Исус Најузвишеније Име Од Свих

На челу људског рода, 25.април

Који је обличје Бога што се не види, који је рођен прије сваке твари. (Колошанима 1,15) JNNSer 122.1

Ово је време у коме сваки човек на одговорном положају и сваки верник Цркве треба сваку појединост из свог рада потпуно да усклади са учењима Божје Речи. Неуморном будношћу, ватреном молитвом, Христовим речима и делима, треба да покажемо свету какву Цркву Бог жели да има. JNNSer 122.2

Са свог узвишеног положаја, Христос, Цар славе, Величанство неба, видео је у каквом стању се људи налазе. Он је осетио сажаљење према људским бићима утонулим у слабости и грехе, и дошао је на ову Земљу да открије шта Бог значи човечанству. Напустивши царске дворове, и заоденувши своју божанску природу људском, лично је дошао на овај свет да би нас ради показао савршен карактер. Он није изабрао да борави међу богатима на земљи. Био је рођен у сиромаштву, од скромних родитеља, и живео у презреном селу Назарету. Чим је био довољно стар да држи алат, делио је терет старања о породици. JNNSer 122.3

Христос се понизио и стао на чело људског рода, да се суочи с искушењима и издржи невоље с којима се људи суочавају и које морају издржати. Он је морао да сазна шта људски род мора да претрпи од палог непријатеља да би знао како да помогне онима који се суочавају с искушењем. JNNSer 122.4

Христос је постављен да буде наш Судија. Отац није Судија. Ни анђели то нису. Онај исти који је узео човекову природу, који је у овом свету живео савршеним животом, треба да нам суди. Само Он и може да нам буде Судија. Да ли ћете ово запамтити, браћо? Да ли ћете запамтити, проповедници? Да ли ћете запамтити, очеви и мајке? Христос је узео људску природу да би могао бити наш Судија. Ниједан од нас није постављен да суди ближњима. Све што можете учинити јесте да себе дисциплинујете. Преклињем вас у име Христово да послушате савет који вам Он даје да се никада не постављате на место судије. Ова порука је из дана у дан одзвањала у мојим ушима: „Сиђите са судијске столице. Сиђите понизно.” JNNSer 122.5

Никада није било важније него сада да се одрекнемо себе и свакога дана узимамо свој крст. У којој мери смо вољни да се одрекнемо себе? (Testimony Treasures, св. 3, стр. 382.383) JNNSer 122.6

За даље размишљање: Шта је мој крст? Шта ћу узети данас док следим Христа? JNNSer 122.7