Sinovi I Kćeri Božje

Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svojega, 21. februar

»Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega, jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.« 2. Mojsijeva 20,7. SKB 56.1

Razlog za ovu zapovest je obiavljen: mi se ne smemo zaklinjati »Nebom, jer je presto Božji, ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim, ni Jerusalimom, jer je grad velikoga cara, ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlake jedne bele ili crne nadniti«. (Matej 5,34-36) Sve dolazi od Boga. Mi nemamo ništa što nismo primili; i više od toga, nemamo ništa što nije bilo kupljeno za nas Hristovom krvlju. SKB 56.2

Raspaljene reči, pune strasti, nikada se ne bi smele izgo-varati, jer u očima Boga i svetih anđela one spadaju u kategoriju kletvi. SKB 56.3

Ova zapovest ne samo da zabranjuje lažne zakletve i obične kletve, već nam zabranjuje da se služimo Božjim imenom na olak ili nebrižljiv način, bez iskazivanja poštovanja njegovom strašnom značenju. Nepromišljeno spominjući Boga u običnom razgovoru, pozivajud se na Njega u nevažnim prilikama, stalno i neobavezno ponavljajud Njegovo ime, mi sramotimo Boga. »Ime je njegovo sveto i valja mu se klanjati!« (Psalam 111,9) Trebalo bi da svi razmišljaju o Njegovom veličanstvu, Njegovoj čistoti i svetosti, tako da srce može da bude prožeto svešću o Njegovom uzvišenom karakteru; Njegovo sveto ime trebalo bi se izgovarati svečano i sa poštovanjem. SKB 56.4

Ne bi trebalo da uzdižemo i obožavamo ljude; već Boga, jedinoga pravoga i živoga Boga, kojemu dugujemo sve svoje obožavanje i poštovanje. Prema Svetome pismu, mi sramotimo Boga kada se obraćamo propovednicima kao »prečasnima« dostojnima klanjanja. Nijedan smrtnik nema prava da tu titulu doda svom imenu, ili imenu bilo kojeg ljudskog bića... »Ime je njegovo sveto i valja mu se klanjati!« Mi sramotimo Boga kada tu reč stavljamo tamo gde ona ne pripada... Treba uzdizati jedino Oca i Sina. SKB 56.5