Маран Ата - Господ Долази

6/366

Глас Писма, JAHYAP. 5

»Али знам да је жив мој искупитељ, и на последак дa ћe стати над прахом.« (О Јову 19,25) Мар 13.1

Jедна од најсвечанијих, а уз то и најславнијих истина откривених у Библији је Христов други долазак, чиме се завршава велико дело отку-пљења. Божјем народу, који је тако дуго на привременом боравишту у »долини сена смртнога«, драгоцена, радошћу испуњена нада дата је у обећању Његовог доласка, који је »васкрсење и живот и који ће поново довести кући своје прогнане«. Доктрина о другом Христовом доласку представља управо глас Светога писма. Од дана када је први пар тужним корацима напустио Едем, деца вере чекала су долазак Обећаног да сломи силу узурпатора и поново их доведе у изгубљени Рај. Мар 13.2

Еноху, који је био тек седмо поколење од оних који су живели у Едему, који је три века на Земљи ходао са својим Богом, било је дозво-љено да издалека види долазак Откупитеља. »Гледајте,« изјавио је, »Го-спод долази са десет хиљада својих светаца да суди свима.« Патријарх Joв у ноћи свога бола узвикнуо је са непоколебљивим поверењем: »Али знам да је жив мој искупитељ, и на последак да ће стати над пра-хом: опет ћу у телу свом видети Бога. Ја исти видећу га, и очи моје гледаће га а не друге.« (GC 299) Мар 13.3

Нека милостиви Бог тако расветли ваш разум да можете разумети оно што је од вечне вредности, да би вам светлошћу истине ваше мане, којих је много, могле бити откривене управо онакве какве јесу, да бисте могли начинити неопходан напор да их уклоните и да се уместо ових злих, горких плодова могу донети драгоцени родови у вечном животу. Мар 13.4

Понизите пред Богом своја јадна, охола срца која себе сматрају правичним; спустите се ниско, веома ниско сви који сте сломљени својом грешношћу пред Његовим стопалима. Посветите себе у при-преми. He сустајте све док не можете заиста рећи: Мој Откупитељ је жив, и зато што Он живи и ја ћу живети. Мар 13.5

Ако изгубите небо, губите све; ако задобијете небо, добијате све. Ја вас молим да не погрешите у избору. Овде се ради о вечности. (2Т 88) Мар 13.6