Маран Ата - Господ Долази

Нада другог доласка, JAHYAP. 4

»Говори онај који сведочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.« (Откривење 22,20) Мар 12.1

У свим вековима нада Господњих истинских следбеника била је Његов други долазак. Спаситељев опроштајни говор и обећање на Маслинској гори да ће поново доћи осветлили су будућност Његових ученика, испуњавајући њихова срца радошћу и надом да их туга неће моћи ућуткати, нити их искушења обавити тамом. Између патњи и прогона, »појава величанственог Бога и нашег Спаситеља Исуса Христа« била је блажена нада. Када су хришћани из Солуна били испуњени тугом због тога што су сахранили своје вољене, који су се надали да ће живети да би сведочили о Господњем доласку, Павле, њихов учитељ, указао им је на васкрсење које ће се догодити приликом Спаситељевог доласка. Онда ће мртви у Христу устати и заједно са живима бити однети у сусрет Господу на небо. »И тако ћемо свагда«, казао је, »с Господом бити. Тако утешавајте један другога овим речима« (1. Солуњанима 4,16-18). Мар 12.2

Вековима долазе речи вере и наде светаца и мученика из тамница, са ломача, вешала сведочећи за истину. Будући »да су сигурни у Његово лично васкрсење, а самим тим и у своје сопствено приликом Његовог доласка, из тог разлога«, каже један од ових хришћана, »они презиру смрт и налазе се изнад свега тога« (Даниел Т. Таулор, Христово царство на Земљи или глас Цркве у свим временима, 33. стр.). Они су желели да сиђу у гроб да би могли »устати слободни«. Надали су се »Господњем доласку у облацима са славом свога Оца, успостављајући царство баш на време«. Валденжани су делили исту веру. Виклиф се радовао Откупитељевом доласку, чему се црква надала. (GC 302,303) Мар 12.3

На каменитом Патмосу вољени ученик чује обећање: »Да, доћи ћу скоро!«, а његов чежњиви одговор представља молитву Цркве за све време њеног постојања: »Да, дођи, Господе Исусе.« (Откривење 22,20; GC 302) Мар 12.4