Istorija Otkupljenja

196/232

Pripremi se da sretneš Gospoda

S neizrecivom željom su oni koji su prihvatili vest iščekivali dolazak svoga Spasitelja. Vreme kada su smatrali da će doći bilo je pred vratima. Očekivali su taj trenutak sa smirenim dostojanstvom. Počivali su u slatkom zajedništvu s Bogom, uživajući unapred u miru koji će biti njihov deo u svetloj budućnosti. Nijedan od onih koji su iskusili tu nadu i to poverenje, ne može da zaboravi te dragocene trenutke očekivanja. Svetovni poslovi su najvećim delom bili zanemareni tih poslednjih sedmica. Vernici su pažljivo ispitivali svaku misao i svaku naklonost svoga srca kao da se nalaze na samrtničkoj postelji i da će za nekoliko sati zatvorili svoje oči za sve što je zemaljsko. Niko se nije potrudio da načini posebnu „odeću za uznesenje”, ali su svi osećali potrebu za unutrašnjim osvedočenjem da su spremni za susret s Spasiteljem; njihova bela odeća bila je neporočnost njihove duše, karaktera očišćenog od greha posredničkom Hristovom krvlju. IO 304.3

Bog je odlučio da stavi na probu svoj narod. Njegova ruka je prekrila pogrešku u izračunavanju proročkih razdoblja. Čekaoci nisu otkrili pogrešku, niti su je otkrili njihovi najobrazovaniji protivnici. Takvi su govorili: „Vaše izračunavanje proročkih razdoblja je pravilno. Neki veliki događaj treba da se dogodi, ali se neće dogoditi ono što gospodin Miler nagoveštava; biće to obraćenje sveta, a ne drugi Hristov dolazak.” IO 305.1

Očekivano vreme je prošlo, a Hristos se nije pojavi da izbavi svoj narod. Oni koji su s iskrenom verom i ljubavlju očekivali svoga Gospoda doživeli su gorko razočaranje. Međutim, Gospod je izvršio svoju nameru; on je isprobao srca onih koji govorili da očekuju Njegov dolazak. Među njima je bilio mnogo onih koji nisu bili pokrenuti nikakvom uzvišenijom pobudom osim strahom. Njihovo ispovedanje vere nije uticalo na njihova srca ili na njihov život. Kada se očekivani događaj nije zbio, te osobe su izjavile da se nisu razočarale; nikada nisu ni verovale da će Hristos doći. Bile su među prvima koji su se rugali žalosti iskrenih vernika. IO 305.2

Ipak, Isus i svi nebeski anđeli s ljubavlju i saučešćem su gledali okušane i verne, a ipak razočarane vernike. Da se veo koji je odvajao vidljivo od nevidljivoga mogao ukloniti, videli bi se anđeli kako stoje pored ovih nepokolebljivih duša i štite ih od Sotonijih strela. IO 305.3