Sinovi I Kćeri Božje

Ta sila nam je data da bismo postali sinovi Božji, 6. januar

»A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božji koji veruju u ime njegovo.« Jovan 1,12. SKB 10.1

Božansko posinaštvo nije nešto što bismo mogli sami steći. Samo onima koji prime Hrista kao svog Spasitelja daje se sila da postanu sinovi i kćeri Božje. Grešnik se ne može, nikakvom svojom silom, osloboditi greha. Da bi to postigao, mora potražiti pomoć jedne više Sile. Jovan uzvikuje: »Gle, Jagnje Božje koje uze na se grehe sveta!« Jedino Hristos ima snagu koja može da očisti srce. Onaj koji traži da dobije oproštenje i da bude prihvaćen može samo da kaže: SKB 10.2

Ništa u svojoj ne donosim ruci SKB 10.3

Samo se uz tvoj prislanjam krst! SKB 10.4

Međutim, obećanje o posinaštvu dato je svima koji »veruju u njegovo ime«. Svaki koji priđe Isusu u veri dobiće oproštenje. SKB 10.5

Hristova religija preobražava srce. Ona čoveka, koji je svetovno usmeren, pretvara u biće koje stremi prema Nebu. Pod njenim uticajem sebičnjak postaje nesebičan, jer je ta osobina svojstvo Hristovog karaktera. Nepošten, lukav čovek postaje pošten, tako da nastojanje da drugima čini samo ono što želi da drugi čine njemu postaje njegova druga priroda. Besramnik se menja, nečistotu zamenjuje čistotom. Stvara pravilne navike, jer mu je Hristovo Jevanđelje postalo »miomiris života na život«. SKB 10.6

Bog je sebe objavio u Hristu »pomirivši svet sa sobom«. Čovek je postao tako unižen grehom da mu je bilo nemoguće da sam po sebi uspostavi sklad sa Onim čija je priroda neporočnost i dobrota. Ali, Hristos, nakon što je čoveka iskupio od osude Zakona, može da mu udahne božansku silu koja će se sjediniti sa ljudskim naporima. I tako, kajući se pred Bogom i verujući u Hrista, grešna Adamova deca su opet mogla da postanu »sinovi Božji«. SKB 10.7

Kada duša primi Hrista, prima i silu da živi Hristovim životom. SKB 10.8