ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

1. поглавље—СОЛОМУН

*****

За време владавине Давида и Соломуна, Израиљ је стекао међу25 народни углед и велику моћ, и зато је имао мноштво прилика да свој моћни утицај стави на страну истине и правде. Господње име је било уздизано и поштовано, а намера с којом су Израиљци били доведени у Обећану земљу, макар наизглед, ближила се испуњењу. Зидови раздвајања били су оборени и тражитељи истине из незнабожачких земаља нису се враћали незадовољни. Неки су се и обраћали, а Божја Црква на Земљи расла је и напредовала. PKSerb 15.1

Соломун је био помазан и проглашен за цара у време завршних година владавине свога оца Давида, који се у његову корист одрекао престола. Његова младост много је обећавала и у складу са Божјом намером требало је да иде из снаге у снагу, из славе у славу, постајући све сличнији Богу по карактеру, надахњујући свој народ да оправда свето поверење, које му је било указано као чувару божанске истине. PKSerb 15.2

Давид је знао да ће се Божја узвишена намера с Израиљем ост26 варити само ако се и владари и народ буду трудили, непрекидно и ревносно, да достигну висока мерила која су им била постављена. Знао је да ће његов син, млади владар Соломун, да би оправдао свето поверење које му је Бог у својој милости указао, морати да буде не само ратник, државник и суверен, већ и снажан, добар човек, учитељ праведности, пример верности. PKSerb 15.3

Нежно али озбиљно Давид је позвао Соломуна да буде мужеван и племенит, да покаже милост и љубазност својим поданицима, да свим својим поступцима према народима на Земљи прослави и узвиси Божје име и објави лепоту светости. Многа тешка, значајна искуства, кроз која је Давид пролазио на свом животном путу, открила су му вредност племенитих врлина и навела га да у својој предсмртној поруци затражи од Соломуна: »Који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божјем. И биће као светлост јутарња, када Сунце излази јутром без облака; и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.« (2. Самуилова 23,3.4) Какву је прилику Соломун добио! Ако буде следио божански надахнуте поруке свога оца, његова владавина биће владавина праведности, као она која је описана у Псалму: PKSerb 16.1

»Боже, дај цару суд свој,
и правду своју сину цареву:
Он ће судити народу твојему по правди,
и невољницима твојим по правици...
Сићи ће као дажд на покошену ливаду,
као капље које порашају земљу.
Процветаће у дане његове праведник,
и свуда мир докле тече месеца.
Владаће од мора до мора,
и од реке до крајева земаљских.
Цареви Тарсиски и острвљани донеће даре,
цареви Савски и Шавски даће данак.
Клањаће му се сви цареви,
сви народи биће му покорни.
Јер ће избавити убогога који цвили,
и невољнога који нема помоћника...
И свагда ће се молити за њега,
и сваки ће га дан благосиљати...
Име ће његово бити увек,
докле тече Сунца, име ће његово расти: Благословиће се у њему,
сви ће га народи звати блаженим.
Благословен Господ Бог, Бог Израиљев,
који један чини чудеса.
И благословено славно име његово увек!
Славе његове напуниће се сва земља.
Амин и амин!« PKSerb 16.2

(Псалам 72)

Соломун је у младости свој избор усагласио с Давидовим, током многих година ходао је поштено, а његов живот био је обележен строгом послушношћу Божјим заповестима. У току првих дана своје владавине, заједно са својим државним саветницима, посетио је Гаваон, у коме се још налазило Светилиште, подигнуто у пустињи, и ту се сјединио са својим изабраним саветницима, »тисућницима и стотиницима«, »судијама« и »свим кнезовима у Израиљу, главарима домова отачких« у приношењу жртава Богу и потпуном личном посвећењу Господњој служби (2. Дневника 1,2). Иако тек магловито наслућујући величину одговорности које намеће царски положај, Соломун је схватио да они који носе тешке терете морају потражити савет на Извору мудрости, ако 28 желе да успешно изврше своје обавезе. То га је навело да позове своје саветнике да се удруже с њим у напорима да своју службу учине угодном Богу. PKSerb 17.1

Више од сваког земаљског добра, цар је желео мудрост и разум да би могао да обави дело које му је Бог поверио. Чезнуо је за проницљивошћу ума, ширином срца, нежношћу духа. Те ноћи Бог се јавио Соломуну у сну и рекао му: »Ишти шта хоћеш да ти дам!« PKSerb 17.2

У свом одговору млади владар је исказао своју беспомоћност и жељу да добије помоћ. »Ти си учинио велику милост слузи својему Давиду, оцу мојему«, рекао је. »Као што је ходио пред тобом верно и праведно и с правим срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његову, као што се види данас.« PKSerb 17.3

»И тако, Господе, Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на место Давида, оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити. И твој је слуга међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине. Дај, дакле, слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?« PKSerb 17.4

»И би мило Господу што Соломун то заиска.« PKSerb 18.1

»Што ти је то у срцу«, рекао је Бог Соломуну, »а не иштеш богатства, блага ни славе, ни душа ненавидника својих, нити иштеш дуга живота; него иштеш мудрости и знања да можеш судити народу мојему«, »ево, учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквога какав си ти ни пре тебе није било, нити ће после тебе настати такав какав си ти. А сврх тога дајем ти и што ниси искао, и благо и славу«, »какву нису имали цареви пре тебе нити ће после тебе имати.« PKSerb 18.2

»И ако узидеш мојим путовима, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид, отац твој, продужићу дане твоје.« (1. О царевима 3,5-14; 2. Дневника 1,7-12) PKSerb 18.3

Бог је обећао да ће бити са Соломуном исто онако као што је био с Давидом. Ако цар буде ходио пред Богом поштено, ако буде чинио оно што му је Бог заповедио, његов престо ће се утврдити, а његова владавина постаће средство да се Израиљ уздигне као »народ мудар и разуман«, (5. Мојсијева 4,6) као светлост околним народима. PKSerb 18.4

Језик којим се Соломун служио у својој молитви пред прастарим олтаром у Гаваону, открива његову понизност и снажну жељу да прослави Бога. Он је схватио да је без божанске помоћи слаб као мало дете да испуни одговорности које на њему почивају. Знао је да му недостаје проницљивости, и управо га је свест о личној великој потреби навела да од Бога затражи мудрост. У његовом срцу није било себичних тежњи за знањем које би га уздигло изнад осталих. Желео је да верно обавља поверене дужности, бирајући дар који би послужио као средство да његова владавина буде на славу Богу. Соломун никада није био тако истински богат или тако мудар или тако велики као када је признао: »А ја сам млад, нити знам полазити нити долазити!« PKSerb 18.5

Они који данас заузимају поверљиве положаје треба да се труде да науче лекцију која се налази у Соломуновој молитви. Што је положај који човек заузима виши, што је одговорност коју носи већа, то ће снажнији бити утицај који шири и значајнија његова потреба да се ослони на Бога. Он увек мора да има на уму да заједно с позивом за рад, долази и позив да ходи смерно пред својим ближњима. Он пред Богом треба да стоји као ученик. Положај не 31 посвећује карактер. Управо поштовањем Бога и слушањем Његових заповести човек постаје истински велики. PKSerb 18.6

Бог коме служимо не гледа ко је ко. Онај исти који је Соломуну дао дух мудре проницљивости спреман је да тај дар данас излије на своју децу. »Ако ли коме од вас недостаје премудрости«, објављује Његова реч, »нека иште у Бога, који даје свакоме без разлике, и не кори никога, и даће му се.« (Јаков 1,5) Када носилац одговорности чезне за мудрошћу више него за богатством, силом или славом, неће се разочарати. Такав ће научити од Великог учитеља не само шта да чини, већ и да то чини тако да стекне божанско одобравање. PKSerb 19.1

Све док буде посвећен Богу, човек коме је Бог дао разборитост и способност неће бити жељан високих положаја, нити ће се трудити да влада или управља. Потребе захтевају да људи морају носити одговорности; али, уместо да тежи за највишим местом, човек који је прави вођа молиће се за срце пуно разумевања, да би могао да препозна разлику између добра и зла. PKSerb 19.2

Стаза људи који су постављени за вође није лака. Међутим, зато они у свакој тешкоћи треба да чују позив на молитву. Никада не смеју пропустити да затраже савет на великом Извору сваке мудрости. Ојачани и просветљени силом Великог Радника, биће оспособљени да се чврсто одупру несветим утицајима, да разликују праведно од неправеднога, добро од зла. Они ће одобравати оно што Бог одобрава, и озбиљно се борити против уношења погрешних правила у Његово дело. PKSerb 19.3

Мудрост коју је Соломун више желео од богатства, части и дугог живота, Бог му је дао. Његова молба да добије бистар ум, широко срце и нежан дух била је услишена. »И Бог даде мудрост 32 Соломуну и разум врло велик, и срце пространо као песак на брегу морском. Јер мудрост Соломунова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске. Мудрији беше од свакога човека... и разгласи се име његово по свим народима унаоколо.« (1. О царевима 4,29-31) PKSerb 19.4

»И сав Израиљ чу... и побојаше се цара, јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.« (1. О царевима 3,28) Народно срце окренуло се Соломуну, као што је било окренуто Давиду, и народ га је слушао у свему. »Соломун... утврди се у царству свом, и Господ Бог његов беше с њим, и узвиси га веома.« (2. Дневника 1,1) PKSerb 20.1

У току многих година Соломунов живот био је обележен оданошћу Богу, поштењем и начелношћу, строгом послушношћу Божјим заповестима. Управљао је свим важним подухватима и мудро водио све послове царевине. Његово богатство и мудрост, величанствене грађевине и јавни споменици, које је подизао у првим годинама своје владавине, енергија, побожност, праведност, великодушност које је показивао речју и делом, придобили су верност његових поданика, дивљење и поштовање владара многих земаља. PKSerb 20.2

Господње име веома је поштовано у току првог дела Соломунове владавине. Царева мудрост и праведност сведочили су свим народима о узвишеним особинама Бога коме је служио. У једном раздобљу Израиљ је био светлост свету, светлост која је откривала Господњу величину. Истинита слава Соломунове ране владавине није лежала у његовој надмоћној мудрости, чудесном богатству, да лекосежној сили и слави коју је уживао, већ у поштовању које је задобијало име Бога Израиљевог мудром употребом небеских дарова. PKSerb 20.3

Како су године пролазиле, а Соломунова слава расла, он се трудио да прослави Бога развијајући своју менталну и духовну снагу, настављајући да преноси ближњима благослове које је добијао. Нико боље од њега није схватао да је само Господњом наклоношћу добијао снагу и мудрост и разум, и да су му ти дарови били дати да би свету открио знање о Цару над царевима. PKSerb 20.4

Соломун се посебно заинтересовао за историју природе, али његова истраживања не могу се ограничити само на неку од грана науке. Марљивим изучавањем свега што је створено, и живога и неживога, стекао је јасна знања о Створитељу. У природним силама, у живом и неживом свету, у сваком дрвету и грму и цвету, он је гледао откривење Божје мудрости; и док се трудио да све више и више научи, његово познавање Бога и његова љубав према Богу стално су расли. PKSerb 20.5

Соломунова божански надахнута мудрост нашла је свој израз у песмама хвале и у многим изрекама. »И изговори три тисуће прича, и беше песама његових тисућа и пет. Говорио је о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубама и о рибама.« (1. О царевима 4,32.33) PKSerb 21.1

У Соломуновим изрекама описана су начела светог живљења и високих достигнућа, начела која потичу са Неба и која воде у побожност, начела која би требало да управљају сваким поступком у животу. Широка распрострањеност тих начела, признавање Бога као Онога коме припада сва слава и част, учинили су ране године Соломунове владавине временом моралног уздизања и материјалног благостања. PKSerb 21.2

»Благо човеку који нађе мудрост«, писао је он, »и човеку који добије разум. Јер је боље њоме трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. Скупља је од драгога камења, и што је год од најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њоме. PKSerb 21.3

Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. Пути су њени мили пути, и све стазе њене мирне. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи, срећан је.« (Приче 3,13-18) »Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.« (Приче 4,7) »Почетак је мудрости страх Господњи.« (Псалам 111,10) »Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим поноситост и охолост и зли пут и уста опака.« (Приче 8,13) PKSerb 21.4

О, да је у каснијим годинама Соломун слушао ове прекрасне, мудре речи! О, да је онај исти који је изјавио: »Усне мудрих људи сеју знање« (Приче 15,7), онај који је лично учио цареве земаљске да Цару над царевима укажу хвалу, коју су желели да дају неком земаљском владару, никада не би »опаких усана«, у »поноситости и охолости« присвојио себи славу која припада само Богу! PKSerb 21.5