ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

8. поглавље—ОТПАДНИШТВО

*****

Од времена Јеровоамове смрти па све до Илијиног изласка пред Ахава, израиљски народ је стално и све дубље тонуо у духовни отпад. Под владавином људи који се нису бојали Господа и који су подупирали стране облике богослужења, већи део народа брзо је изгубио из вида своју дужност да служи живом Богу и прихватио многе идолопоклоничке обичаје. PKSerb 73.1

Надав, Јеровоамов син, био је на Израиљевом престолу само неколико месеци. Његова безбожна владавина била је изненада прекинута завером коју је предводио Васа, један од његових војвода, покушавајући да се домогне власти. Надав је био убијен, са својим рођацима који су могли да наследе престо, »по речи Господњој, коју рече преко слуге својега Ахије Силомљанина, за грехе Јеровоамове, којима је грешио и којима је на грех навео Израиља«. (1. О царевима 15,29.30) PKSerb 73.2

Тако је нестала Јеровоамова династија. Идолопоклоничко богослужење које је увео изложило је кривце осветничким судовима Неба; а ипак, и владари који су наступали - Васа, Ила, Зимрије и Амрије - у раздобљу од скоро четрдесет година, наставили су да иду истим судбоносним безаконичким путем. PKSerb 73.3

У току већег дела овог времена отпада у Израиљу, Аса је владао јудејским царством. Много година »чињаше Аса што је добро и право пред Господом Богом његовим, јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исече лугове њихове. И заповеди синовима Јудиним да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповест његову. Обори по свим градовима Јудиним висине и сунчане ликове, и почину царство за његова времена.« (2. Дневника 14,2-5) PKSerb 73.4

Асина вера била је стављена на тешку пробу када је »Зара Етиопљанин с тисућу тисућа војске и с триста кола« напао његово царство (2. Дневника 14,9). У тој кризи Аса се није ослонио на »тврде градове у земљи Јудиној«, које је саградио са »зидовима, кулама, вратима и преворницама«, нити на »храбре војнике« своје пажљиво обучене војске (2. Дневника 14,6-8). Цар се ослонио на Господа над војскама, у чије је име изведено чудесно избављење старог Израиља. Постављајући своју војску у бојни ред, он је потражио помоћ од Бога. PKSerb 74.1

Противничке војске сада су стајале једна према другој. Било је то време пробе и невоље за оне који су служили Господу. Да ли је сваки грех био признат? Имају ли људи из Јуде пуно поверење у Божју силу која може да избави? Такве и сличне мисли преплитале су се у главама старешина. С људске тачке гледишта, непрегледна маса која је стигла из Египта збрисаће све пред собом. Међутим, у време мира Аса се није одавао забавама или задовољствима, већ се спремао за сваки случај. Имао је војску, добро увежбану за бој; потрудио се да свој народ наведе да успостави мир с Богом. И сада, иако су његове снаге биле малобројне према непријатељевим, његова вера у Онога у кога се поуздао није ослабила. PKSerb 74.2

Тражећи Господа у данима благостања, могао је и сада, у данима невоље, да се ослони на Њега. Његове молитве показују да му Божја величанствена сила није била непозната. Овако се молио: »Господе, теби је ништа помоћи множини или нејакому; помози нам, Господе, Боже наш, јер се у тебе уздамо, и у твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, ти си Бог наш, не дај да може што на тебе човек!« (2. Дневника 14,11) PKSerb 74.3

Асина молитва представља молитву коју сваки хришћански верник може да упути. И ми се боримо у боју, не против крви и тела, већ против поглаварстава и сила, против духовне покваре- ности која влада на високим местима (види: Ефесцима 6,12). У току животне борбе морамо се суочити са злим силама које су се сврстале против добра. Наша нада није у човеку, већ у живоме Богу. У пуној сигурности вере можемо очекивати да ће Он, на славу свога имена, своју свемоћ сјединити с напорима људских оруђа. Одевени у оклоп Његове праведности, можемо постићи победу над сваким непријатељем. PKSerb 74.4

Вера цара Асе била је примерно награђена. »И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побегоше Етиопљани. И тера их Аса и народ који беше с њиме дори до Герара. И попадаше Етиопљани да их ниједан не оста жив, јер се сатрше пред Госпо дом, и пред војском његовом.« (2. Дневника 14,12.13) PKSerb 75.1

Када су се победничке војске Јуде и Венијамина враћале у Јерусалим, »дух Божји дође на Азарију, сина Одидова, те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо, и све племе Јудино и Венијаминово, Господ је с вама, јер сте ви с њиме; и ако га устражите, наћи ћете га, ако ли га оставите, и Он ће вас оставити!« »Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плате за ваш труд!« (2. Дневника 15,1.2.7) PKSerb 75.2

Аса је, охрабрен тим речима, ускоро повео другу реформу у Јуди. Он »истреби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који беше пред тремом Господњим.« PKSerb 75.3

»Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који беху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребеже к њему из народа Израиљева кад видеше да је с њиме Господ Бог његов. И искупише се у Јерусалим трећега месеца петнаесте године царовања Асина. И у онај дан принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам тисућа оваца. PKSerb 75.4

И ухватише веру да траже Господа Бога отаца својих свим срцем својим и свом душом својом.« »И нађоше га; и Господ им даде мир одасвуда.« (2. Дневника 15,8-12.15) PKSerb 75.5

Дуг извештај о Асиној верној служби умрљан је неким грешка ма, које је учинио у време када је пропустио да се потпуно ослони на Господа. Када је, једном приликом, израиљски цар упао у Јудино царство и заузео Раму, утврђени град удаљен свега око осам километара од Јерусалима, Аса је потражио избављење у савезу са Вен Ададом, царем Сирије. Овај пропуст да се у време потребе ослони једино на Бога, оштро је укорио пророк Ананија, који се појавио пред Асом носећи поруку: PKSerb 75.6

»Што си се поуздао у цара Сирскога а ниси се поуздао у Господа Бога својега, зато се војска цара Сирскога измаче из твојих руку. Нису ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске и с врло много коња и коњаника? Па када си се поуздао у Господа, даде ти их у руке? Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према њему. Лудо си у томе радио, зато ће од сада бити ратови на те!« (2. Дневника 16,7-9) Уместо да се понизи пред Господом због своје грешке »Аса се разгневи на пророка, и врже га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то време«. (2. Дневника 16,10) »И разболе се Аса тридесет и девете године царовања својега од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа, него лекаре.« (2. Дневника 16,12) Цар је умро у четрдесет и првој години своје владавине, а наследио га је његов син Јосафат. PKSerb 76.1

Две године пре Асине смрти, Ахав је почео да царује у Израиљевом царству. Од самог почетка, његова владавина била је обележена необичним и страшним отпадништвом. Његов отац, Амрије, оснивач Самарије, »чињаше што је зло пред Господом, и горе чињаше од свих који беху пре њега« (1. О царевима 16,25); али Ахавови греси били су још већи. Он је учинио више да би »разгневио Господа Бога Израиљева«, »више од свих царева Израиљевих који беху пре њега«, »мало му беше што хођаше у гресима Јеровоама, сина Наватова«. (1. О царевима 16,33.31). Незадовољан улогом да само подржава облике богослужења, којих су се држали у Ветиљу и Дану, дрско је повео народ у најстрашније незнабоштво, одбацујући служење Господу и прихватајући Валово богослужење. PKSerb 76.2

Оженивши се Језавељом »кћерју Етвала, цара Сидонскога, и отиде, те служаше Валу, и клањаше му се. И начини олтар Валу у дому Валову, који сазида у Самарији«. (1. О царевима 16,31.32) PKSerb 76.3

Ахав није само увео Валово богослужење у главни град, већ је под Језавељиним утицајем подигао незнабожачке олтаре на многим »висинама«, на којима су у сенци околних шумарака свештеници и остали, повезани с овим заводљивим облицима идолопоклонства, ширили свој отровни утицај, све док скоро сав Израиљ није пошао за Валом. »И не би таквога као Ахав, који се продаде да чини што је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља. И почини врло грдна дела идући за гадним боговима сасвим као што то чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих.« (1. О царевима 21,25.26) PKSerb 77.1

Ахав је био морални слабић. Његова брачна веза са идолопоклоницом, одлучном и врло енергичном женом, деловала је разорно и на њега и на народ. Непринципијелан, без високих мерила у понашању, допуштао је својој одлучној жени Језавељи да по својој вољи лако обликује његов карактер. Његова себична природа није била способна да цени благослове којима је Бог обасипао Израиљ, и схвати своје обавезе чувара и вође изабраног народа. PKSerb 77.2

Под злоћудним утицајем Ахавове владавине, Израиљ је далеко одлутао од живога Бога и покварио своје путеве пред Њим. Током многих година губили су свето поштовање и богобојазност, тако да је изгледало да нема никога ко би се усудио да отворено устане против свеопштег богохуљења. Тамна сенка отпада покривала је целу земљу. Ликови Вала и Астарте могли су се видети на сваком кораку. Идолопоклонички храмови и посвећени лугови, у којима су се славила дела људских руку, умножавали су се на све стране. Ваздух је био загађен димом жртава које су приношене лажним боговима. Брегови и долине одјекивали су од пијаних узвика незнабожачких свештеника, који су приносили жртве Сунцу, Месецу и звездама. PKSerb 77.3

Под утицајем Језавеље и њених безбожних свештеника народ је почео да верује да су идоли, које су постављали, стварна божанства која својом тајанственом силом владају елементима земље, ватре и воде. Све обиље Неба - брзи потоци, токови живе воде, нежна роса, пљускови кише који су освежавали земљу и омогућавали пољима да донесу обилан род - све је то приписивано на клоности Вала и Астарте, уместо Даваоцу сваког доброг и cabpшеног дара. Народ је заборавио да су брежуљци и долине, потоци и језера у рукама живог Бога, да Он управља Сунцем, небеским облацима и свим природним силама. PKSerb 77.4

Преко својих верних посланика Господ је много пута слао своје опомене отпалом цару и народу, али те речи укора биле су узалудне. Узалуд су надахнути гласници наглашавали Господње право да буде једини Бог у Израиљу; узалуд су уздизали законе које им је Он поверио. Омађијан величанственим сјајем и блиставошћу обреда идолског богослужења, народ је следио пример цара и његовог двора и предавао се опојним, понижавајућим уживањима сензуалног богослужења. У својој неразумној заслепљености одлучили су да одбаце Бога и Његово богослужење. Светлост, која им је тако милостиво дата, претварала се у таму. Драгоцено злато је потамнело. PKSerb 78.1

Како је само нестала слава Израиљева! Никада раније Божји изабрани народ није пао тако дубоко у отпад. »Пророка Валових« било је »четири стотине и педесет«; осим још четири стотине »пророка из луга«. (1. О царевима 18,19) Ништа осим чудотворне Божје силе није могло да сачува народ од потпуне пропасти. Израиљ се драговољно одвојио од Господа, али Господ је у својој самилости и даље чезнуо за онима који су били наведени на грех, и припремао се да им пошаље једнога од својих најмоћнијих пророка, преко кога је требало да многи буду враћени верности Богу својих отаца. PKSerb 78.2