ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

23. поглавље—РОБОВАЊЕ У АСИРИЈИ

*****

Последње године злосрећног Израиљевог царства биле су обележене таквим насиљем и крвопролићем какво не памте ни најтежа раздобља сукоба и немира под Ахавовом династијом. У току две стотине и више година владари десет племена сејали су ветар; сада су почели да жању олују. Цареви су један за другим губили живот да би се начинило место за нове, жељне власти. »Постављају цареве, али не од мене«, каже Господ о тим безбожним узурпаторима, »подижу кнезове, за које ја не знам!« (Осија 8,4) Сва начела праведности била су заборављена; и они, који су морали стајати пред народима на Земљи као ризничари божанске милости, »изневерише Господа« и једни друге (Осија 5,7). PKSerb 189.1

Бог је покушавао, шаљући му врло строге укоре, да освести тврдоврати народ и да му помогне да схвати да се суочава с непосредном опасносћу да потпуно пропадне. Преко Осије и Амоса слао је поруку за поруком царству десет племена, захтевајући пуно и свеобухватно покајање, претећи уништењем уколико се безакоње настави. »Орасте безбожност, пожњесте безакоње«, објављује Осија, »једосте плод од лажи, јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака. Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати... зором ће погинути цар Израиљев.« (Осија 10,13-15) PKSerb 189.2

О Јефрему је пророк посведочио: »Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна!« (Пророк Осија често говори о Јефрему, племену које је повело остала племена у отпад од Господа, као о симболу отпадничког народа.) »Израиљ је оставио добро.« »Сатрвени судом«, неспособни да схвате страшне последице свог злог понашања, припадници царства десет племена ускоро ће постати »скитачи по народима«. (Осија 7,9; 8,3; 5,11; 9,17) PKSerb 190.1

Неке израиљске старешине били су довољно оштроумни да схвате да су изгубили углед у народу и да пожеле да га врате. Међутим, уместо да одбаце навике којима су ослабили царство, наставили су да иду путем безакоња, заваравајући се мишљу да ће првом повољном приликом повратити политичку моћ за којом су чезнули, склапајући савез са незнабошцима. »И Јефрем виде болест своју, и Јуда рану своју, и отиде Јефрем Асирцу.« »И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Египат, иду у Асирску.« »Хватају веру с Асирцем.« (Осија 5,13; 7,11; 12,2) PKSerb 190.2

Преко човека Божјега који се појавио пред олтаром у Ветиљу, преко Илије и Јелисија, преко Амоса и Осије, Господ је много пута опомињао десет племена због зла непослушности. Али, упркос претњама и укорима, Израиљ је тонуо све дубље и дубље у отпад. »Јер је Израиљ упоран као упорна јуница«, говорио је Господ. »Народ је мој прионуо за отпад од мене!« (Осија 4,16; 11,7) PKSerb 190.3

Било је времена када су казне са Неба тешко притискале бунтовни народ. »Зато их секох преко пророка«, објашњава Господ, »убијах их речима уста својих; и светлост судова твојих изиђе. Јер је мени милост мила, а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница. Али, они преступише завет као Адам, ту ме изневерише.« (Осија 6,5-7) PKSerb 190.4

»Чујте реч Господњу, синови Израиљеви«, гласила је порука која им је коначно била упућена: »Кад си заборавио Бога својега, и ја ћу заборавити синове твоје! Што се више умножише, то ми више грешише, славу њихову претворићу у срамоту... походићу га за путеве његове, и платићу му за дела његова!« (Осија 4,1.6-9) Безакоње у Израиљу у раздобљу од последњих педесет година, пре одвођења у асирско ропство, било је слично ономе у време Нојево, и у свако друго доба у коме су људи одбацили Бога и потпуно се предали злоделима. Уздизање природе изнад Бога природе, обожавање створења уместо Створитеља, увек је за последицу имало најтежа зла. Тако је било и са Израиљем, који је обожа вајући Вала и Астарту, одавао највише почасти природним силама, и тако пресекао све везе с Оним који уздиже и оплемењује и зато пао као лак плен искушења. Када су сва утврђења душе била оборена, заведени верници више се нису могли одбранити од греха и потпуно су се предали злим страстима свога људског срца. PKSerb 190.5

Против свеопштег израбљивања, очигледних неправди, беспримерног луксуза и настраности, бесрамног ждерања и пијанства, неограничене раскалашности и покварености свога времена, пророци су подизали свој глас; али, узалудни су били њихови протести, узалудно њихово указивање на грех. Пророк Амос пише: »Мрзе онога који их укорава на вратима, и гаде се онога који говори право!« »Мучите праведника, примате поклоне, изврћете правду убогима на вратима!« (Амос 5,10.12) PKSerb 191.1

Такве су биле неке последице зла које је учинио Јеровоам, поставивши два телета од злата. Прво удаљавање од прописаних облика богослужења довело је до увођења грубљих облика идолопоклонства, све док се на крају сви становници земље нису одали заводничким обичајима обожавања природе. Заборавивши свог Створитеља, Израиљ се »дубоко покварио«. (Осија 9,9) PKSerb 191.2

Пророци су наставили да говоре против ових зала и позивају на враћање добру. Осија је призивао: »Сејте правду, жећете милост, орите крчевину, јер је време да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом!« »Ти, дакле, обрати се Богу својему, чувај милост и правду, уздај се увек у Бога својега!« »Обрати се, Израиљу, Господу Богу својему, јер си пао својега ради безакоња... реците му: опрости све безакоње, и прими добро.« (Осија 10,12; 12,7; 14,1.2) Преступницима су биле пружене многе прилике да се покају. PKSerb 191.3

У време њиховог најдубљег отпада и највеће потребе, Бог им је послао вест опроштења и наде: »Пропао си, Израиљу, али ти је помоћ у мени! Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим!« (Осија 13,9.10) PKSerb 191.4

»Ходите да се вратимо ка Господу«, позивао их је пророк, »јер Он раздире, и исцелиће нас, рани, и завиће нас! Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред њиме. Тада ћемо познати Господа и све ћемо га више познавати, јер му је излазак уређен као зора, и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу!« (Осија 6,1-3) PKSerb 191.5

Онима који су, заслепљени сотонином силом, изгубили из вида вековни план за избављење грешника, Господ нуди обновљење и мир. Он каже: »Исцелићу отпад њихов, љубићу их драге воље, јер ће се гнев мој одвратити од њега! Бићу као роса Израиљу, процветаће као љиљан, и пустиће жиле своје као дрвета Ливанска. Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као Ливански. Они ће се вратити и седети под сеном његовим, рађаће као жито и цветаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино Ливанско. Јефрем ће рећи: шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати, ја ћу му бити као јела зелена, од мене је твој плод.« PKSerb 192.1

»Ко је мудар нека разуме ово,
Иразуман, нека позна ово,
Јер су прави путеви Господњи,
И праведници ће ходити по њима,
А преступници ће пасти на њима.« PKSerb 192.2

(Осија 14,4-9)

Благослови тражења Господа снажно су истицани. Господ је позивао: »Тражите ме, и бићете живи! А не тражите Ветиља, не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа!« PKSerb 192.3

»Тражите добро, а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте. Мрзите на зло, и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ над војскама смиловао на остатак Јосифов.« (Амос 5,4.5.14.15) PKSerb 192.4

Већина оних који су чули ове позиве одбила је да искористи њихове предности. Речи Божјег весника су биле толико супротне поквареним жељама непокајаних да су идолопоклонички свештеници из Ветиља, послали поруку владару Израиља, говорећи: »Амос диже буну на те усред дома Израиљева, земља не може поднети све речи његове!« (Амос 7,10) PKSerb 192.5

Преко Осије Господ је објавио: »Када лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа Самаријска!« »И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају Господу Богу својему нити га траже уза све то!« (Осија 7,1.10) PKSerb 193.1

Из нараштаја у нараштај Господ је подносио своју залутату децу, па и сада, суочен са отвореном побуном, и даље чезне да им се открије као Онај који жели да спасе: »Шта да ти учиним, Јефреме, шта да ти учиним, Јудо? Јер је доброта ваша као облак јутарњи, и као роса која у зору падне, па је нестане!« (Осија 6,4) Зла која су преплавила земљу, постала су неизлечива. Над Израиљем је изречена страшна казна: »Јефрем се удружио с лажним боговима, остави га!« »Дођоше дани похођења, дођоше дани плаћања, познаће Израиљ!« (Осија 4,17; 9,7) PKSerb 193.2

Десет Израиљевих племена требало је сада да пожању плодове отпада, који је уобличен постављањем туђих олтара код Ветиља и Дана. Божја порука је гласила: »Оставило те је теле твоје, Самаријо, јарост се моја распалила на њих, докле се неће моћи очистити? Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог, теле ће Самаријско отићи у комаде!« »За јунице Ветавенске уплашиће се становници Самаријски, јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови који им се радоваху... и он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару!« (Осија 8,5.6; 10,5.6) PKSerb 193.3

»Гле, очи су Господње управљене на ово грешно царство да га затре са земље, али нећу сасвим затрти дома Јаковљева, говори Господ. Јер, ево, ја ћу заповедити и разметаћу међу свим народима дом Израиљев као што се размеће жито у решету да ни зрно не падне на земљу. Од мача ће погинути сви грешници између народа мојега, који говоре: неће доћи, нити ће нас задесити зло!« PKSerb 193.4

»И пропашће куће од слонове кости, и нестаће великих кућа, говори Господ!« »Јер Господ Господ над војскама кад се дотакне земље, она се растапа и туже сви који живе на њој!« »Синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја разделити ужетом, и ти ћеш умрети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.« »И што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиу, да сретнеш Бога својега!« (Амос 9,8-10; 3,15; 9,5; 7,17; 4,12) PKSerb 193.5

Ове најављене казне за неко време биле су одложене, и у току дуге владавине Јеровоама Другог израиљске војске постизале су значајне победе. Међутим, то раздобље привидног благостања није изазвало никакве промене у срцу непокајаних; и зато је изречена коначна осуда: »Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство!« (Амос 7,11) PKSerb 194.1

Озбиљност ових речи промакла је цару и народу, јер су предалеко отишли у свом безакоњу. Амасија, старешина идолопоклоничких свештеника у Ветиљу, погођен јасним речима које је пророк изговорио против народа и цара, рекао је Амосу: »Видиоче, иди и бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј, а у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски!« (Амос 7,12.13) PKSerb 194.2

На то је пророк оштро одвратио: »Зато овако вели Господ: ... Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство!« (Амос 7,17) PKSerb 194.3

Речи изговорене против отпалих племена дословно су се испуниле; али, до уништења царства дошло је постепено. Изричући пресуду, Господ је био милостив и, у први мах, када је »Фул, цар Асирски«, ударио на земљу, Менајиму, тада цару у Израиљу, било је дозвољено да остане на престолу као вазал асирског царства, уместо да буде одведен у ропство. »А Менајим даде Фулу тисућу таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци. А тај новац узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару Асирском, од свакога по педесет сикала.« (2. О царевима 15,19.20) Асирци, понизивши десет племена, вратили су се за неко време у своју земљу. PKSerb 194.4

Менајим, далеко од помисли да се покаје за зла која су донела пропаст његовој земљи, наставио је да чини грехе »Јеровоама, сина Наватова, којима наведе на грех Израиља«. И Факија и Фекај, његови наследници, »чињаху што је зло пред Господом«. (2. О царевима 15,18.24.28) »У време Фекаја«, Теглат Феласар, асирски цар, провалио је у Израиљ и одвео са собом мноштво заробљеника из племена која су живела у Галилеји и источно од Јордана. »Племе Рувимово и племе Гадово и половина племена Манасијина«, заједно с другим становницима, »Галада и Галилеје, и све земље Нефталимове« (1. Дневника 5,26; 2. О царевима 15,29) били су расејани међу незнабошцима у земљама далеко од Палестине. PKSerb 194.5

Северно царство никада се није опоравило од овог страшног ударца. Слабашни остатак сачувао је облике власти, али снаге више није било. Само је још један владар, Осија, дошао на престо после Фекаја. Ускоро је царство било заувек збрисано са лица Земље. Али у то време туге и невоље, Господ се сетио своје милости и дао народу још једну прилику да одбаци идолопоклонство. Треће године Осијиног владања, добри цар Језекија почео је царовати у Јуди и што је брже могао увео је важне реформе у службе јерусалимског Храма. Била је најављена Пасха и на ту светковину била су позвана не само племена Јуде и Венијамина, над којима се Језекија зацарио, већ и сва северна племена. Проглас је био објављен »по свему Израиљу, од Вирсавеје до Дана, да дођу у Јерусалим да прославе Пасху Господу Богу Израиљеву, јер је одавно не беху славили како је написано.« PKSerb 195.1

»И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамову, Исакову и Израиљеву, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од царева асирских... не будите, дакле, тврдоврати као оци ваши, дајте руке Господу и ходите у светињу његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу својему па ће се одвратити од вас жестина гнева његова. Јер ако се обратите Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу, јер је Господ, Бог ваш, милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите њему.« (2. Дневника 30,5-9) PKSerb 195.2

»Од града до града, по земљи Јефремовој и Манасијиној, све до Завулона«, гласници, које је послао Језекија, објављивали су поруку. Израиљ је у тој поруци требало да препозна позив на покајање и повратак Богу. Међутим, остатак од десет племена, који је још живео на територији некада напредног северног царства, понашао се равнодушно, чак и презриво према царским посланицима. »Подсмеваху им се и ругаху им се.« Међутим, било је и оних који су се радосно одазивали. »Неки од Асира и од Манасије и од Завулона, покоривши се дођоше у Јерусалим... да празнују празник пресних хлебова.« (2. Дневника 30,10-13) PKSerb 195.3

Око две године после тога, асирске чете предвођене Салманасаром опколиле су Самарију; приликом те опсаде мноштво људи је трагично изгинуло, што од глади и болести, што од мача. И град и народ пали су у асирске руке, па је сломљени остатак десет племена био одведен у ропство и расејан по асирском царству. PKSerb 195.4

Уништење северног царства било је непосредна казна с Неба. Асирци су били само оруђе којим се Бог послужио да изврши своју намеру. Преко Исаије, који је почео да прориче кратко време пре пада Самарије, Господ говори о асирским четама као о »шиби гнева својега«. »Палица у руци његовој«, каже Бог, је »моја јарост.« (Исаија 10,5) PKSerb 196.1

Тешко су синови Израиљеви »грешили Господу Богу својему... и чинили зле ствари«. »Али не послушаше, него... одбаци ше уредбе његове и завет његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства његова, којима им сведочаше.« Било је то зато што »оставише све заповести Господа, Бога својега, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служише Валу«, и тврдоврато одбијаху да се покају, што их Господ »мучи, и предаде у руке онима који их плене, докле их не одбаци од себе«, у складу с јасним опоменама које им је слао »преко свих слугу својих, пророка«. PKSerb 196.2

»И тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску«, »јер не слушаше гласа Господа, Бога својега, и преступаше завет његов, све што им је заповедио Мојсије, слуга Господњи«. (2. О царевима 17,7.11.14-16.20.23; 18,12) PKSerb 196.3

Страшне казне које су погодиле десет племена имале су у својој позадини мудру и милостиву Господњу намеру. Оно што више није могао да постигне преко њих у земљи њихових отаца, Бог је покушао да постигне расејавши их међу незнабошце. Његов план спасења свих оних који буду одлучили да добију опроштење преко Спаситеља људског рода, тек је требало да се оствари; невољама које су задесиле Израиљ, Он је приправљао пут да се Његова слава открије свим народима. Нису сви они који су одведени у ропство били непокајани. Међу њима је било и оних који су остали верни Богу, и оних који су се понизили пред Њим. Преко тих, »синова живога Бога« (Осија 1,10), Он је желео да мноштво становника асирског царства упозна особине Његовог карактера и корисност Његовог закона. PKSerb 196.4