ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

48. поглавље—»НЕ СИЛОМ НИ КРЕПОШЋУ!«

*****

Непосредно после Захаријиног виђења о Исусу, сину Јоседекову, и Анђелу, пророк је добио поруку која се односила на Зоровавељево дело. Захарија пише: »Потом се врати анђео који ми говораше и пробуди ме као човека који се буди ода сна и рече ми: шта видиш? А ја рекох: видим ето свећњак сав од злата и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему и седам левака за седам жижака што су горе на њему. И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши, а једна с леве.« PKSerb 402.1

»И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: шта је то, господару мој?... А он одговори и рече ми говорећи: то је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу, него духом мојим, вели Господ над војскама.« PKSerb 402.2

»Тада одговарајући рекох му: шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве? И опет проговорих и рекох му: шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато? И рече ми говорећи: зар не знаш шта је то? А ја рекох: не, господару мој! Тада рече: то су две маслине које стоје код Господа све земље.« (Захарија 4, 1-6.11-14) PKSerb 402.3

У виђењу о два маслинова стабла, која су стајала пред Богом, представљена су како точе из себе златно уље кроз златне левке у чашу свећњака. Из чаша су се хранили свећњаци у Светилишту, тако да су могли да шире блиставу, сталну светлост. Тако се и од помазаника који стоје у Божјој присутности пунина божанске светлости, љубави и силе преноси Његовом народу, да и његови припадници другима могу преносити светлост, радост и освежење. Они који су се тако обогатили, треба да богате и друге благом Божје љубави. PKSerb 402.4

Приликом обнављања Господњег дома, Зоровавељ се суочавао с многоструким тешкоћама. Од самог почетка, противници су »досађивали народу Јудину и сметали му у зидању«, »те им забранише оружаном силом«. (Јездра 4,4.23) Међутим, Господ се умешао и стао на страну градитеља, проговорио је преко свог пророка и рекао Зоровавељу: »Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељом? Равница. И он ће изнети највиши камен, с усклицима: милост, милост њему!« (Захарија 4,7) PKSerb 403.1

У току целокупне историје Божјег народа велике планине тешкоћа, наизглед непрелазне, уздизале су се пред онима који су се трудили да изврше намере Неба. Господ дозвољава такве препре ке да се окуша наша вера. Када смо притешњени са свих страна, тада је најбоље време да се поуздамо у Бога и силу Његовог Духа. Учвршћивање живе вере повећава духовну снагу и развија непоколебљиво поверење. На тај начин душа стиче снагу да победи. Пред јуришима вере нестају препреке које сотона ставља на пут хришћанину; јер му и силе Неба долазе у помоћ. »И ништа вам неће бити немогуће!« (Матеј 17,20) PKSerb 403.2

У свету постоји обичај да се сваки почетак обележи раскошно и хвалисаво. Бог жели да дан малих ствари буде почетак славне победе истине и праведности. Он понекад челичи своје раднике дозвољавајући да прођу кроз разочарања и привидне неуспехе. Његова је намера да науче да савладају тешкоће. PKSerb 403.3

Људи су често у искушењу да поклекну пред невољама и препрекама с којима се суочавају. Међутим, ако од самог почетка па све до краја одрже своје поверење, Бог ће им прокрчити пут. Успех ће постићи ако се буду борили против тешкоћа. Пред Зоровавељевим неустрашивим духом и непоколебљивом вером велике планине тешкоћа претвориће се у равницу; руке Онога који је поставио темељ, »руке ће његове и довршити« посао. »И он ће изнети највиши камен с усклицима: милост, милост њему!« (Захарија 4,9.7) PKSerb 403.4

Људска сила и људска моћ нису основали Божју Цркву, и никада је неће ни разорити. Црква је утемељена не на стени људске снаге, већ на Исусу Христу, Стени векова, »и врата паклена неће је надвладати« (Матеј 16,18), Божја присутност даје стабилност Његовом делу. »Не уздајте се у кнезове, ни у сина човечјега«, то је порука која нам је упућена (Псалам 146,3). »У миру и у уздању биће сила ваша!« (Исаија 30,15) Божје славно дело, утемељено на вечним начелима праведности, никада неће пропасти. Оно ће ићи из снаге у снагу, »не силом ни крепошћу, него духом мојим, вели Господ над војскама«. (Захарија 4,6) PKSerb 404.1

Обећање: »Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити«, дословно се испунило (Захарија 4,9). »И старешине јудејске зидаше и напредоваше по пророштву Агеја пророка и Захарије сина Идова, зидаше и довршише по заповести Бога Израиљева и по заповести Кира и Дарија и Артаксеркса, цара персијскога. И доврши се тај дом до трећега дана месеца Адара шесте године царовања цара Дарија.« (Јездра 6,14.15) PKSerb 404.2

Кратко време после довршења, обновљени Храм је био посвећен. »И синови Израиљеви, свештеници и Левити и остали између оних који се вратише из ропства посветише тај дом Божји радујући се.« »Потом славише... Пасху четрнаестога дана првога месеца.« (Јездра 6,16.17.19) PKSerb 404.3

Други Храм није био раван првоме по величанствености, нити је био почашћен тако видљивим доказима божанске присутности као први Храм. Никакво испољавање натприродне силе није обележило његово посвећење. Никакав облак славе није видљиво испунио тек подигнуто Светилиште. Никакав огањ с Неба није се спустио да спали жртву на његовом олтару. Шекина није више боравила између херувима у светињи над светињама; ковчег, престо милости, и плоче сведочанства нису се налазиле у њему. Никакав знак с Неба, свештенику који се молио, није откривао Господњу вољу. PKSerb 404.4

А ипак, то је била грађевина за коју је Бог преко пророка Агеја изјавио: »Слава ће овога дома последњега бити већа него онога првога!« »И потрешћу све народе и доћи ће изабрани из свих народа и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама.« (Агеј 2,9.7) Учени људи столећима су покушавали да покажу како се испунило Божје обећање, упућено преко Агеја; ипак, доласку Исуса из Назарета, Чежње свих народа, који је својом присутношћу посветио просторије тога Храма, многи су одбијали да признају било какво посебно значење. Охолост и неверовање заслепили су њихов ум за право значење речи пророка. PKSerb 404.5

Други Храм је био почаствован, не облаком Господње славе, већ присуством Онога у »коме живи сва пунина Божанства телесно«, самога Бога, »који се показао у телу«. (Колошанима 2,9; 1. Тимотију 3,16) Почаствован личним присуством Исуса Христа у току Његове земаљске службе, већ самим тим, други Храм је надмашио први по слави. »Чежња свих народа« је заиста дошао у свој Храм, када је Човек из Назарета учио и лечио у његовим светим тремовима. PKSerb 405.1