Пoрука Младим Хришћанима

ПОШТУЈ БОГА ИМАЊЕМ СВОЈИМ

„Колико ти дугујеш своме Господару?” Хоћемо ли се задовољити да примамо од Бога благослове, а да му за узврат не дамо ништа, чак ни десетак који је Онсеби задржао као свој део? Постао је обичај да човексве искористи за своју личну удобност и угађање себи, а не да жртвује за Бога. Хоћемо ли даље примати Божје благослове равнодушно, не пружајући никакве доказе наше љубави? ПMX 214.3

Драги младићи и девојке, желите ли да постанете Божји мисионари? Желите ли да прихватите, више него икада раније, драгоцене поуке које се састоје у томеда приносите дарове Господу, стављајући у његову риз-ницу оно што вам је Он великодушно дао? Од свега што сте примили принесите један део Дародавцу свег добра као дар захвалности. Један део треба такође да прило-жите у благајну за мисионарски рад, у земљи и ван ње. ПMX 215.1

Благо на небесима. — Божје дело треба да нам лежи на срцу. Светлост истине која је била извор благослова за једну породицу, биће такође извор благослова за дру-ге породице, ако се родитељи и деца труде да ту истину објаве. Али, као што је Господ рекао, проклетство ће доћи на место благослова ако се Божји дарови, који су нам тако обилно дати, употребе на себична задовољства. Божји захтеви долазе на прво место. Затим треба да се бринемо за сиромашне и бедне. То је дужност коју не смемо занемарити ма колико нас то стајало жртве и самоодрицања. ПMX 215.2

„Да буде хране у мојој кући.” Наша је дужност да будемо у свему умерени: у јелу, у пићу и у одевању. При зидању и украшавању својих кућа мислимо озбиљ-но на то да дамо Богу што њему припада, не само у облику десетка него такође, колико је могуће, у облику приноса и дарова. Многи кад би хтели могли би скупити благо на небесима, улажући у Божју ризницу десеткеи драговољне приносе. ПMX 215.3

Они који озбиљно желе да знају шта Бог очекује од њих у погледу њихових добара, требало би да испитују Свето писмо Старога завета и да у њему траже упутства која је о том предмету дао Христос, невидљиви Вођа, који је водио израиљски народ у његовом дугом путовању кроз пустињу. Свако од нас требало би радије да претрпи штету и неприлику неголи да присвоји део који треба да уђе у небеску ризницу. Они који пажљиво и с вером читају Библију неће имати муке да схвате шта Господ тражи од њих у том погледу. ПMX 215.4

Без изговора. — У дан када Бог буде судио свакоме по делима која је чинио у телу, сваки изговор који себичност може сада да наведе као разлог за задржа-вање десетка, приноса и дарова нестаће као роса на сунцу. Кад тада не би било заувек прекасно, колико њих би се хтели повратити и поправити свој карактер! Али тада ће бити прекасно да измене оно што је забележено о владању оних који су Бога крали из седмице у сед-мицу, из месеца у месец, из године у годину. Њиховаће судбина бити заувек запечаћена. ПMX 216.1

Себичност је смртан грех. Љубав према своме „ја”, безбрижна равнодушност према обавези коју дугујемо Богу и одбијање да радимо као верни управитељи до-вешће на кривце проклетство, како је то Бог објавио. Такви се грешници одвајају од Бога. Својим речима и својим примером они наводе друге да презиру најјасније Божје заповести; зато им Бог не може дати свој бла-гослов. ПMX 216.2

Десетак. — Господ је рекао: Десети део ваших при-хода припада мени. Ви треба да ваше дарове и приносе донесете у моју ризницу, за напредак мог дела, да про-поведници објаве Писмо онима који су у тами. ПMX 216.3

Зар би ко хтео да се изложи опасности одбијајући да дâ Богу што њему припада, поводећи се за неверним слугом који је сакрио благо свога господара? Хоћемо ли и ми покушавати да оправдавамо своју неверност туже-ћи се на Бога: „Господару, знао сам да си човек тврд,да жањеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао, тесам се побојао и сакрио сам таланат у земљу; ево, узми што је твоје.” Нећемо ли радије принети Богу своjе приносе захвалности? ПMX 216.4