Исус Најузвишеније Име Од Свих

Љубљени, 10. јануар

А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којега ради разапе се мени свијет, и ја свијету. (Галатима 6,14) JNNSer 14.1

Посвећени гласници, који су у току првих дана хришћанства, носили Радосну вест спасења свету који је пропадао, нису дозвољавали ниједној помисли о самоуздизању да помрачи њихово представљање Христа, и то распетога. Нису чезнули ни за ауторитетом, ни за превлашћу. Скривајући себе у Христу, уздизали су велики план спасења и живот Христа, Зачетника и Свршитеља нашег спасења. Христос, исти јуче, данас и заувек, био је средиште њиховог проповедања. JNNSer 14.2

Када би они који данас проповедају Божју Реч, високо, много више, уздизали Христов крст, њихова служба била би много успешнија. Када би грешници били позвани да само једном озбиљно погледају на крст, када би у пуној мери сагледали распетог Спаситеља, схватили би дубину Божјег саосећања и сву грешност греха. JNNSer 14.3

Христова смрт доказала је велику Божју љубав према човеку. Она је залог нашег спасења. Уклонити крст од хришћанина исто је као уклонити Сунце са неба. Крст нас приближава Богу, мири нас са Њим. Испуњен сажаљењем и самилошћу, пун очинске љубави, Господ гледа на патње које је Његов Син издржао да би спасао људски род од вечне смрти и прихвата нас у Љубљеноме. JNNSer 14.4

Без крста, човек не би могао да има никакву заједницу са Оцем. Од њега зависи свака наша нада. Од њега блиста светлост Спаситељеве љубави, а када са подножја крста грешник подигне поглед према Ономе који је умро да га спасе, може се радовати потпуном радошћу, јер су му греси опроштени. Клечећи у вери пред крстом, грешник достиже највиши положај који човек може да достигне. JNNSer 14.5

Постојањем крста учимо да нас небески Отац воли бескрајном љубављу. Треба ли да се чудимо што је Павле узвикнуо: „А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа!” (Галатима 6,14) (Апостолска црква -Христовим трагом, стр. 209.210. оригинал) JNNSer 14.6

За даље размишљање: Ако сва моја нада зависи од онога што је Исус учинио на крсту, колико често треба да захваљујем Богу за задивљујућу жртву Његовог љубљеног Сина? Колико често клечим крај врхунца свог постојања - подножја Исусовог крста? JNNSer 14.7