када смо окружени сумњама, збуњени околностима, измучени сиромаштвом или невољама, сотона се труди да пољуља наше уздање у Господа. Управо тада предочава нам наше грешке, наводи нас да изгубимо поверење у Бога, да посумњамо у Његову љубав. Он се нада да ће тако унети обесхрабрење у нашу душу и поткопати наш ослонац у Бога. PKSerb 118.1

Они који се налазе у првим борбеним редовима, којима Свети Дух поверава посебна дела, често ће осетити реакцију када им се терети смање. Клонулост може да обузме и најодважнију веру и ослаби најчвршћу вољу. Међутим, Бог разуме, Он и даље сажаљева и воли. Он чита побуде и намере срца. Да стрпљиво чекају, да се уздају и онда када све изгледа мрачно, то је поука коју треба да науче вође у Божјем делу. Небо их неће изневерити у дан њихове муке. Ништа није наизглед тако беспомоћно, а стварно тако непобедиво, као душа која је свесна свога ништавила и која се потпуно ослања на Бога. PKSerb 118.2

Није само онима који се налазе на врло одговорним положајима неопходно да из Илијиног искуства поново науче да се у часовима невоље ослањају на Бога. Онај који је био Илијина снага довољно је моћан да подигне свако своје измучено дете, без обзира колико је слабо. Он од свакога очекује верност и свакоме даје снагу према потреби. Када се ослони на своју снагу, човек је беспомоћан, али, Божјом силом може да постане довољно снажан да победи зло и да у томе помогне и другима. Сотона никада не може да савлада онога коме је Бог одбрана. »И говориће: у Господу је правда и сила!« (Исаија 45,24) PKSerb 118.3

Браћо хришћани, сотона зна ваше слабости, зато прионите уз Исуса! Остајући у Божјој љубави можете издржати сваку пробу. Само вам Христова праведност може дати снагу да се одупрете поплави зла која запљускује свет. Унесите веру у своје искуство. Вера олакшава сваки терет, уклања сваки умор. Одлуке Божјег провиђења, које нам се сада чине тајанственим, моћи ћемо да схватимо ако се ослањамо на Бога. Ходите у вери путем који вам је Он обележио. Невоље ће стално долазити, али идите напред. То ће вас ојачати у вери и припремити за службу. Извештаји из свете историје нису написани само зато да бисмо их читали и да бисмо им се дивили, већ да иста вера која је у стара времена деловала у Божјим слугама делује и у нама данас. Господ жели да ради и сада на исти силни начин где год буде нашао верна срца да постану канали Његове силе. PKSerb 118.4

Нама, као и Петру, упућене су речи: »Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. А ја се молих за тебе, да твоја вера не престане.« (Лука 22,31.32) Христос никада неће одбацити оне за које је умро. Ми Га можемо оставити и допустити да нас савладају искушења, али Христос никада неће одбацити ниједну душу коју је откупио својим животом. Када би се наш духовни поглед разбистрио, тада бисмо видели душе притиснуте невољама, оптерећене жалостима, натоварене као кола пуна снопова, готове да клону под теретом обесхрабрења. Тада бисмо могли видети и анђеле који брзо лете да помогну онима који се налазе у искушењу, да потисну војске зла које их окружују, а њихове ноге поставе на сигуран темељ. Битке које се воде између ове две војске су исто тако стварне као и оне које се воде између војски овога света и од исхода овог духовног сукоба зависе вечне људске судбине. PKSerb 119.1

У визији пророка Језекиља појављује се рука између крила херувима. Божјим слугама та слика треба да покаже да божанска сила даје успех. Они које Бог запошљава као своје веснике не смеју да помисле да Његово дело зависи од њих. Смртним бићима није препуштено да носе терет ове одговорности. Онај који не дрема, који се неуморно труди да испуни своје циљеве, обавиће своје дело. Он ће осујетити намере злих људи и пореметити савете оних који се удружују против Његовог народа. Онај који је Цар, Господ над војскама, седи између херувима и усред сукоба и вике народа и даље штити своју децу. Када царске тврђаве буду освојене, када стреле гнева буду пронашле срца Његових непријатеља, Његов народ биће сигуран у Његовим рукама. PKSerb 119.2