ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

31. поглавље—НАДА ЗА НЕЗНАБОШЦЕ

*****

Исаија је током целе своје службе објављивао јасно сведочанство о Божјој намери према незнабошцима. И други пророци спомињали су овај божански план, али њихове поруке нису биле увек правилно схваћене. Зато је Исаији било поверено да Јуди потпуно разоткрије истину да ће се у Божји Израиљ убројити и многи који нису Аврамови потомци по телу. Ово учење није било у складу с теологијом његовог времена, али он је неустрашиво објављивао поруку, коју је добио од Бога и тако уносио наду у многа срца, која су чезнула за духовним благословима, обећаним Аврамовом потомству. PKSerb 249.1

Апостол незнабожаца, у својој посланици верницима у Риму, обраћа нашу пажњу на ту карактеристику Исаијиног проповедања. »Исаија говори слободно«, каже Павле, »нађоше ме који ме не траже, и јавих се онима који за мене не питају!« (Римљанима 10,20) Израиљци су наизглед често били неспособни или неспремни да схвате намеру, коју Бог има према незнабошцима. Та намера управо их је учинила издвојеним народом и уздигла као независан народ међу народима на Земљи. Аврам, њихов праотац, коме је првоме било упућено заветно обећање, био је позван да напусти своју родбину, да оде у далеке крајеве и однесе светлост незнабо- шцима. Иако је у обећање, које је добио, било укључено и потомство, бројно као песак поред мора, никаква себична намера није стајала иза обећања да ће он постати оснивач великог народа у земљи Хананској. У Божји завет учињен с њим били су укључени и сви народи на Земљи. Господ је обећао: »Благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу, и у теби ће бити благословена сва племена на Земљи.« (1. Мојсијева 12,2.3) Приликом обнављања завета, кратко време пре Исаковог рођења, поново је била објављена Божја намера према људском роду. »И у њему ће се благословити сви народи на Земљи«, гласило је Господње обећање које се односило на дете обећања (1. Мојсијева 18,18). Небески посетилац касније је још једном изјавио: »И благословиће се у семену твојему сви народи на Земљи!« (1. Мојсијева 22,18) PKSerb 249.2

Свеобухватни услови овог завета били су познати Аврамовој деци и деци њихове деце. Израиљци су били избављени из египатског ропства да би могли да буду на благослов народима и да би се Божје име обзнанило »по свој Земљи«. (2. Мојсијева 9,16) Ако буду били послушни Божјим захтевима, по мудрости и разуму требало је да буду далеко испред осталих народа; ова пред ност могла је да се осигура и сачува једино зато да би се испунила Божја намера према »свим народима на Земљи«. PKSerb 250.1

Чудесна дела Провиђења за време ослобађања Израиља из египатског ропства и освајање Обећане земље, покренула су многе незнабошце да признају Израиљевог Бога за свог врховног Владара. »И познаће Мисирци«, гласило је обећање, »да сам ја Господ, када дигнем руку своју на Мисир и изведем синове Израиљеве између њих!« (2. Мојсијева 7,5) Чак је и охоли Фараон био присиљен да призна Господњу моћ. »Отидите«, пожуривао је Мојсија и Арона, »послужите Господу ... па и мене благословите!« (2. Мојсијева 12,31.32) Приликом свог напредовања, чете Израиљеве установиле су да је глас о моћним делима јеврејског Бога ишао испред њих, и да су појединци међу незнабошцима почињали да схватају да је само Он прави Бог. У поквареном Јерихону, жена незнабошкиња је посведочила: »Јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи!« (Исус Навин 2,11) Познање Господње, које је тако дошло и до ње, осигурало јој је избављење. »Вером Раав... не погибе с неверницима.« (Јеврејима 11,31) Њено обраћење није био неки изоловани израз божанске милости према идолопоклоницима који су признали Његов божански ауторитет. Усред земље, многобројна група - Гаваонци - одбацила је незнабоштво и сјединила се с Израиљем, добијајући тако део у благословима завета. PKSerb 250.2

Бог не признаје никакве разлике засноване на националности, раси или касти. Он је Створитељ целог човечанства. Сви људи стварањем припадају истој породици, и сви су једно откупљењем. Исус је дошао да обори сваки зид раздвајања, да отвори свако одељење у тремовима Храма, тако да свака душа слободно може да дође Богу. Његова љубав је тако широка, тако дубока, тако потпуна, да свуда продире. Она из подручја сотониног утицаја уздиже оне који су били заведени његовим преварама, и ставља их поред Божјег престола, престола који је окружен дугом обећања. У Христу нема ни Јеврејина ни Грка, роба ни слободњака. PKSerb 251.1

Благословене Господње намере о спасењу незнабожаца, у годинама после заузимања Обећане земље, биле су скоро потпуно заборављене, и зато је постало неопходно да Бог поново објави свој план. »Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски«, псалмиста је био надахнут да запева, »и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка!« »Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје Богу!« »Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове!« »Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа. Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу, да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне; да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму, кад се скупе народи и царства да служе Господу.« (Псалам 22,27; 68,31; 102,15.18-22) PKSerb 251.2

Да је Израиљ оправдао свето поверење, сви народи света учествовали би у његовим благословима. Али, срца оних којима је било поверено познавање спасоносне истине, остала су равнодушна према потребама ближњих. Када је изгубљена из вида Божја намера, на незнабошце је почело да се гледа као на људе који се налазе изван окриља Његове милости. Светлост истине била је ускраћена, и тама је преовладала. Народи су били прекривени велом незнања, Божја љубав била је једва позната, заблуда и сујеверје су цветали. PKSerb 251.3

Исаија се суочио с таквим околностима, када је био позван у пророчку службу; ипак се није обесхрабрио, јер су му у ушима још ођекивали победоносни хорови анђела око Божјег престола: »Пуна је сва земља славе његове!« (Исаија 6,3) Његова вера је ојачала када је добио визије о славним победама Божје Цркве, када ће »земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно«. (Исаија 11,9) »Застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи«, требало је коначно да буде уништен (Исаија 25,7). Божји Дух требало је да се излије на свако тело. Гладни и жедни праведности требало је да буду убројени међу припаднике Божјег Израиља. »И процветаће као у трави, као врбе покрај потока«, казао је пророк. »Овај ће рећи: ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљеву, а други ће се писати својом руком као Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.« (Исаија 44,4.5) PKSerb 252.1

Пророку је било дато откривење о Божјем милостивом плану да расеје непокајане Јудејце по народима на Земљи. »Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говори: ево ме«, објавио је Господ (Исаија 52,6). Поуку о послушности и поверењу, није требало да само они науче, у местима свога изгнанства требало је другима да преносе знање о живом Богу. Многи међу синовима странаца требало је да науче да Га воле као свог Створитеља и свог Откупитеља; требало је да почну да светкују Његов свети суботни дан као сећање на Његову стваралачку моћ и када Он буде »загалио свету мишицу своју пред свим народима« да свој народ ослободи ропства, »сви крајеви земаљски« угледаће спасење Божје (Исаија 52,10). Многи од тих обраћеника из незнабоштва пожелеће да се потпуно сједине с Израиљцима и да их прате, када се буду враћали у Јудеју. Није било разлога да било ко међу њима каже: »Господ ме је одлучио из свога народа« (Исаија 56,3), јер је Бог преко свога пророка објавио свима, који се буду предали Њему и поштовали Његов закон, да ће се од тада убројати у духовни Израиљ - у Његову Цркву на Земљи. PKSerb 252.2

»А туђине који пристану уз Господа да му служе и да љубе име Господње, да му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завет мој, њих ћу довести на свету гору своју, и развеселићу их у дому својем молитвеном, жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару моме, јер ће се дом мој звати дом молитве свим народима. Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве: још ћу му сабрати осим оних који су сабрани!« (Исаија 56,6-8) PKSerb 253.1

Пророку је било дозвољено да погледа унапред кроз векове у време доласка обећаног Месије. У почетку је видео само »невољу и мрак и тешку муку«. (Исаија 8,22) Многи, који су чезнули за светлошћу истине, пошли су за лажним учитељима и залутали у тајанственим лавиринтима филозофије и спиритизма, други су се поуздали у обличје побожности, али нису унели праву светост у свој свакодневни живот. Стање је безнадежно изгледало, али се призор убрзо променио и пред очима пророка указала се прекрасна визија. Видео је како се рађа Сунце правде носећи здравље на својим крилима, и, пун дивљења, узвикнуо је: »Али, неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после, кад досађиваше на путу према мору, с оне стране Јордана, Галилеји незнабожачкој. Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен, засветлеће видело!« (Исаија 9,1.2) PKSerb 253.2

То славно Видело света требало је да донесе спасење сваком колену и језику, племену и народу. О делу које му је предстојало, пророк је чуо вечног Оца како говори: »Мало ми је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима, да будеш моје спасење до крајева земаљских!« »У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти, и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу, да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство, да кажеш сужњима: изиђите, онима који су у мраку: покажите се!« »Гле, ови ће издалека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље Синске.« (Исаија 49,6.8.9.12) PKSerb 253.3

Пророк је гледајући још даље у будућност, видео дословно испуњење ових славних обећања. Видео је носиоце Радосне вести спасења како одлазе до крајева Земље, сваком племену и народу. Чуо је Господа како говори о еванђеоској Цркви: »Гле, ја ћу као реку довести к њему мир и славу народа као поток бујан«, и затим јој даје налог: »Рашири место шатора својега, и завесе стана твојега нека се разастру, не брани, продужи ужа своја, и коље своје утврди; јер ћеш се надесно и налево распространити, и семе ће твоје наследити народе!« (Исаија 66,12; 54,2.3) PKSerb 254.1

Господ је објавио пророку да ће послати своје сведоке »народима у Тарсис, у Фул, и у Луд... у Тувал и у Јаван, и на даљна острва«. (Исаија 66,19) PKSerb 254.2

»Како су красне на горама
Ноге онога који носи добре гласе,
Који оглашује мир.
Који јавља добро,
Оглашује спасење,
Говори Сиону:
Бог твој царује!« PKSerb 254.3

(Исаија 52,7)

Пророк је чуо Божји глас којим позива своју Цркву на посао који јој је одређен, да припреми пут за објављивање Његовог вечног царства. Порука је била неупоредиво јасна: PKSerb 254.4

»Устани, светли се, јер дође светлост твоја,
И слава Господња обасја те.
Јер, гле, мрак ће покрити земљу,
И тама народе.
А тебе ће обасјати Господ,
И слава његова показаће се над тобом.
И народи ће доћи к виделу твојему,
И к светлости која ће те обасјати!
Подигни очи своје унаоколо, и види,
Сви се скупљају и иду к теби,
Синови ће твоји издалека доћи, И кћери твоје носиће се у наручју.«
»И туђини ће сазидати зидове твоје,
И цареви њихови служиће ти,
Јер у гневу својему ударих те,
А по милости својој помиловаћу те.
И твоја ће врата бити свагда отворена,
Неће се затварати ни дању ни ноћу,
Да ти се доведе сила народа,
И цареви њихови да се доведу.«
»Погледајте у мене
И спашћете се сви крајеви земаљски,
Јер сам ја Бог и нема другога!« PKSerb 254.5

(Исаија 60,1-4.10.11; 45,22)

Ова пророчанства о великом духовном пробуђењу у време дубоке таме налазе данас своје испуњење у ланцу мисионарских станица које се пружају све до мрачних крајева света. Пророк упоређује групе мисионара у незнабожачким земљама са заставицама које су постављене да усмере оне који траже светлост истине. PKSerb 255.1

Исаија каже: »И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште његово биће славно. И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа својега... и подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земаљска.« (Исаија 11,10-12) PKSerb 255.2

Дан избављења је пред вратима. »Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према њему.« (2. Дневника 16,9) Међу свим народима, племенима и језицима, Он види људе и жене који се моле за просветљење и знање. Њихова душа је незадовољна, дуго су се хранили пепелом (види: Исаија 44,20). Непријатељ сваке правде скренуо их је с правога пута и они посрћу као слепи људи. Међутим, остали су поштени у срцу и желе да упознају бољи пут. Они на много начина, иако у дубинама незнабоштва, без познавања писаног Божјег закона и Његовог Сина Исуса, откривају да божанска сила делује на њихов ум и карактер. PKSerb 255.3

Понекад су они, који нису имали никакво знање о Богу, осим онога, које су примили под утицајем божанске благодати, били љубазни према Његовим слугама и штитили их, излажући и свој живот опасности. Свети Дух усађује Христову благодат у срца многих племенитих тражилаца истине, будећи у њима склоности које се противе њиховој природи, противе њиховом ранијем образовању. »Видело истинито, које обасјава свакога човека који долази на свет« (Јован 1,9), обасјава и њихову душу; и то Видело, ако Му се буду покорили, повешће њихове кораке према Божјем царству. Пророк Михеј каже: »Ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело... извешће ме на видело, видећу правду његову!« (Михеј 7,8.9) PKSerb 256.1

Небески план спасења довољно је широк и може да обухвати цео свет. Бог чезне да у исцрпљено човечанство удахне дах живота. Он неће дозволити ниједној души да се разочара уколико искрено чезне за нечим узвишенијим и племенитијим од онога што свет може да јој понуди. Он своје анђеле непрестано шаље онима који, иако у веома неповољним околностима, вером се моле да их прожме сила, узвишенија од њихове, и да им донесе избављење и мир. Бог ће им се на различите начине откривати и доводити их у везу с делима свога провиђења да би учврстио њихово поверење у Онога који је себе дао у откуп за све, тако »да полажу на Бога надање своје, и да не заборављају дела Божјих, и заповести његове да држе«. (Псалам 78,7) PKSerb 256.2

»Хоће ли се јунаку узети плен, и хоће ли се отети робље праведноме?« »Овако говори Господ: и робље јунаку узеће се, и плен јакоме отеће се!« (Исаија 49,24.25) »Тада ће се... посрамити они који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: ви сте наши богови!« (Исаија 42,17) PKSerb 256.3

»Благо ономе којему је помоћник Бог Јаковљев, којему је надање у Господу, Богу његову.« (Псалам 146,5) »Вратите се ка граду, сужњи, који се надате!« (Захарија 9,12) Свима у незнабожачким земљама који су искрена срца, који су »праведни« у очима Неба, »у тами сија видело«. (Псалам 112,4) Бог је рекао: »И водићу слепце путем којега нису знали, водићу их стазама којих нису знали, обратићу пред њима мрак у светлост, и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити!« (Исаија 42,16) PKSerb 256.4