Sinovi I Kćeri Božje

Poštovaćemo Subotu kao Božji sveti dan, 22. februar

»Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ!« 2. Mojsijeva 20,8. SKB 57.1

Bog je rekao: »A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu!« (2. Mojsijeva 20,10) Bog je stavio svoju svetost na ovaj dan i blagoslovio ga i posvetio kao dan odmora... To je jedina zapovest u celom Dekalogu koja govori ko je Bog. Ona ističe Boga nasuprot svim drugim bogovima. Ona govori o Bogu koji je stvorio nebo i zemlju, o Bogu koji je načinio drveće i cveće, koji je stvorio čoveka; to je Bog kojega treba da uzdižemo pred svojom decom, pokazujući cveće i govoreći da ga je Bog stvorio i da je počinuo sedmoga dana od svih dela svojih... Sedmi dan je uspomena koju nam je Bog dao. SKB 57.2

Ukazujući na Boga kao na Stvoritelja neba i zemlje, mi pravimo razliku između pravog Boga i svih lažnih bogova. Svi koji drže sedmi dan, objavljuju tim svojim delom da su Gospodnji sledbenici. Tako će Subota biti znak čovekove odanosti Bogu sve dok na Zemlju bude bilo ikoga koji Mu služi... SKB 57.3

Bog je ljudima dao šest dana da rade i On zahteva da ljudi svoje poslove obave u toku šest radnih dana. Neophodna dela i dela milosti su dozvoljena Subotom, bolesne i one koji pate moramo zbrinjavati u svako vreme; ali, nepotrebne radove moramo strogo odbaciti... Zapovest se odnosi na sve koji se nalaze unutar naših vrata. Oni koji stanuju u našem domu treba da prekinu svoje svetovne poslove u toku svetih časova. Trebalo bi da se svi sjedine u proslavljanju Boga dragovoljnim služenjem na Njegov sveti dan. SKB 57.4

Sve dok nebo i zemlja traju, Subota će nastaviti da bude znak Stvoriteljeve sile. I kada se Edem ponovo bude spustio na Zemlju, Božji sveti dan odmora će poštovati svi koji žive pod suncem. »Od subote do subote« stanovnici proslavljene nove Zemlje će dolaziti »da se poklone preda mnom, govori Gospod«. (Isaija 66,23) SKB 57.5