Исус Најузвишеније Име Од Свих

Божански Исцелитељ, 30. април

И посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. (Лука 10,34) JNNSer 127.1

Дух доброг Самарјанина није у великој мери представљен у нашим црквама. Поред многих којима је била потребна помоћ само се прошло, као што су свештеник и Левит прошли поред рањеног и повређеног странца који је остављен да умре крај пута. Управо они којима је била потребна сила божанског Исцелитеља да излечи њихове ране остали су незбринути и непримећени. Многи су се понашали као да је довољно да знају да сотона поставља замке за душу, и да могу да оду кући и не брину о изгубљеним овцама. Очигледно је да они који испољавају такав дух немају удела у божанској природи, већ у особинама Божјег непријатеља. JNNSer 127.2

Неко мора испунити Христов налог; неко мора продужити дело које је Он започео на земљи; а цркви је дата та предност. Она је организована ради тога. Зашто, онда, чланови цркве нису прихватили ту одговорност? Има оних који су увидели ово велико занемаривање; увидели су потребе многих који пате и имају одређене потребе; они су у овим напаћеним душама препознали оне за које је Христос дао свој живот. Њихова срца су ганута саосећањем и они полазе на рад свом својом снагом... Они који су укључени у пружање хришћанске помоћи, чине оно што Господ жели и Он прихвата њихов рад. Оно што је учињено на овом пољу, сваки адвентистички хришћанин треба од срца да подупире, одобрава и озбиљно прихвати. Занемарујући овај посао, који је унутар њених граница, и одбијајући да носи овај терет, црква се суочава са великим губитком... JNNSer 127.3

Господ гледа са негодовањем на цркву због овог њеног немара. Многи показују склоност према лагодности и себичном угађању себи. Неки који су имали предност да упознају библијску истину нису је унели у унутрашњу светињу душе. Бог све њих сматра одговорнима за дарове које Му нису вратили часном и верном службом улажући сваки могући напор да траже и спасу изгубљене. (Testimonies for the Church, св. 6, стр. 294-296) JNNSer 127.4

За даље размишљање: Зашто Бог тражи од мене да се бринем о изгубљенима када се и ја борим да саставим крајем с крајем? Како помагање другима помаже мени? JNNSer 127.5