Пoрука Младим Хришћанима

МЕРИЛО СПОСОБНОСТИ

На омладини почивају тешке одговорности. Бог мно-го очекује од младих људи који припадају нараштају обдареном великим светлом и обилним познањем. Он очекује да ову светлост и познање предају и другима. Жели да помоћу њих распрши заблуде и празноверја која помрачују ум многих. Они треба сами себе да на-гоне да сабирају и мала сазнања и искуства. Бог их сма-тра одговорнима за прилике и преимућства која им је дао. Да би се дело које је пред њима унапредило како то време захтева, од њих се очекује озбиљан напор. ПMX 20.1

Када би посветили свој ум и срце Божјој служби, постигли би висок степен способности и корисности. Ово је мера висине на којој Господ жели да види омладину. Учинити мање од овога значи одбити да најбоље иско-ристимо прилике које нам Бог пружа. То би значило издати Бога и занемарити да сарађујемо на добру чове-чанства. ПMX 20.2

Припремање за службу. — Они који се труде да по-стану Божји сарадници, који имају жарку жељу да стекну знање да би га предали даље, примаће стално од Бога светлост коју треба другима да пренесу. Ако млади — као Данило — ускладе своје навике, апетит и жеље са Божјим захтевима, оспособиће се за узвишенији рад. Нека одстране из свог срца све што је ниско и лакоми-слено. Глупости и празне жеље треба напустити; оне не-мају места у животу и искуству оних који живе вером у Сина Божјег, једући његово тело и пијући његову крв. ПMX 20.3

Треба да разумеју ово: поред свих преимућстава образовања, може да се деси да не стекну васпитање које би их оспособило за рад у Божјем винограду. Они не могу да ступе у Божју службу без неопходне разумне побожности. Ако се предају уживањима и забавама уместо да јачају свој ум племенитим и узвишеним наме-рама, они слабе способности које им је Бог дао; и криви су пред њим што су занемарили да разумном употре-бом развијају своје таленте. ПMX 20.4

Њихов закржљали духовни живот вређа Бога. Они трују и кваре мисли оних с којима се друже. Својим речима и поступцима подстичу друге на безбрижну не марност за свете ствари. Не само да излажу своју душу опасностима, већ врше штетан утицај на све са којима долазе у додир. Они су потпуно неспособни да представ-љају Христа. Као робови греха, немарни, безбрижни и неразумни, они се удаљују од њега. ПMX 21.1

Они који се задовољавају малим успесима нису прави Божји сарадници. Они који допуштају да им мисли лу-тају без контроле падају под утицај сотоне који их прима у свој табор да би заводили друге душе. Они јавно исповедају своју веру и имају обличје побожно-сти, али више воле сласти него Бога. ПMX 21.2

Вештина уместо побожности. — Има младих људи који су обдарени извесном вештином и којима се дру-гови због тога диве, али њихова вештина није посвећена. Није ојачана и учвршћена милошћу и тешкоћама. Такву вештину Бог не може да употреби за добро човечанства и на славу своме имену. Под плаштем побожности, они употребљавају своје способности за ширење лажних идеала, тако да необраћени, гледајући на њих, налазе изговор за своје рђаво владање. Сотона се служи њима да забавља њихове другове помоћу њихових глупости и шала. Све што они раде има зао утицај јер су под кон-тролом кушача који изграђује њихов карактер и упо-требљава их у својој служби. ПMX 21.3

Они имају дарове, али ти дарови нису развијени; имају способности, али их не употребљавају. Дарови су им били дати, али су их лошом употребом изопачили и својим лудостима унизили, и тако повукли и друге на исти ниво. Христос је ипак платио откуп за њихове душе својим одрицањем, својом жртвом, понизношћу и срамотом коју је претрпео. То је учинио да би их осло- бодио од ропства греха, од ропства господару који се само толико интересује за њих колико може да их упо-треби за пропаст душа. Они не маре за љубав божанског Откупитеља који са жалошћу посматра њихов рад. ПMX 21.4

Такви млади иду у сусрет вечној пропасти. Шта ће они мислити о својим шалама и глупостима на дан суда, када сваки буде примио плату од Судије све Земље пре-ма делима која је чинио у телу? Они су зидали дрва, сено и сламу; и све њихово животно дело ће пропасти. Каквог ли губитка! ПMX 22.1

Колико ће бити срећнији они који се посвете Божјој служби, очекујући да их Христос похвали; који сваки дан бележе у свој дневник своје погрешке, заблуде, боли, извојеване победе над искушењима, радост и мир који имају у Христу! Такви се млади неће ни сра-мити ни плашити кад буду постављени пред свој жи-вотни извештај. ПMX 22.2

Изабрано средство. — Наше признавање његове вер-ности је средство које је небо изабрало да свету објави Христа. Треба да признамо милост коју је Он некада открио кроз свете људе, али још ће боље бити да сво-јим личним искуством посведочимо за њу. Ми смо Божји сведоци ако у своме животу откривамо деловање бо-жанске силе. Сваки човек има свој лични живот, разли-чит од живота свих других и сасвим друкчије искуство. Божја је жеља да се наше хвале пењу к њему и да оне буду израз наше личности. ПMX 22.3