Пoрука Младим Хришћанима

ВИСИНЕ КОЈЕ МОЖЕМО ДОСТИЋИ

Драги младићи и девојке, шта је циљ вашег живота? Желите ли стећи образовање да бисте постигли име и положај у свету? Гајите ли тајну жељу да једног дана достигнете врхунац интелектуалне величине, да поста-нете чланови законодавне скупштине и да сарађујете у доношењу земаљских закона? У таквој тежњи нема ничег злога. Сваки од вас може постићи свој циљ. Али не треба да се задовољавате сићушним успесима.Уприте поглед горе; не штедите труд да достигнете виши циљ. ПMX 16.2

Религија као темељ живота. — Страх Божји је темељ сваке праве величине. Поштење које се никад не колеба је начело којег треба да се држиш у свим приликама свог живота. Не иди ни у школу без своје вере; она нека је у твом дому; она нека надахњује све твоје на-поре. Сада је твоје главно питање како да изабереш и завршиш своје студије, да истовремено сачуваш чврст и неокаљан хришћански карактер и потчиниш све зе-маљске интересе светим захтевима Христовог еванђеља. ПMX 16.3

Сада треба да зидаш како би касније своје дело могао довршити; сада треба да заузмеш у друштву и животу такав став који ће ти омогућити да оствариш Божје намере са тобом. Као Христовом ученику теби се не брани да постижеш земаљске успехе, али нека с то-бом иде и твоја вера. Ма какав био посао за који се оспособљаваш, немој никада пасти у искушење и поми-слити да нећеш моћи постићи успех ако не жртвујеш начела. ПMX 16.4

Велике одговорности. — Ако се управљате по чвр-стим начелима вере, онда ћете моћи да досегнете сваку висину. Са радошћу ћемо гледати како постижете узви-шени циљ који вам је поставио Бог. Исус љуби младе. Они су му драги, али се не радује ако млади расту а не развијају своје таленте. Они могу постати јаки људи, чврстих начела, способни да носе тешке одговорности, али само под условом да упрегну све своје силе. ПMX 17.1

Нема већег злочина него изопачити моћи које вам је дао Бог чинећи зло и вршећи на друге зао утицај. Има обдарених људи који се служе својим способно-стима да шире моралну поквареност и пропаст, али чи-нећи то они себи припремају жетву којом се неће моћи поносити. Страшно је употребљавати од Бога примљене способности на такав начин да се у друштву шири бе-срамност и зло уместо благослов. Страшно је такође да закопамо таленат који нам је Бог поверио; то је исто што и одбацити венац живота. Бог захтева нашу службу. Свако треба да прихвати одговорност, и само онда мо-жемо да испунимо велику животну мисију ако без усте-зања примимо одговорности и свесно и верно их носимо. ПMX 17.2

Утицај вере. — Мудри човек каже: „Опомињи се Творца својега у младости својој!” Али ни за тренутак не мисли да ће те утицај вере учинити тужним и мрзо-вољним и да ће ти затворити пут ка успеху. Христова вера не уништава нити слаби и најмању способност. Ни-како ти не ускраћује радост праве среће, не слаби твоју вољу за живот и не чини те равнодушним према захте- вима пријатеља и друштва. Она не завија живот у црни-ну, нити се манифестује уздасима и јецајима. Не, не; они који дају Богу прво и последње и најбоље место у свом животу су најсрећнији људи на свету. Осмех и ведрина нису прогнани са њиховог лица. Вера не чини човека грубим и суровим, неуредним и неучтивим; на-против, она га уздиже и оплемењује, профињује његов укус, посвећује његово расуђивање; она га припрема за живот у друштву анђела, у становима које нам је Исус отишао да припреми. ПMX 17.3

Не заборавимо никада да је Христос непресушив извор радости. Он се не радује људској беди. Напротив, Он жели да види да су сви срећни. Хришћани могу да црпу радост са много извора и да вам с непогрешивом тачношћу кажу која су уживања у складу са Законом и исправна. Њихов одмор и разонода нису такве при-роде да би слабили дух и понижавали душу; они не остављају за собом никакву горчину, никакав презир са-мога себе нити им одузимају могућност да буду другима од користи. Док можемо собом повести Христа и очу-вати дух молитве, дотле смо у савршеној сигурности. ПMX 18.1

Како да управљамо талентима. — Драги млади при-јатељи, страх Божји је темељ сваког напретка, то је по-четак мудрости. Ваш небески Отац има право на вас; јер, без ваше молбе и заслуге, Он вас је обасуо својим добрима. Још више, Он вам је даровао цело небо у дару свог љубљеног Сина. За узврат овом бескрајном дару, Он тражи од вас драговољну послушност. Откупивши вас скупоценом крвљу свог Сина, Бог од вас тражи да добро искористите преимућства која уживате. Ваше ин-телектуалне и моралне способности су Божји дарови, таленти који су вам поверени да их мудро развијате. Ви немате права да их оставите успаване због недостатка исправног неговања или да неупотребљавањем закржљају. На вама је да се одлучите хоћете ли се верно прихва- тити својих тешких одговорности, хоћете ли својим на-порима дати најбољи правац. ПMX 18.2

Живимо усред опасности последњих дана. Цело се небо интересује за карактер који развијамо. Све вам је дато како бисте постали деоничар Божје природе по-што сте напустили поквареност која влада у свету кроз страсти. Човек који жели да победи зло није препуштен својим слабим силама. Помоћ је близу; она ће бити дата свакој души која је искрено тражи. Анђели Божји, које је Јаков видео у сну како се пењу и силазе по лествама, доћи ће у помоћ свакој души која жели да се попне у небеске висине. Они чувају Божји народ, мотре бри-жљиво сваки његов корак. Они који се пењу светлом стазом примиће награду; ући ће у радост свог Господара. ПMX 19.1

Узвишени идеал који треба да постигнемо. — Идеал који је Бог поставио својој деци виши је од највише људске помисли. Побожност, сличност Богу то је циљ који треба да постигнемо. Ученик види да се пред њим отвара стаза сталног напредовања. Он има да достигне висок циљ, да оствари идеал који обухвата све што је добро, племенито и чисто. Такав ученик ће напредовати брзо у свим гранама правог знања. Али његови ће на-пори бити управљени циљевима толико вишим изнад себичних и временских интереса колико је небо више од земље. ПMX 19.2

Оруђа Божје милости. — Бог очекује од свакога од нас да постанемо спроводници кроз које ће Он слати свету благо своје милости, неиспитљиво Христово богат-ство. Христу су највише потребна оруђа која ће пред светом представљати његов Дух и његов карактер. Ништа није свету толико потребно колико људи који ће му от-крити Спаситељеву љубав. Цело небо чека на оруђа кроз која ће моћи излити свето уље које ће бити радост и благослов за људска срца. ПMX 19.3