Sinovi I Kćeri Božje

Bog je poslao svoga Sina da umre da bismo mogli da živimo, 5. januar

»U ovom je ljubav, ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama, i posla Sina svojega da očisti grehe naše.« 1. Jovanova 4,10. SKB 9.1

Prilikom otkupljenja Bog je žrtvom pokazao svoju ljubav, žrtvom koja je bila tako široka i duboka i visoka da se nije mogla izmeriti. »Jer Bogu tako omile svet da je Sina svojega jedinorodnoga dao...« SKB 9.2

Kada je Adamov greh uvalio ljudski rod u beznadežnu bedu, Bog se mogao osloboditi palih bića. On je prema njima mogao postupati onako kao što grešnići zaslužuju da se prema njima postupa. Mogao je zapovediti nebeskim anđelima da na svet izliju sudove Njegovog gneva. Mogao je ukloniti tu tamnu mrlju iz svog svemira. Međutim, nije to učinio! Umesto da ih protera iz svoje blizine, On se još više približio palom rodu. Dao je svoga Sina da postane kost naše kosti i meso našeg mesa. »I Reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine.« Hristos je svojim ljudskim odnosom sa ljudima ljude privukao Bogu. On je svoju božansku prirodu odenuo odećom ljudske prirode, i pokazao pred celim nebeskim svemirom, pred bezgrešnim svetovima, koliko Bog voli sinove ljudske. SKB 9.3

Dar koji je Bog dao ljudima premašuje svako izračunavanje. Ništa nije bilo uskraćeno. Bog nije želeo da dozvoli da neko može reći kako je mogao da učini više ili da je mogao da pokaže veću meru ljubavi prema čovečanstvu. Darujući Hrista, dao je celo Nebo. SKB 9.4

Najviši, koji je bio sa Ocem pre stvaranja sveta, podneo je poniženje da bi mogao uzdići čovečanstvo. Proročanstvo je uklonilo veo, tako da možemo gledati presto Neba, i na prestolu, visokom i uzdignutom, Onoga koji je u obličju čoveka došao na naš svet da pati, da bude ranjen, izbijen za naša bezakonja. SKB 9.5

Time je Bog pokazao svoju ljubav prema čoveku. Sa Hristom nam je dao celo Nebo, da bi se moralno Božje obličje moglo obnoviti u čoveku... Njegova milost u celoj svojoj neizmemosti stoji svima na raspolaganju. SKB 9.6