Божjа задивљуjућа благодат

ПОБЕДОНОСНЕ ПАТЊЕ, 6. ЈУН

»Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.« (Јеврејима 2,18) GAGS 165.1

О када бисмо могли да схватимо значење ових речи: Христос »пострада и искушан би«! Иако је био потпуно слободан од сваке мрље греха, продуховљена осетљивост Његове свете природе учинила је да My сваки додир са злом буде неизрециво болан. Ипак, одевен у своју људску природу, суочио се лицем у лице с архиотпадником, и сам се одупрео непријатељу свога престола. Христос ни у мислима није могао да буде наведен да се покори сили искушења. (SDA ВС 7,927) GAGS 165.2

Какав је то призор био за небеске посматраче! Христос, који није познавао ни најмању мрљу греха или прљавштине, узео је нашу природу у њеном изопаченом стању! Било је то понижење веће него што би ограничени човек могао да схвати. Бог се показао у телу, и понизио се. Какве ли теме за размишљање, за дубоко, озбиљно разматрање. Био је тако бескрајно велики да је поштован као Величанство Неба, а понизио се толико дубоко; међутим, при томе није изгубио ниједан атом свога достојанства и своје славе! Он се спустио до крајњег сиромаштва, до најдубљег људског понижења. Нас ради постао је сиромашан, да се ми Његовим сиромаштвом обогатимо. (1SM 253) GAGS 165.3

Свет је изгубио свој првобитни образац доброте и потонуо у свеопшти отпад и моралну поквареност; Исусов живот био је испуњен тешким, по-жртвовним напором да човека врати натраг у првобитно стање тиме што ће га надахнути духом божанске великодушности и несебичне љубави. Иако је био на свету, Он није био од света. За Њега је представљало трајни бол да буде у додиру с непријатељством, изопаченошћу и нечистотом, стањем које је сотона изазвао у свету; међутим, Он је морао да обави своје дело, да доведе човека у склад с божанским планом, а Земљу у везу са Небом, па ниједну жртву није сматрао сувише великом ако би допринела остварењу Његовог циља. Он је био »у свачему искушан као и ми«. (Јеврејима 4,15) Сотона је био спреман да Га нападне на сваком кораку, наваљујући на Њега својим најжешћим искушењима; али Он ипак »греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим«. (1. Петрова 2,22) »Он пострада и искушан би«, Он је страдао у складу са савршенством своје светости. Али, кнез таме ништа није нашао у Њему; ни једна једина мисао, ни једно једино осећање нису се одазвали искушењу. (5Т 421.422) GAGS 165.4