Istorija Otkupljenja

Pedeset I Prvo Poglavlje—Vest Drugog Anđela

Crkve koje su odbile da prime vest prvog anđela odbacile su svetlost s Neba. Ta vest im je bila upućena u milosti da ih podigne da uvide svoje pravo stanje svetovnosti i otpada i da se pripreme da sretnu svoga Gospoda. IO 306.1

Poruka prvog anđela bila je objavljena da bi se Hristova Crkva odvojila od pokvarenog uticaja sveta. Međutim, veze, koje su, čak i one koji su se izdavali za hrišćane, povezivale sa svetom bile su mnogo čvršće od onih koje su ih vukle prema Nebu. Oni su odlučili da slušaju glasove svetovne mudrosti, i da se odvrate od vesti istine koja je stavila na probu njihova srca. IO 306.2

Bog upućuje svoju svetlost da bi je ljudi prihvatili i poslušali, a ne da bi je prezreli i odbacili. Svetlost koju On šalje postaje tama za one koji je ne poslušaju. Kada Božji Duh prestane da upisuje istinu u srce čoveku, onda svako slušanje postaje uzaludno, i svako propovedanje bez rezultata. IO 306.3

Kada su Crkve odbacile Božji savet time što su odbile vest o drugom dolasku, i Gospod je njih odbacio. Posle prvog anđela došao je drugi, koji je objavljivao: „Pade, pade Vavilon, grad veliki, jer je učinio da svi narodi piju od vina gneva zbog bluda njegova.” (Otkrivenje 14,8) Čekaoci drugog dolaska su shvatili da ova vest najavljuje moralni pad crkava zbog njihovog odbacivanja prve vesti. Poruka: „Pade, pade Vavilon...” bila je objavljena u leto 1844. godine, i imala je kao posledicu da se oko pedeset hiljada ljudi povuklo iz tih Crkava. IO 306.4

Oni koji su propovedali prvu vest nisu nameravali niti očekivali da će doći do podele u Crkvama ili do obrazovanja novih nezavisnih organizacija. Kaže Vilijam Miler: „U celokupnom svom radu nikada nisam imao želju ili pomisao da uspostavim neku odvojenu grupu izvan postojećih denominacija, ili da ukažem prednost nekoj od njih na račun drugih. Želeo sam da budem na blagoslov svima. Smatrajući da će se svi hrišćani radovati mogućnosti Hristovog dolaska, i da oni koji ne gledaju onako kako ja gledam neće zato ništa manje voleti one koji prihvate ovu doktrinu, nisam ni pomišljao da će se ikada pokazati potreba za nekim zasebnim sastancima. Moj celokupni cilj bila je želja da obraćam duše Bogu, da obavestim svet o sudu koji se približava, i da pokrenem svoje bližnje da obave onu pripremu srca koja će ih osposobiti da dočekaju svoga Boga u miru. Velika većina onih koji su se obratili mojim radom priključila se postojećim Crkvama. Kad bi se pojedinci obratili meni da me upitaju kakva je njihova dužnost, uvek sam im govorio da idu tamo gde će se osećati kao kod kuće; i, upućujući takve, nikada nisam nijednoj Crkvi davao prednost.” IO 307.1

Neko vreme mnoge Crkve su odobravače njegov rad, ali kada su se odlučile protiv istine o drugom dolasku, poželele su da suzbiju svaku raspravu o toj temi. Oni koji su prihvatili doktrinu bili su na taj način stavljeni na veliku probu i bili su zbunjeni. Voleli su svoje Crkve, oklevali da se odvoje od njih; ali, izloženi ruganju i pritisku, bez prava da govore o svojoj nadi, ili da prisustvuju propovedima o Gospodnjem dolasku, mnogi su konačno ustali i odbacili jaram koji im je bio nametnut. IO 307.2

Čekaoci, videći da Crkve odbacuju svedočanstvo Božje Reči, nisu ih više mogli smatrati delom Hristove Crkve, „stubom i tvrđom istine”; i kada je poruka „pade, pade Vabilon” počela da se propoveda, smatrali su da je opravdano da raskinu svoje dotadašnje veze. IO 307.3

Posle odbacivanja vesti prvog anđela, u Crkvama je došlo do žalosne promene. Kada se istina odbaci, zabluda se prihvata i neguje. Ljubav prema Bogu i vera u Njegovu Reč se hladi. Crkve su ožalostile Gospodnjega Duha i On se u velikoj meri povukao iz njihove sredine. IO 307.4