ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

43. поглавље—НЕВИДЉИВИ СТРАЖАР

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге пророка Данила 5. главе )

При крају Даниловог живота дошло је до великих промена у земљи у коју су шездесетак година пре тога он и његови јеврејски другови били доведени као заробљеници. Навуходоносор, »најљући између народа« (Језекиљ 28,7), био је већ мртав, а Вавилон, »хвала све земље« (Јеремија 51,41) прешао је у руке његових неразумних наследника и тиме је почела његова постепена, али сигурна пропаст. PKSerb 352.1

Због неразумности и слабости Валтасара, Навуходоносоровог унука, охоли Вавилон био је осуђен на брзу пропаст. Пошто је као младић добио право да ужива део царске власти, Валтасар је почео да ужива у својој моћи и своје срце подигао је против Бога небескога. Многе прилике биле су му пружене да упозна Божју вољу и схвати своју одговорност да јој буде послушан. Знао је да је његов деда по Божјој наредби, био прогнан из људског друштва; било му је познато Навуходоносорово обраћење и чудесно враћање на положај. Међутим, Валтасар је дозволио да његова охолост и љубав према уживањима засене поуке које се нису смеле заборавити. Пропустио је прилике које су му тако милостиво биле понуђене, занемарио је средства која су му стајала надохват руке да се потпуније упозна са истином. Оно што је Навуходоносор коначно стекао по цени неизрецивих патњи и понижења, Валтасар је равнодушно одбацио. PKSerb 352.2

Није дуго потрајало и невоља је закуцала на његова врата. Вавилон је опколио Кир, нећак Дарија Миђанина, врховни заповедник сједињених армија Миђана и Персијанаца. Међутим, ушанчен у својој наизглед неосвојивој тврђави, иза њених масивних зидина и бронзаних врата, заштићен реком Еуфрат, снабдевен обилним залихама, распусни монарх осећао се сигурним и проводио је време у забавама и разврату. PKSerb 353.1

У својој охолости и безобзирности, заведен осећањем сигурности, Валтасар је приредио »велику гозбу тисући кнезова својих и пијаше вино пред тисућом њих«. Све привлачности које су се могле прибавити богатством и моћи, доприносиле су сјају призора. Прекрасне жене, блиставо украшене, кретале су се међу гостима на царској гозби. Интелигентни и образовани људи били су међу њима. Кнежеви и државници пили су вино као воду, препуштајући се његовом отупљујућем утицају. PKSerb 353.2

Када је разум бесрамним пијанчењем био збачен с престола, када су нагони и страсти стекли превласт, цар је лично преузео вођство бучног оргијања. Док се гозба настављала, заповедио је »да се донесу судови златни и сребрни, које беше однео Навуходоносор, отац му, из цркве јерусалимске, да из њих пију цар и 524 кнезови му, и жене његове и иноче његове«. Цар је хтео да докаже да његовим рукама ништа није сувише свето. »И донесоше златне судове... и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове. Пијаху вино и хваљаху богове златне и сребрне и медене и дрвене и камене.« PKSerb 353.3

Валтасар је мало пажње посвећивао мислима да ову идолопоклоничку забаву прати небески Сведок; да непрепознати божански Стражар посматра овај призор обесвећења, да слуша хулничко весеље, да посматра идолопоклонство. Међутим, незвани Гост ускоро је објавио своје присуство. Када је забава била на врхунцу, појавила се бледа рука и на зидовима палате написала слова која су блистала као ватра - речи, иако неразумљиве непрегледном мноштву, изрицале су пресуду цару и његовим гостима, које је сада почела да прогони савест. PKSerb 353.4

Утихнуло је необуздано весеље, док су људи и жене, обузети неописивим ужасом, посматрали руку како полако исписује тајанствена слова. Пред очима су им се појављивала, као на панорамској слици, дела која су чинили у свом распусном животу; чинило им се као да стоје пред судским столом вечнога Бога, чијој власти су се управо успротивили. Тамо где су се, само пре неколико тренутака, чуле разуздане и хулничке шале, видела су се само бледа лица и чули престрављени крици. Када Бог застраши људе, они нису у стању да сакрију јачину свога ужаса. PKSerb 354.1

Од свих присутних достојанственика највише се уплашио сам Валтасар. Он је више од свих осталих и био одговоран за побуну против Бога, која је те ноћи на вавилонском подручју достигла свој врхунац. У присутности невидљивог Стражара, представни527 ка Онога чијој је моћи био упућен изазов, чије је име било осрамоћено, цар се укочио од страха. Његова савест се пробудила. »И појас се око њега распаса и колена му удараху једно о друго.« Валтасар се безбожно подигао против Бога небескога и поуздао у своју моћ, не претпостављајући да ће се ико усудити да каже: »Зашто то чиниш?« Међутим, сада је схватио да ће морати да положи рачун за добра која су му била поверена, за прилике које је пропустио и за своје пркосно понашање за које не може да понуди никакав изговор. PKSerb 354.2

Цар је узалуд покушавао да прочита пламена слова. Пред њим је била тајна коју није могао да схвати, сила коју није могао ни да разуме ни да избегне. У очајању обратио се својим мудрацима. Његов усплахирени узвик ођекнуо је у ушима окупљених гостију, узвик којим је позивао звездаре, Халдеје и гатаре да му прочитају натпис. Обећавао је: »Ко прочита ово писмо и каже ми шта значи, онај ће се обући у скерлет и носиће златну верижицу о врату и биће трећи господар у царству!« Међутим, узалудан је био његов позив поузданим саветницима, узалудно нуђење богате награде. Небеска мудрост не може се ни купити ни продати. »Тада приступише сви мудраци цареви, али не могоше прочитати писма, нити казати цару шта значи.« Нису били ништа способнији да прочитају тајанствена слова од мудраца из претходне генерације који су морали да протумаче Навуходоносоров сан. PKSerb 354.3

А онда се царица мајка сетила Данила, који је, скоро пола столећа пре тога, објавио цару Навуходоносору сан о великом лику 528 и његово тумачење. Казала је: »Царе, да си жив довека! Да те не узнемирују мисли твоје и да ти се лице не мења. Има човек у твом царству, у коме је дух светих богова, и цар Навуходоносор, отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звездарима, Халдејима и гатарима, јер велик дух и знање и разум за казивање снова и погађање загонетака и размршивање замршених ствари нађе се у Данила, којему цар надену име Валтасар; нека сада дозову Данила и он ће казати шта значи!« PKSerb 355.1

»Тада Данило би доведен пред цара.« Потрудивши се да заузме достојанствено држање, Валтасар је рекао пророку: »Јеси ли ти Данило између робља Јудина које доведе из Јудеје цар, отац мој? Чух за тебе да је дух светих богова у теби, и видело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе. А сада су доведени преда ме мудраци, звездари, да прочитају писмо и кажу ми шта значи, али не могу да кажу шта то значи. А за тебе ја чух да можеш протумачити и замршене ствари размрсити. Ако, дакле, можеш прочитати ово писмо и казати ми шта значи, обући ћеш се у скерлет и златну верижицу носићеш о врату и бићеш трећи господар у царству.« PKSerb 355.2

Пред мноштвом, које је било убузето ужасом, Данило, не уз529 буђујући се због царевог обећања, стајао је у тихом достојанству слуге Највишега, не да проговори ласкаве речи, већ да протумачи поруку о казни. Одговорио је: »Дарови твоји нека теби и подај другоме поклоне своје, али ћу писмо прочитати цару и казати шта значи!« PKSerb 355.3

Пророк је прво подсетио Валтасара на оно што је морало да му буде познато, али што га није научило понизности која га је могла спасити. Говорио је о Навуходоносоровом греху и паду, и о Господњем поступању према њему, о власти и слави која му је била додељена, о божанској казни због његове охолости, о његовом каснијем признању власти и милости Бога Израиљева; а онда, смелим и наглашеним речима укорио је Валтасара због његове велике покварености. Изнео је цареве грехе, показао му поуке које је могао, а није извукао. Валтасар није правилно прочитао искуства свога деде, нити је послушао опомене које су му упућивали догађаји, који су одиграли тако значајну улогу у његовом животу. Била му је пружена прилика да упозна и послуша правога Бога, али је није узео к срцу, и зато је требало да претрпи последице своје побуне. PKSerb 355.4

Пророк је објавио: »А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срце своје премда си знао све ово. Него си се подигао на Господа небескога и судове дома његова донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, медене, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји. Зато од њега би послана рука ова и ово писмо би написано!« PKSerb 356.1

Окренувши се небеској поруци на зиду, пророк је прочитао: »МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.« Рука која је написала слова није се више видела, али су четири речи и даље блистале страшном јасноћом; задржана даха мноштво је слушало, док је остарели пророк објављивао: PKSerb 356.2

»А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог царство твоје и до краја избројао. ТЕКЕЛ, измерен си на мерилима и нашао си се лак. ФЕРЕС, раздељено је царство твоје и дано Миђанима и Персијанцима.« PKSerb 356.3

Те последње ноћи неразумног оргијања, Валтасар и његови кнезови испунили су меру своје кривице и кривице халдејског царства. Божја заштитничка рука више није могла да задржава зло које се надносило над њих. Бог је својим многоструким добрима покушавао да их позове да поштују Његов закон. »Лечисмо Вавилон, али се не исцели« (Јеремија 51,9), објавио је о онима чија је кривица сада допирала до Неба. Због необичне изопачености људског срца, Бог је коначно изрекао неопозиву пресуду. Валтасар је морао да падне, а његово царство да пређе у туђе руке. PKSerb 356.4

Када је пророк престао да говори, цар је наредио да му се укажу обећане почасти. У складу с тим, »обукоше Данила у скерлет и метнуше му златну верижицу око врата и прогласише за њ да је трећи господар у царству«. PKSerb 356.5

Више од стотину година пре тога, Надахнуће је објавило да ће 531 се »ноћ уживања«, у току које ће се цар и његови саветници надметати у хуљењу на Бога, изненада претворити у време страха и уништења. Судбоносни догађаји, брзо се смењујући, сада су почели да се збивају један за другим, управо онако као што су пре много година били најављени у пророчким списима, пре него што су се главни учесници у тој великој драми и родили. PKSerb 357.1

Док се још налазио у свечаној дворани, окружен онима чија је судбина већ била запечаћена, цару је достављена порука да је »његов град заузет«, да непријатељ пред којим се осећао тако сигуран долази »са свих крајева« и да су се »војници препали«! (Јеремија 51,31.32) Још док су он и његови кнезови пили из посвећених Господњих судова и славили своје богове од сребра и злата, Миђани и Персијанци, који су скренули Еуфрат из његовог корита, продрли су у срце необезбеђеног града. Кирова војска стајала је пред зидовима палате; град је био пун непријатељских војника »као скакаваца« (Јеремија 51,14); и њихови победоносни узвици нађачавали су очајничке крике запрепашћених развратника. PKSerb 357.2

»Исту ноћ би убијен Валтасар, цар Халдејски«, а страни владар заузео је његов престо. PKSerb 357.3

Јеврејски пророци јасно су најавили начин на који ће Вавилон пасти. Када им је Бог у виђењима објављивао будуће догађаје, они су узвикивали: »Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?« »Како се сломи и скр532 ши маљ целе земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?« PKSerb 357.4

»Од праске када се узме Вавилон потрешће се земља и вика ће се чути међу народима!« PKSerb 357.5

»Уједанпут паде Вавилон и разби се!« »Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше, јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити! Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове да ће заспати вечним сном и неће се пробудити, говори цар којему је име Господ над војскама.« PKSerb 357.6

»Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си заратио с Господом. Господ отвори ризницу своју и извади оружје гнева својега, јер је то дело Господа, Господа над војскама у земљи Халдејској.« PKSerb 357.7

»Овако вели Господ над војскама: сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним, који их заробише држе их, неће да их пусте. Избавитељ је њихов силан, име му је Господ над војскама, он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске.« (Јеремија 51,41; 50,23.46; 51,8.56.57; 50,24.25.33.34) PKSerb 358.1

Тако су се »широки зидови вавилонски... сасвим раскопали и висока врата његова огњем попалила«. Тако је Господ над војска ма »укинуо разметање охолих и понос силних оборио«. Тако је »Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској«, постао као »Содом и Гомор«, место проклето за сва времена. Надахнуће је најавило: »Неће се у њему живети, нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда! Него ће почивати онде дивље звери и куће ће њихове бити пуне великих змија и онде ће наставати сове и авети ће скакати онуда.« »И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.« (Јеремија 51,58; Исаија 13,11.19-22; 14,23) PKSerb 358.2

Последњем вавилонском владару, као што је симболички била објављена и првом, изречена је пресуда божанског Стражара: »Теби се говори, царе...царство се узе од тебе!« (Данило 4,31) »Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска, PKSerb 358.3

Седи на земљу, нема престола...
Седи мучећи и уђи у таму, кћери халдејска,
Јер се нећеш више звати госпођа царствима.
Разгневих се на народ свој,
Оскврних наследство своје И предадох га теби у руке,
А ти им не показа милости...
И говорила си: довека ћу бити госпођа!
Али никада то ниси узимала на ум,
Нити си помишљала шта ће бити на последак.
Сада, дакле, чуј ово,
Која живиш у сластима, И без бриге седиш,
И говориш у срцу свом:
Ја сам и нема друге осим мене,
Нећу бити удовица,
Нити ћу осиротети...
То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан,
Да осиротиш и обудовиш,
Доћи ће ти потпуно,
Ради мноштва чини твојих,
Иради велике силе чарања твога.
Јер си се поуздала у злоћу своју,
Говорећи: нико ме не види!
Мудрост твоја и знање твоје преварише те,
Те си говорила у срцу свом:
Ја сам, и осим мене нема друге!
Зато ће доћи на те зло,
А нећеш знати одакле излази,
И допашће те невоља,
Да је нећеш моћи одбити,
И доћи ће на те уједанпут погибао,
За коју нећеш знати.
Стани сада с врачањем својим,
И с мноштвом чини својих,
Око којих си се трудила од младости своје,
Не би ли се помогла,
Не би ли се окрепила.
Уморила си се од мноштва намера својих,
Нека стану сада звездари,
Који гледају звезде,
Који проричу свакога месеца,
И нека те сачувају од онога што ће доћи на те.
Гле, они су као плева...
Ни сами себе неће избавити од пламена...
Неће бити никога да те избави!« PKSerb 358.4

(Исаија 47,1-15)

Сваки народ који се појавио на позорници догађаја добио је дозволу да заузме своје место на Земљи да би се показало хоће ли испунити намере Стражара и Свеца. Пророчанство је описало појављивање и напредовање великих светских империја - Вавилона. Медо-Персије, Грчке и Рима. Са сваком од њих, као и са народима мање моћи, историја се понављала. Све оне имале су своје време пробе; све су промашиле циљ, слава им је избледела и моћи им је нестало. PKSerb 360.1

Иако су народи одбацивали Божја начела и тако изазивали своју пропаст, божанска, свемоћна намера незадрживо се остваривала током векова. Пророк Језекиљ је управо то и видео у прекрасном виђењу које је добио у Халдеји, у земљи свога изгнанства, када су пред његовим очима пуним изненађења пролазили симболи који су откривали да једна надмоћна Сила управља пословима земаљских владара. PKSerb 360.2

На обалама реке Хевара, Језекиљ је посматрао вихор који је наизглед долазио са севера, »велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а усред огња као јака светлост«. Четири жива створења покретала су неколико точкова који су улазили један у други. Високо изнад свега тога »беше као престо, по виђењу као камен сафир и на престолу беше по обличју као човек«. »А виђаше се у херувима као рука човечија под крилима.« (Језекиљ 1,4.26; 10,8) Точкови који су по конструкцији били тако сложени да се на први поглед чинило као да нескладно делују, кретали су се у савршеном складу. Небеска бића, одржавана и управљана руком испод крила херувима, покретала су точкове; изнад њих, на сафирном престолу, налазио се Вечни; свуда око престола видела се дуга, симбол божанске милости. PKSerb 360.3

Као што су се сложени механизми, налик на точкове, кретали под управом руке испод крила херувима, тако се и сложена игра збивања међу људима, одвија под божанском управом. Усред сукоба и пометње народа, Онај који седи изнад херувима и сада управља догађајима на Земљи. PKSerb 360.4

Историја народа и данас нам говори. Сваком народу и сваком појединцу Бог је одредио место у свом великом плану. И данас се људи и народи кушају виском у руци Онога који никада не греши. Сви они својом одлуком одређују своју судбину, а Бог их све надгласава ради испуњења својих намера. PKSerb 360.5

Пророчанства која је велики ЈА САМ дао у својој Речи, и која се као карика за кариком уклапају у ланац догађаја, од вечности у прошлости до вечности у будућности, говоре нам где се данас налазимо у свечаној поворци векова и шта можемо очекивати у времену које долази. Све оно што је пророчанство најавило да ће се збити, до данашњег дана, записано је на страницама историје, зато можемо бити сигурни да ће и оно што тек треба да се збуде бити испуњено по свом редоследу. PKSerb 361.1

Знаци времена данас објављују да се налазимо на прагу великих и свечаних догађаја. У нашем свету све је у покрету. Пред нашим очима испуњавају се Спаситељева пророчанства о догађајима који треба да претходе Његовом доласку: »Чућете ратове и гласове о ратовима... јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.« (Матеј 24,6.7) PKSerb 361.2

Садашње време побуђује највећу пажњу свих живих. Управљачи и државници, људи који заузимају поверљива и одговорна места, интелигентни припадници свих друштвених слојева, усмерили су своју пажњу на догађаје који се збивају око нас. Они прате односе међу народима. Они посматрају напетост која је захватила сваки елеменат на Земљи и схватају да нешто велико и судбоносно ускоро треба да се догоди - да се свет налази на прагу велике кризе. PKSerb 361.3

Библија, и само Библија, правилно тумачи сва та збивања. У њој су откривени велики коначни призори у историји нашега света, догађаји који већ бацају своју сенку на оно што се сада збива, док звуци онога што се приближава чине да Земља подрхтава, а људска срца застају од страха. PKSerb 361.4

»Гле, Господ ће испразнити земљу и опустити је, преврнуће је и расејаће становнике њене... јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. Зато ће проклетство прождрети земљу и затрће се становници њени.« (Исаија 24,1-6) PKSerb 361.5

»Јаох дана, јер је близу дан Господњи и доћи ће као погибао од Свемогућега... Семе иструну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше, и овце гину.« »Лоза посахну и смоква 538 увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.« (Јоило 1,15-18.12) PKSerb 361.6

»Срце ми бије, не могу да ћутим, јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну! Погибао на погибао оглашује се, јер се пустоши сва земља.« (Јеремија 4,19.20) PKSerb 362.1

»Јаох, јер је велики овај дан, није било таквога, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.« (Јеремија 30,7) PKSerb 362.2

»Јер си ти, Господе, поуздање моје,
Вишњега си изабрао себи за уточиште!
Јер анђелима својим заповеда за тебе
Да те чувају по свим путовима твојим!« PKSerb 362.3

(Псалам 91,9.11)

»Кћери Сионска... онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих! А сада се сабраше на те многи народи говорећи: да се оскврни и да се очи наше нагледају Сиона. Али не знају мисли Господњих, нити разумеју намере његове.« (Михеј 4,10-12) Господ неће изневерити своју Цркву у време њене највеће невоље. Он је обећао избављење. Најавио је: »Ево, ја ћу вратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове!« (Јеремија 30,18) Тада ће се испунити Божја намера; начела Његовог царства узвисиваће сви који живе под Сунцем. PKSerb 362.4