Пoрука Младим Хришћанима
ЛИЧНА ОДГОВОРНОСТ
Наш небески Отац не тражи од нас ни више ни мање него онолико колико можемо чинити. Он не на-меће на своје слуге бреме које они не би могли носити. „Он зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.” Божјом милошћу ми можемо чинити све што Он од нас тражи. ПMX 217.1
„Коме се много дало, од њега ће се и много тра-жити.” Ми ћемо лично бити одговорни ако смо за једну јоту учинили мање него што смо могли учинити према способностима које смо примили. Господ тачно мери наше могућности за службу. Неискоришћене способно-сти рачунаће нам се као дуг у последњи дан. Бог нас сматра одговорнима за оно што бисмо могли постати разумном употребом талената које нам је дао. Бићенам суђено по ономе што смо могли учинити, а нисмо учинили, јер нисмо употребили своје силе на славу Богу. Ако и не изгубимо своје душе, ми ћемо у вечно-сти схватити последице неискоришћавања талената који су нам били поверени. Све знање и способности које смо могли стећи а нисмо, биће губитак за вечност. ПMX 217.2
Али кад се потпуно предамо Богу и кад се трудимо да у свему следимо његова упутства, онда Он узима на себе одговорност за наш напредак. Он не жели да стра-хујемо за успех наших искрених и енергичних напора. Ниједног тренутка не помишљајмо на неуспех. Ми смо нозвани да сарађујемо са Оним који не зна за неуспех. ПMX 217.3
Не треба да говоримо о својим слабостима и о својој неспособности. То би значило изражавати непове-рење према Богу, сумњати у његову реч. Кад гунђамо под тежином наших терета, кад одбијамо да преузмемо одговорности које нам Бог нуди да носимо, тиме дослов-но кажемо да је Он тврд господар, који од нас захтева што нам није дао. ПMX 217.4
Вредност новца. — Новац нам није дат за стицање части и личне славе. Као верни пристави, ми треба да га употребимо на част и славу Богу. Неки мисле дасамо део њихових средстава припада Богу. Када један део тих средстава посвете за религиозне и добротворне сврхе, неки тада мисле да остатак могу трошити по својој вољи. Међутим, то је заблуда. Све што имамо је Божје власништво. Ми ћемо Богу дати обрачун о упо-треби свих добара која су нам поверена. По употреби сваког динара показујемо да ли љубимо Бога изнад свега и своје ближње као сами себе. ПMX 217.5
Новац је нешто драгоцено, јер њиме можемо учи-нити много добра. У рукама Божје деце је новац храна за гладне, гшће за жедне, одећа за голе. Он је одбраназа потлачене и помоћ за болесне. Али новац не вреди више од песка ако није искоришћен за животне потребе, да се другима помогне и унапреди Христово дело. ПMX 218.1