Божjа задивљуjућа благодат

МОЛИТВА, 7. ЈУН

»Он у дане тела својега, мољења и молитве ономе који га може избавити од смрти с виком приношаше, и би утешен no својој побожности.« (Јеврејима 5,7) GAGS 166.1

Док се молите, драги младићи и девојке, да не паднете у искушење, имајте на уму да се ваш посао никако не завршава молитвом. Ви морате сами допринети услишењу своје молитве колико год је то могуће, тиме што ћете се одупрети искушењу, и тек онда препустити Исусу да за вас учини оно што ви нисте могли учинити... GAGS 166.2

Желела бих да подсетим младе који се украшавају... да је, због њи-хових греха, Спаситељева глава носила на себи срамотну круну од трња. Када трошите драгоцено време на украшавање своје одеће, сетите се да је Цар славе носио једноставну, необрубљену доламу. Ви који се умарате украшавајући себе, молим вас, помислите да је Исус често био уморан од непрекидног тешког рада и самоодрицања и самопожртвовања да би помогао сиромашнима и напаћенима. Он је проводио целе ноћи у молитви на усамљеним местима у планинама, не због својих слабости или својих лотреба, већ зато што је видео, што је осећао слабост ваше природе да се одупре искушењима непријатеља управо у оним тачкама у којима ви бивате савладани. Он је знао да ћете бити немарни према опасностима које вам прете и да нећете осећати потребу да се молите. Управо је вас ради слао своје молитве Оцу, пратећи их уздасима и сузама. Он је то чинио да би нас ослободио оне охолости и љубави према таштини и уживањима којима сада подлежемо и које у нама гуше љубав према Исусу... GAGS 166.3

Хоћете ли, млади пријатељи, устати и ослободити се те страшне равнодушности и мртвила који су вас изједначили са светом? Хоћете ли послушати глас опомене који вам говори да пропаст вреба на путу оних који су неопрезни у овом часу опасности? (ЗТ 378-380) GAGS 166.4

Многи од наших младих, својим безбрижним одбацивањем опомена и укора који су им упућени, широко отварају врата сотони да слободно уђе. Док имамо Божју реч као водича и Исуса као свог небеског Учитеља не треба да останемо у незнању у односу на оно што тражи од нас, или какве нам замке поставља сотона... Неће то бити неугодан задатак да будемо послушни Божјој вољи, само ако себе потпуно потчинимо вођству Његовог Духа. (ЗТ 378) GAGS 166.5