ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

49. поглавље—У ДАНЕ ЦАРИЦЕ ЈЕСТИРЕ

*****

Уз Кирову благонаклону дозволу, скоро педесет хиљада заробљених синова Израиљевих искористило је предност његовог декрета и вратило се у земљу својих отаца. Међутим, ако се упореде са стотинама хиљада Јевреја, који су били расејани по провинцијама Медо-Персијског царства, повратници су представљали само мали остатак. Огромна већина Израиљаца одлучила је да остане у земљи свога прогонства, уместо да се изложи тешкоћама путовања и поновног настањивања у својим опустошеним градовима и домовима. Прошло је двадесетак и више година, а онда је Дарије Хистасп, монарх који је тада владао, издао други декрет, исто толико повољан као и први. Њиме је Бог у својој милости пружио још једну прилику Јеврејима у земљама Медо-Персијског царства да се врате у земљу својих отаца. Господ је предвидео тешка времена, која ће настати у току владавине Ксеркса, Асвира из Књиге о Јестири, и не само да је довео до промене осећања у срцу људи на власти, већ је надахнуо и пророка Захарију да позове изгнанике да се врате. PKSerb 406.1

»Хеј, хеј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ«, гласила је порука Израиљевим племенима, која су се населила у многим земљама далеко од свог некадашњег дома. »Хеј, Сионе, који седиш код кће- ри вавилонске, избави се! Јер овако вели Господ над војскама: за славом посла ме к народима који вас опленише, јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока његова. Јер, ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.« (Захарија 2,6-9) PKSerb 406.2

Господња намера од самог почетка је била, да Му припадници Његовог народа буду на част на Земљи, и у славу Његовом имену. У току дугих година прогонства, Он им је давао многе прилике да се врате и постану Му верни. Неки су се определили да слушају и уче; неки су нашли спасење усред невоља. Многи међу њима требало је да се уброје у остатак који ће се вратити. Они су у надахнутој Речи били упоређени са »највишом граном високог кедра« који ће бити засађен »на гори високој и уздигнутој, на високој гори Израиљевој«. (Језекиљ 17,22.23) PKSerb 407.1

Само они »којима је Господ подигао дух« (Јездра 1,5) вратили су се захваљујући Кировом декрету. Међутим, Бог није престао да позива оне који су добровољно остали у земљи свог изгнанства и на много начина омогућавао им је да се придруже повратницима. 600 Ипак, мноштво оних који се нису одазвали Кировом декрету, остало је неосетљиво и према каснијим позивима, чак и онда када их је Захарија опоменуо да без одлагања беже из Вавилона, и није послушало позив. PKSerb 407.2

У међувремену, у Медо-Персијском царству стање се брзо мењало. Дарије Хистасп, у току чије владавине су Јевреји уживали изузетне предности, добио је наследника Ксеркса Великог. Управо у току његове владавине Јевреји, који су пропустили прилику да послушају поруку да беже, суочили су се с великом и страшном кризом. Пошто су одбили да искористе прилику, коју им је Бог пружио, и побегну, сада су морали да се суоче са смрћу. PKSerb 407.3

Сотона се у то време послужио Аманом Агагејом, бескрупулозним човеком на високом положају у Медо-Персији, да се супротстави Божјим намерама. Аман је гајио огорчену мржњу према Мардохеју Јеврејину. Мардохеј није учинио никакво зло Аману, али је одбијао да му укаже поштовање које је било равно обожавању. Незадовољан да »дигне руке на Мардохеја самога«, Аман се заверио »да истреби све Јудејце што бејаху по свему царству Асвирову, народ Мардохејев«. (Јестира 3,6) PKSerb 407.4

Преварен Амановим лажним изјавама, Ксеркс је прихватио наговор да изда декрет о погубљењу свих Јевреја »расејаних и расутих по свим земљама« Медо-Персијског царства (Јестира 3,8). Био је одређен посебан дана у који ће Јевреји бити побијени, а њихова имовина одузета. Цар није ни размишљао о далекосежним последицама које би изазвало потпуно извршење овог декрета. Сам сотона, прикривени зачетник целог плана, покушавао је да очисти Земљу од оних који су чували знање о правоме Богу. PKSerb 408.1

»У свим земљама, у које год место дође реч царева и заповест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у кострети и у пепелу лежаху.« (Јестира 4,3) Декрети Миђана и Персијанаца нису се могли опозвати; наизглед није било наде, сви Израиљци били су осуђени на пропаст. PKSerb 408.2

Међутим, завере непријатеља биле су онемогућене Силом која влада над синовима човечјим. По Божјем провиђењу, Јестира Јеврејка која се бојала Највишега, постала је царица у Медо-Персијском царству. Мардохеј је био њен блиски рођак. Притиснути невољом, одлучили су да се обрате Ксерксу и моле за свој народ. Јестира је требало да се као посредник, непозвана појави у његовој близини. Мардохеј је рекао: »И ко зна ниси ли за овакво време дошла до царства.« (Јестира 4,14) PKSerb 408.3

Криза с којом се Јестира суочила захтевала је брзу и озбиљну акцију; али обоје, и она и Мардохеј, добро су знали да ће сви њихови напори бити узалудни, ако Бог не буде моћно деловао у њихову корист. Зато је Јестира одредила време да разговара с Богом, Извором своје снаге. Казала је Мардохеју: »Иди, скупи све Јудејце који се налазе у Сусану, и постите за мене, и не једите и не пијте за три дана ни дању ни ноћу, и ја ћу са својим девојкама постити такођер, па ћу онда отићи цару, ако и није по закону и ако погинем, нека погинем.« (Јестира 4,16) PKSerb 408.4

Догађаји који су се одвијали брзо, један за другим, Јестирина појава пред царем, изразита наклоност коју јој је указао, гозба цара и царице са Аманом као јединим гостом, царева несаница, јавна почаст указана Мардохеју, понижење и Аманов пад после откривања његове лукаве завере, све су то делови познатог извештаја. Бог је чудесно деловао у корист свог покајничког народа; а супротни декрет који је цар издао, дозвољавајући Јеврејима да бране свој живот, по свим провинцијама царства ужурбано су објавили гласници на коњима, који »отидоше брзо и хитно по заповести царевој«. »И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их спопаде страх од Јевреја.« (Јестира 8,14.17) PKSerb 408.5

На дан одређен за њихово уништење »скупише се Јудејци у својим градовима по свим земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима, јер страх од њих попаде све народе«. Анђели, који су »силни крепошћу«, добили су заповест од Бога да заштите Његов народ док »брани живот свој«. (Јестира 9,2.16) PKSerb 409.1

Мардохеј је добио почасно место које је некада заузимао Аман. Он је био »други до цара Асвира и велик у Јудејаца и мио мноштву браће своје« (Јестира 10,3), јер се трудио да унапреди благостање Израиља. Тако је Бог још једном свом народу осигурао наклоност медо-персијског двора, омогућавајући извршење своје намере да га врати у његову земљу. Међутим, требало је чекати још неколико година, до седме године владавине Артаксеркса И, наследника Ксеркса Великог, да се значајнији број Јудејаца предвођен Јездром врати у Јерусалим. PKSerb 409.2

Тешка искуства која је доживео Божји народ у време Јестире, нису била ограничена само на те дане. Писац Откривења, гледајући кроз векове све до последњег времена, каже: »И разгневи се змија на жену и отиде да се побије с остатком семена њена које држи заповести Божје и сведочанство Исуса Христа.« (Откривење 12,17) Неки који данас живе на Земљи биће сведоци испуњења ових речи. Исти дух који је у давна времена наводио људе да прогоне праву Цркву и у будућности ће их наговарати да заузму исти став према онима који остану верни Богу. Чак и сада се обављају припреме за последњу велику битку. PKSerb 409.3

Декрет који ће коначно бити проглашен против остатка Божјег народа биће врло сличан декрету који је Асвир издао против Јевреја. Непријатељи праве Цркве у малој групи која поштује заповест о дану одмора виде данас Мардохеја на вратима. Поштовање које Божји народ указује Божјем закону представља стални укор онима који су одбацили страх Господњи и газе Суботу, Његов дан одмора. PKSerb 409.4

Сотона ће пробудити огорчење против мањине која одбија да прихвати широко прихваћене обичаје и традиције. Људи од угледа и положаја придружиће се безаконицима и насилницима и договарати се против Божјег народа. Богатство, умне способности, образовање сложиће се да његове припаднике изложе презиру. Сурови владари, свештеници и верници завериће се против њих. Гласом и пером, хвалисањем, претњама, исмејавањем, трудиће се да поткопају њихову веру. Лажним описима и љутитим позивима људи ће потпаљивати страсти у народу. Пошто неће моћи да наведу »Тако рече Господ«, против бранилаца библијског дана одмора, прибећи ће насилним законским мерама да надокнаде тај недостатак. Да би осигурали своју популарност и следбенике, законодавци ће се покорити захтевима за извођење закона о недељи. Међутим, они који се боје Бога не могу да прихвате установу која крши прописе Декалога. На том бојном пољу водиће се последња велика битка у сукобу између истине и заблуде. Нисмо остављени да будемо у недоумици што се тиче његовог исхода. Данас, као и у Јестирине и Мардохејеве дане, Господ ће одбранити своју истину и свој народ. PKSerb 410.1